Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Паметни градови као орвеловске лабораторије

У Холандији велики број камера снима грађане без њиховог знања и пристанка, податке чувају углавном приватне компаније, док власт поручује да „Велики брат помаже”
(Фото Пиксабеј)

Ули­ца Стра­тум­синг у Ај­ндхо­ве­ну на ло­шем је гла­су јер се до­бар ноћ­ни про­вод у кр­ца­тим ба­ро­ви­ма обич­но за­вр­ши ту­ча­ма. Да би про­ме­ни­ли имиџ, град­ски зва­нич­ни­ци су је пре­тво­ри­ли у јед­ну од „нај­па­мет­ни­јих” ули­ца у Хо­лан­ди­ји. Ка­ме­ре и ми­кро­фо­ни рас­по­ре­ђе­ни су по лам­пи­о­ни­ма да по­ли­ци­ји „на­ја­ве” про­бле­ма­тич­но по­на­ша­ње. Би­ло је и екс­пе­ри­ме­на­та да се про­ме­ном ја­чи­не све­тла „уми­ре” по­се­ти­о­ци ба­ро­ва ка­да „под га­сом” у сит­не са­те иза­ђу на ули­цу, али ни­су би­ли успе­шни. Од овог про­ле­ћа по­сто­ји но­ви план – да се у кри­тич­но вре­ме ра­ши­ри ми­рис по­мо­ран­џе – све са ци­љем да ово по­ста­не мир­ни­је ме­сто, пи­ше „Гар­ди­јан”.

По­да­ци при­ку­пље­ни на овај на­чин ко­ри­сте се за про­фи­ли­са­ње и под­сти­ца­ње на од­ре­ђе­но по­на­ша­ње, што зна­чи да би гра­ђа­ни по за­ко­ну о за­шти­ти по­да­та­ка тре­ба­ло да бу­ду уна­пред оба­ве­ште­ни о свр­си при­ку­пља­на и упо­тре­би. То ов­де ни­је слу­чај и љу­ди ни­су све­сни да жи­ве у ор­ве­лов­ској ла­бо­ра­то­ри­ји, упо­зо­ра­ва­ју ак­ти­ви­сти за за­шти­ту при­ват­но­сти. Али на њи­хо­во „Ве­ли­ки брат нас све по­сма­тра”, власт и струч­ња­ци ко­ји спро­во­де про­грам од­го­ва­ра­ју: „Ве­ли­ки брат нам по­ма­же.” 

„Же­ли­мо без­бед­ни­ји ноћ­ни жи­вот, али не­ће­мо вој­ни­ке на сва­кој ули­ци. По­да­ци се не ску­пља­ју о по­је­дин­ци­ма, већ о гру­па­ма”, об­ја­шња­ва Пе­тер ван де Кро­мерт, ко­ји у про­јек­ту уче­ству­је ис­пред Ин­сти­ту­та за тех­но­ло­ги­ју и без­бед­ност.

О па­мет­ним гра­до­ви­ма се обич­но го­во­ри у бу­ду­ћем вре­ме­ну и при то­ме се ми­сли на ве­ли­ке про­јек­те као што је „Сонг­до” у Ју­жној Ко­ре­ји или кон­трол­ни цен­тар Ај-Би-Ема у Рио де Жа­не­и­ру. У не­ким де­ло­ви­ма све­та, а по­себ­но у Хо­лан­ди­ји, ове тех­но­ло­ги­је су уве­ли­ко део са­да­шњо­сти. У Ен­схе­деу, на ис­то­ку зе­мље, са­о­бра­ћај­ни сен­зо­ри ку­пе вај-фај сиг­на­ле са мо­бил­них те­ле­фо­на и ка­да ни­су по­ве­за­ни на бе­жич­ну мре­жу. Град­ске вла­сти же­ле да зна­ју ко­јим пу­те­ви­ма се гра­ђа­ни кре­ћу и где нај­че­шће бо­ра­ве и са мно­го ен­ту­зи­ја­зма пред­ста­вља­ју пред­но­сти. Ка­жу да су уште­де­ли 36 ми­ли­о­на евра ин­фра­струк­тур­них ула­га­ња за­хва­љу­ју­ћи па­мет­ној апли­ка­ци­ји ко­ја љу­де на­гра­ђу­је ка­да уме­сто соп­стве­ног ауто­мо­би­ла ко­ри­сте би­цикл и јав­ни пре­воз или ше­та­ју. У усло­ви­ма ко­ри­шће­ња сит­ним сло­ви­ма пи­ше да апли­ка­ци­ја пра­ви лич­не про­фи­ле и да по­да­ци при­па­да­ју фир­ми „Мо­би­дот”. 

Ком­па­ни­је се „про­вла­че” са за­кон­ске стра­не де­ли­мич­но због то­га што ова де­лат­ност пот­па­да под но­ву при­ме­ну по­да­та­ка. У аме­рич­кој Си­ли­ци­јум­ској до­ли­ни то зо­ву „ино­ва­ци­је без тра­же­ња до­зво­ле”, јер ве­ру­ју да ре­гу­ла­ти­ва не би тре­ба­ло да спу­та­ва тех­но­ло­шки на­пре­дак. Због то­га гра­до­ви не­кад и не зна­ју ко­ји се тач­но по­да­ци ску­пља­ју и ка­ко се ко­ри­сте, на­во­ди „Гар­ди­јан”. 

Утрехт не­ма збир­не по­дат­ке ко­ли­ко ка­ме­ра и сен­зо­ра по­сто­ји ни­ти шта сни­ма­ју. Пре че­ти­ри го­ди­не уло­же­но је 80 ми­ли­о­на до­ла­ра у 80 про­је­ка­та и град са­да има па­мет­не кон­теј­не­ре, си­стем ко­ји пред­ви­ђа про­ва­ле и па­мет­ну ра­све­ту са сен­зо­ри­ма. Сни­ма се где се мла­ди оку­пља­ју на ули­ци, ко­ли­ко има­ју го­ди­на и да ли су у ат­мос­фе­ри ко­ја на­ја­вљу­је не­во­ље. То све пра­те по­ли­цај­ци на мо­бил­ним те­ле­фо­ни­ма у про­це­су „ци­ља­ног ино­ва­тив­ног над­зо­ра”. 

Вла­сти се прав­да­ју да по­шту­ју за­кон јер се по­да­ци ано­ни­ми­зу­ју или им се до­де­љу­је број уме­сто име­на, али и то су та­ко­ђе по­да­ци о лич­но­сти. Не­дав­но је план да се ре­ги­стру­је ра­са и здрав­стве­но ста­ње про­сти­тут­ки у Утрех­ту иза­звао же­сто­ке кри­ти­ке аген­ци­је за за­шти­ту по­да­та­ка. 

По­се­бан про­блем је то што град­ски ор­га­ни све ви­ше пре­пу­шта­ју по­сло­ве при­ват­ним ком­па­ни­ја­ма, што зна­чи да па­мет­ни гра­до­ви по­ла­ко по­ста­ју при­ва­ти­зо­ва­ни гра­до­ви. На при­мер, ком­па­ни­ја ко­ја при­ку­пља по­дат­ке са 2.000 јав­них пар­кин­га, 30.000 се­ма­фо­ра и 500.000 улич­них лам­пи­о­на ши­ром зе­мље од­би­ла је да об­ја­ви по­дат­ке да би са­чу­ва­ла кон­ку­рент­ност, а вла­сти ка­жу да не сме­ју да об­ја­ве уго­во­ре „због осе­тљи­вих по­да­та­ка”.

Кри­ти­ча­ри упо­зо­ра­ва­ју на чи­ње­ни­цу да гра­до­ви по­ста­ју за­ви­сни од при­ват­них ком­па­ни­ја и не­го­ду­ју што се но­вац гра­ђа­на ко­ри­сти за при­ват­не ино­ва­ци­је. У Асе­ну, гра­ду са 70.000 ста­нов­ни­ка, из­гра­ђе­на је 2011. оп­тич­ка мре­жа за су­пер­бр­зи ин­тер­нет и на њу је по­ве­за­но 200 сен­зо­ра ко­ји ме­ре кре­та­ње ауто­мо­би­ла, а по­ве­за­ни су и се­ма­фо­ри и га­ра­же да би во­за­чи до­би­ја­ли ин­фор­ма­ци­је о гу­жвама. Бри­сел, на­ци­о­нал­на и град­ска вла­да суб­вен­ци­о­ни­са­ли су про­је­кат са 46 ми­ли­о­на евра, али ка­да су га пре три го­ди­не пре­пу­сти­ли за­ко­ни­ма тр­жи­шта, ни­је био одр­жив и „Сен­зор си­ти” је про­гла­сио бан­крот. Мре­жа вла­ка­на и сен­зо­ра ко­ју су фи­нан­си­ра­ли гра­ђа­ни про­да­та је не­по­зна­тој при­ват­ној ком­па­ни­ји. 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан С. Михаиловић
Неко ко живи у једном од западноевропских градова потпуно разуме и одобрава ову акцију. Политика, нажалост, не пише о тамошњем опште присутном криминалу и квартовима у које ни полиција не сме да улази.
Милена В.
Проблем је сложенији него што се може сабити у Политикинх 1000 слова. Ситнији криминал је често последица и огледало система а велики криминал и злочини су увек злочини система, њих неће спречити те камере. Разбијање СФРЈ, Либије, Сирије, Ирака, Авганистана,...убиство Алда Мора, бомбашки злочин на железничкој станици у Болоњи (операција Гладио), 11 септембар,... слаба вајда од камера.
Sasa Trajkovic
U svojo naučnoj fantastici Orvel je nije NI slutio tužnu sliku VELIKOG BRATA u kome svi kao čovečanstvo živimo. GOOGL, internet... mob. aplikacije u vašim "pametnim" telefonima, čipovane lič. karte, bankarske kartice... sve su to sredstva kojima je vaša privatnost UKINUTA. Neko u svakom trenutku prati vaše kretanje, čita vašu E poštu ... cela priča o TERORIZMU je samo vešta obmana kako bi progurali ukidanje gradjanskih sloboda i prava svih građana ali... ako to NE vidite NE brinite neko Vas vidi.
Милена В.
Саша, мала али важна исправка. Орвел није писао научно фантастичне романе. Он је једно време радио за ББЦ док је његова жена радила за британску тајну службу. Он је из прве руке имао материјале за његове романе. Данашњи ББЦ и британска тајна служба, захваљујући новој технологији, су превазишли његовог Великог Брата из 1984. Гебелс, од кога је Хитлер тражио да се угледа на ББЦ, је рекао да је највећи успех британске пропаганде био тај што су успели да оптуже немце за оно што су сами радили.
Саша
Кина је у свему овоме много удаљенија. Тамо припремају "социјални пасош" у коме се свака казна, критичан коментар на сајту, прелаз на црвено и сваки други "проблем" прослеђује централној бази података. После 5 прекршаја означавају те као "проблематичног" и онемогућава се куповина куће, рад у државним службама, бенефиције итд. Једноставно постајеш грађанин другог реда. Значи сви инструменти који омогућују да се закорачи у свет тоталне контроле постоји а то је прекомерна дигитализација, обавезно плаћање картицама, обавеза централног регистра, филтрирање и шпијунажа личних података, обавеза регистровања за сваку делатност итд. Неки не виде где свет иде а други су веома забринути. Не дозволимо да тоталитаризам превлада него да гајимо дух заједнице, поштења, породице, патриотизма и свега онога што одржава мир у земљи без да се мора уводити тоталитаризам.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.