Зимска оаза нобеловца

Посетиоци Херцег Новог, већ од јуна моћи ће да обиђу кућу, у којој је нобеловац Иво Андрић проводио зиме. Здање, које је подигао заједно са супругом Милицом Бабић, интензивно се обнавља. Још од прошле јесени, захваљујући ангажовању општине Херцег Нови и посвећеника у културу, уређује се летњиковац и цветна оаза, коју је нобеловац сам одржавао. Кућа се налази у насељу Топла, у Његошевој улици.

Како каже др Владимир Рогановић, књижевни историчар и културолог, идеја о ревитализацији куће нобеловца није нова. У различитим видовима постојала је од седамдесетих година 20. века након што је општина Херцег Нови откупила летњиковац. После пишчеве смрти кућа је припала Андрићевој свастици Данки Зајцев, која ју је продала општини.

У објекту од 210 квадратних метара, на плацу од 859 квадрата, потоњих деценија једно време је радило обданиште, па Клуб књижевника, ресторан... Уназад годинама била је закатанчена. Од септембра 2017, свесни културолошке важности, у акцију је кренуо тим у коме су и проф. др Драган Булатовић и Димитрије Вујадиновић. Обратили су се представницима локалне самоуправе са идејом о отварању и истог дана добили – потврдан одговор.

– На тромеђи улица у насељу Топла зидана је кућа, која није типична за приморске крајеве. Више подсећа на босанске куће. Примера ради нема шкуре – штитнике од буре на прозорима, унутра су дрвене степенице које воде на спрат. Од 1963. до 1968. када су Андрић и Милица највише боравили, башта је била сва у цвећу и зеленилу, а тек касније је двориште добило бетонске делове. Према личним записима писца романа „На Дрини ћуприја”, у башти су имали 51 врсту биљака – каже Рогановић.

Стеван Катић, председник општине Херцег Нови наводи да сама локација где се налази кућа за град има посебан значај.

– У непосредној близини су градски музеј Мирка Комненовића, школа коју је похађао Његош, спомен-кућа песника Стеван Раичковића. Грађевина, упркос протоку времена није била уништена, те су изведени минимални конзерваторски радови. У архивама је пронађен оригинални пројекат изградње. Повод за отварање у јуну је још један: 14. јула обележавамо три века од увођења савремене општинске администрације те је отварањем за уметнике и све госте, кућа Иве Андрића доказ да Херцег Нови није пука морска, туристичка адреса, већ град који гаји посебан однос према уметницима и култури – објашњава за „Политикин Магазин”, председник општине Херцег Нови.

Он додаје да је вредност радова око 100.000 евра, а да би се кућа обновила што верније времену када је књижевник са супругом боравио у њиховом граду, помажу и контакти са амбасадом Шведске у Црној Гори и институцијама културе из Србији.

Деценија званичне љубави

Овог марта навршава се тачно пола века како је Иво Андрић спаковао кофер и заувек отишао из Херцег Новог. Крајем марта 1968. тачније 24. у кући на Топлој умрла је Андрићева супруга Милица Бабић. Кремирана је у Београду, а урна је положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Иво и Милица у браку су били једну деценију. Венчали су се 27. септембра 1958. у београдској општини Стари град. Он је тада имао 66 година, а Милица, костимографкиња Народног позоришта 49 година. Она је била удовица Ненада Јовановића, са којим је била у браку од 1933. године, све до његове смрти 1957.

Иво Андрић је преминуо осам година касније – 13. марта, 1975. у Београду, у 83. години.