Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И „Надурена девојчица” повећава привредни раст

Укупни приходи креативних индустрија чине 13,5 одсто БДП-а, односно 4,7 милијарди евра. – План је да држава системски подржи овај сектор
Премијерка Ана Брнабић се обраћа учесницима конференције (Фото Влада Србије)
„На­ду­ре­на де­вој­чи­ца”, Уро­ш Пре­ди­ћ

„Надурена девојчица”, чувена слика Уроша Предића, провиривала је испод сакоа Тијане Пелаковљевић-Бугарски, управнице Галерије Матице српске, када се појавила на бини Југословенске кинотеке као једна од учесница конференције „Креативна индустрија”. Ова девојчица, ипак, била је модернија верзија од оне с Предићеве слике из 1879. године. На ушима је имала плаве слушалице, а у руци је држала паметни телефон. Та мајица на догађају заправо је представљала најбољи пример како традиционалне галерије и музеји могу да ухвате корак са савременим временом и допринесу расту укупне економске активности земље.

А по ономе што се чуло у Југословенској кинотеци, допринос креативних индустрија бруто домаћем производу (БДП) односно свему што грађани и привреда створе за годину дана је значајан. Ове индустрије, у које се убрајају: рекламирање, архитектура, занати, дизајн, филм, телевизија, видео, фотографија, сектор информационо комуникационих технологија, издавачка делатност, музеји, галерије, библиотеке, музичка, сценска и визуелна уметност у БДП-у учествују са 7,1 одсто.

Према истраживању Светске банке, креативци домаћој привреди доприносе више него неки традиционални сектори као што је грађевинарство (пет одсто). Укупни приходи креативних индустрија чине 13,5 одсто БДП-а, односно 4,7 милијарди евра. Просечни годишњи раст у последње три године износио је 6,4 одсто, што је брже од остатка привреде. У овом сектору регистровано је 31.835, што чини 10,1 одсто од укупног броја предузећа у Србији, а у њима је запослено 110.574 особе. Чак 67 радне снаге чине млади од 25 до 44 године.

Премијерка Ана Брнабић истакла је да је тренутак да држава системски помогне развој креативног сектора, пре свега у циљу подизања конкурентности наше привреде, што ће се одразити на веће запошљавање и боље плаћена радна места.

– Поред несумњивог економског потенцијала, креативне индустрије имају важну улогу у промоцији истинских вредности нашег друштва и подизању нових, модерних генерација, које су спремне да се такмиче са најбољима из целог света у свим сферама – рекла је председница владе додајући да су они који раде у овом сектору и амбасадори Србије у иностранству.

Иван Петровић, председник Управног одбора „Егзит фондације”, цитирао је стране медије који су оценили да су овај фестивал и Новак Ђоковић дали много већи допринос пи-ару Србије у свету, неко да је цео државни буџет потрошен у те сврхе.

– Ми креативци се нисмо баш најбоље снашли у времену треће индустријске револуције, која је изискивала „крв, сузе и зној”. Али се, изгледа добро сналазимо у четвртој индустријској револуцији, јер је у Србији сналажљивост друго име за креативност – рекао је Петровић и навео пример компаније „Нордеус”, чију игрицу игра 180 милиона људи широм света.

– Влада треба да подржи оне компаније које послују у креативној индустрији, а које су извозно оријентисане – сматра Петровић.

Да су ове индустрије у свету признате као кључан елемент у глобалној конкуренцији и „мекој моћи”, истакла је Љиљана Рогач-Мијатовић са Института за позориште, филм, радио и телевизију. Додала је да је неколико земаља у свету предузело кораке како би искористило овај као део свог националног „наратива” који се пласира инвеститорима и трговинским партнерима и да Србија свету треба да исприча своју причу. Како та културна дипломатија изгледа у пракси види се и на примеру Америке, која за своју глобалну доминацију треба да захвали управо популарној култури и филмској индустрији.

Биљана Србљановић, као редовна професорка Универзитета уметности, истакла је да се упорно бори са овдашњим званичним културним институцијама да њени студенти, они најмлађи и непознати завреде њихову пажњу.

– Па све и да нису на неком највишем нивоу. Лакше ми је да убедим агента у Немачкој да да прилику неком од њих, него људе који воде наше институције културе – негодовала је Србљановићева.

О томе шта представља културни капитал наше земље говорио је Иван Меденица, уметнички директор Битефа.

У време када је настао (шездесетих година прошлог века) Битеф је био мост између Истока и Запада, а и данас представља мост за Европу која је подељена на Југ и Север. Као највећи културни капитал Србија може да искористи то наслеђе Покрета несврстаних.

– Са тим земљама ми морамо успоставити нове облике културне сарадње који су базирани на капиталу из прошлости – закључио је Меденица.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Brajovic
Kreativci, ovi ljudi? Ne verujem!
Milan Brajovic
Kakva kreativnost, sve sami mediokriteti, Brnabić, Rogač i ostali koktel-flasteri tzv. kulturnih manifestacija. Moc je moc, tvrda ili meka, a vi ste igraci moci, i nije vam mesto u kulturi.
Moma
Americka filmska industrija donosi milijarde dolara Americi. O propagandnom uticaju ne treba trositi reci. Nista ne treba zapostvati. Sve je vazno.
Мали Ђокица
16 индустрија а само 7,1% БДП? А некада је важило (за иностранство) да је ПОЉОПРИВРЕДА примарна привредна грана, индустрија као секундарна а све остало као терцијална привредна грана. Па нека је и креативна али 7.1% је бедна сума са којом се баш нико не може похвалити. А шта је са пољопривредом? Када ће она стати на ноге?
Ratko
Da li premijerkaka ozbiljno misli šta govori? Nema u ekonomiji napretka bez industrije i poljoprivrede. Sve ostalo su priče od kojih BDP neće da raste niti će biti izvoza i boljeg života građana.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.