Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: Керала

Царство зачина

Овај део Индије освајали су Португалци, Холанђани, па Французи, и потом Енглези, све због трговине зачинима али и чајем, а данас га туристи обилазе због природних лепота и уживању у тамошњим плажама
Водич слонова (Фото Д. Станковић)

Када сам се одлучивао да поново посетим Индију, овог пута у пратњи супруге која у тој земљи никада није боравила, одлука о томе где ићи заправо и није била тако тешка. Не само да сам Кералу – „Божију земљу”, како је због лепоте зову – знао са једног од претходних путовања, него су и утисци које сам из ње носио били сјајни. Комбинација обиласка природних лепота са боравком на океану и уживању у тамошњим плажама чинила се стога као најбољи могући избор.

Керала је једна од најмањих, али и економски најразвијенијих индијских држава, а налази се на крајњем југозападу ове огромне земље. По површини више него двоструко мања од Србије, Керала има око 33 милиона становника, па је тако густина насељености изузетно висока – у шта се човек лако увери када крене да путује овом државом.

Плантаже чаја

Керала је део Индије са изузетно богатом историјом: почевши од Португалаца у петнаестом веку, освајали су је Холанђани, па Французи, и потом Енглези, а све због трговине зачинима, али и чајем по чему је овај део Индије познат. Наиме, сви зачини које користимо и у нашој кухињи, почевши од бибера, цимета, ваниле па до егзотичнијих чилија, куркуме, кардамома, морског орашчића или каранфилића гаје се у овом подручју... Уз то познате су и плантаже чаја изванредног квалитета који се и данас одавде извози у цели свет.

Керала је уз то и једна од најбогатијих индијских држава, са релативно добрим здравственим и образовним системом, са просечним животним веком од преко 70 година и са – Комунистичком партијом на власти што је видљиво по многобројним сликама Маркса, Енгелса, Че Геваре, али и Стаљина на плакатима, заједно са локалним политичарима. И да, становништво Керале је помешано када су религије у питању: више од половине припада хиндуизму, око трећине су муслиманске вероисповести, док је једна петина хришћана.

Рај за туристе (Фото Д. Станковић)

Најбољи период године да се посети Керала јесте од децембра до фебруара – то је сушни зимски период у коме има мало падавина, а температуре су пријатније но обично, мада је на обали константно око 32–33 степена Целзијуса. Што се тиче терена, разликује се обални део – Арабијско море као део Индијског океана запљускује Кералу – где је типична тропска вегетација на дугачким пешчаним плажама. Иза тога, бар у централном делу, иде подручје са великим воденим површинама које се састоје од система канала и језера, а онда почиње брдовити предео у којем се гаје зачинске биљке и чај, јер су ту температуре током дана ниже, а увече падају и на петнаестак степени што погодује гајењу ових култура. У том делу налази се и највиши врх Индије јужно од Хималаја, који достиже скоро 2.700 метара.

Наш је пут почео пријатним и не тако дугим летом арабијског полуострва – до Керале се стигне, са паузом између летова, за неких једанаест–дванаест сати. Наша прва дестинација у Керали је био Кочи, град у коме је трговина зачинима, али и чајем цветала вековима, а који је данас захваљујући својој богатој историји постао права Мека за туристе. Ту смо обишли неколико цркава и музеј, али и видели представу у локалном позоришту, познати богато костимиран Катакали базиран на древним индијским еповима. Наредна етапа је био одлазак у Мунар, у брдима Западних Гата, где се гаје чај и зачини – па не чуди да смо тамо посетили једну плантажу зачина, Музеј и фабрику чаја, али и интересантан национални парк Еравикулам.

Кари на хиљаду начина
Храна са јаким зачинима и углавном љута може бити посебна врста изазова. За некога ко није љубитељ карија и јаких зачина уопште то може бити и те како проблем. Европске хране додуше има, али је ипак много ређа. Поред карија кога смо испробали у свим могућим варијантама, посебно је било укусно јести наан, фантастично мек и укусан индијски хлеб, попут танких лепиња који се спрема у врелој пећници, на лицу места, печену рибу опет са мноштвом зачина или момо, пуњену тестенину коју смо открили последњих дана боравка – да поменем само неколико специјалитета.

Парк слонова

У Перијару смо онда обишли парк слонова где се ове огромне животиње јашу и хране, посетили представу са древном борилачком вештином Каларипајату, али и ишли и на час кувања индијске хране. Наш возач Шинз одатле нас је опет вратио на море, у Алепеј – и ту смо онда провели дан, укључујући и новогодишње вече, на броду који крстари поменутим каналима и језерима са бујном вегетацијом свуда унаоколо. То представља посебан доживљај јер се спава на броду, али и ужива у локалној храни која се на броду спрема.

После тога уследио је одмор и купање, најпре у предивној Варкали, сјајном месту са великом километарски дугом пешчаном плажом, а онда у Коваламу, где има неколико предивних залива, сваки са својом пешчаном плажом и палмама.

Између два купања, искористили смо да на један дан одемо на најјужнију тачку Индије, у град Канијакумари, у суседној држави Тамил Наду, са храмом и спомеником на два острвца, али и великим хинду храмом у који долази мноштво ходочасника. Одмор у Варкали па онда у Коваламу је изузетно пријао – море је веома топло (29 степени Целзијуса), песак предиван, а уживање у таласима – понекад и јако великим – бескрајно.

Најјужнија тачка Индије - град Канијакумари (Фото Д. Станковић)

Наравно да овакав један пут доноси мноштво узбуђења, али и својеврсних искушења. Из овдашње зимске перспективе температуре од преко 30 степени делују привлачно, али у комбинацији са великом влагом то заправо значи непрестано знојење и брзо замарање.

Широк осмех

Изазов је понекад био и смештај који смо углавном имали код индијских породица – јер је некад значио минимум када је комфор у питању. Ипак, све се то лакше подносило – и мириси, понекад смрад, гужва, гомиле људи, разбацано ђубре, прашина – захваљујући љубазности Индијаца, увек насмејаних с оним својим белим зубима и увек спремних да помогну.

Двадесетак дана, колико је пут трајао, прошло је као у трену. Лет назад до Абу Дабија, па онда до Београда – значио је и повратак у европску зиму. Керала је из београдске перспективе изгледала као неки далеки сан. Океан, слонови, катакали, хаотични саобраћај, мириси – све се то мешало у једну слику која је будила пријатна осећања и била одраз доживљаја једне непоновљиве и тако различите земље коју треба видети да би се схватило колико је живот на нашој планети богат и разнолик. Управо зато ваљда и стоји тврдња из оне честе рекламе о невероватној и непоновљивој Индији.

Саобраћајни хаос

Керала је пренасељена – и то се јасно види током путовања, поготово по обали, где се стално пролази кроз места са хаотичним саобраћајем, у гужви од пешака преко мотоциклиста, возача аутомобила и тук-тукова (вози се левом страном), и са прашином и буком (сви трубе!) коју су непрестано подизали. Уз то путеви су доста уски, препуни кривина. Наш водич колико год је имао лепе манире у разговору и опхођењу, толико је у вожњи био класични индијски возач. А то значи да смо у шест дана путовања с њим прошли кроз безброј ситуација које су нама навикнутим на европски стил вожње – макар и његову српску варијанту – изгледале комплетно погибељне. Никако нисмо схватали претицање у непрегледној кривини или мимоилажење у пуној брзини са аутомобилима и на левој и на десној страни – али нас је он умиривао да је у Индији то нешто најнормалније.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ljilja K.
Hvala za ovaj predivana tekst. Kad jednog dana budem išla u Indiju, sada tačno znam gde da idem i na šta da obratim pažnju. Pored Varanasija, Radžastana, Delhija i Bombaja, Kerala je najverovanije "sve u jedan", da se onolika zemlja spozna u instant putovanju. Da se nauči nešto o jednoj različitoj zemlji, da se doživi kultura i svakodnevica i da se odmori na božanstvenim plažama. Još da se prodje onim otvorenim vozovima kroz neku planinu i to je to.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.