Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пореске олакшице за креативце

Прва седница Савета за креативну индустрију биће одржана 23. марта, последњи тренутак да држава системски помогне развој креативног сектора
Са изложбе УЛУПУДСА (Фото Д. Жарковић)

Ако је допринос креативне индустрије српској економији тако значајан, као што је то пре неколико дана изјавила премијерка Ана Брнабић, шта је онда то што држава може да уради да подржи развој овог сектора. Нарочито ако се зна да је буџет Министарства културе свега 13 милијарди динара, што представља мање од 0,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана.

Иако креативне индустрије нису само култура, чини се да је њихов допринос српској привреди, ипак много већи. Укупни приходи овог сектора, у који се убрајају рекламирање, архитектура, занати, дизајн, филм, телевизија, видео, фотографија, сектор информационо-комуникационих технологија, издавачка делатност, музеји галерије, библиотеке, музичка, сценска и визуелна уметност, износе 4,7 милијарди евра, што је 13,5 одсто БДП-а.

Премијерка Ана Брнабић истакла је да је тренутак да држава системски помогне развој креативног сектора, пре свега у циљу подизања конкурентности наше привреде, што ће се одразити на веће запошљавање и боље плаћена радна места.

– Хајде да заједно радимо на томе да омогућимо да наши уметници, иноватори и предузетници, менаџери у култури и креативци у свим индустријама, могу од свог креативног рада добро да живе. Да сви заједно као друштво препознамо праве вредности, да уважимо значај и допринос културе, уметности и креативности нашим економским и општим друштвеним циљевима – рекла је недавно премијерка.

Којим, онда, конкретним мерама држава то може да уради, питали смо у кабинету премијерке.

У наредном периоду биће основан савет председнице владе за креативне индустрије. Први састанак заказан је за 23. март, а још није познато ко су чланови овог савета.

– У сарадњи са саветом биће дефинисане најважније активности како би се овај, иначе врло жив и здрав сектор, системски још подржао. Те активности ће обухватати: оснивање креативних хабова, повезивање индустрије, низ интервенција за побољшавање правног и финансијског оквира, разматрање побољшања услова ауторских уговора за поједине делатности, потенцијалне пореске олакшице за улагање у културу и уметност, олакшавање администрације код увоза и извоза уметничких дела, и слично, као и маркетинг односно међународно репозиционирање Србије, које би се ослањало на креативност и креативне индустрије – речено је у кабинету премијерке за „Политику”.

Одржаваће се и радни састанци по подсекторима, како би се утврдиле потребне интервенције за сваки посебно, додаје се.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја већ реформише систем образовања у првом и петом разреду основне школе тако да се уводи пројектно образовање, односно уводи се креативност у образовање, чиме се код деце подстиче креативно, аналитичко и критичко мишљење и предузетнички дух, кажу у кабинету премијерке.

– Такође, реформише се и систем акредитовања нових програма на високошколским установама, чиме ће се омогућити лакше увођење нових програма попут креативне економије, дигиталног маркетинга и бројних других интердисциплинарних студија из области креативних индустрија – наводи се у одговору.

Према подацима Светске банке, просечни годишњи раст креативне индустрије у последње три године износио је 6,4 одсто, што је брже од остатка привреде. У овом сектору регистровано је 31.835 предузећа, што чини 10,1 одсто од укупног броја у Србији, а у њима је запослено 110.574 особе. Чак 67 радне снаге чине млади од 25 до 44 године.

Такође, почетници у бизнису такође се врло често одлучују да оснују фирму која послује у области креативне индустрије. Скоро 13,1 одсто свих стартапова, покренутих у последње три године, чине фирме из овог сектора.

Број новооснованих предузећа у сектору креативних индустрија повећава се сваке године око 3,1 одсто, у последње три године, у поређењу са 2,1 одсто у широј привреди.

Нови предузетници у креативним индустријама имали су просечну годишњу стопу раста од 22, док је исти показатељ за целу привреду износио 5,3 одсто годишње, показује анализа Светске банке.

Од 1. јула повраћај ПДВ-а на беби опрему

Председница владе, Ана Брнабић, оценила је позитивно Закон о финансијској подршци породици са децом, који ће, објаснила је, донети новину да ће се повраћај ПДВ-а на беби опрему од првог јула враћати свим породицама, чиме ће и родитељски додатак бити увећан.

Како је навела, тако ће се олакшати родитељима, који више неће морати да скупљају рачуне, и укинути трошак ресурса Пореске управе на обрачун тих рачуна.

Како преноси Танјуг, Брнабићева је истакла и да ће се сада родитељски додатак добијати одмах у породилишту, што је, подсећа, остварено у оквиру прве фазе пројекта „Бебо, добро дошла на свет”. „Пре него што беба дође кући, родитељи ће добити извод из матичне књиге, пребивалиште и картицу осигурања. У то је сада укључен и родитељски додатак, тако да родитељи више неће морати да обилазе шалтере”, рекла је премијерка на ТВ Пинк.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neša
O kreativnima će da odlučuju nekreativni! Toga ima samo u Banana državama.
Popić Milenko
Šta god odluči da uradi, neka, nipošto, ne ponovi praksu koju je u vezi sa"inovacijama", provodilo Ministastvo ekonomije i regionalnog razvoja, dok je bilo feud G17.
Богдан
"Савет за креативну индустрију" - колико је ту ухлебљених ?!
Sasa Trajkovic
Nečuveno je umetnost i kulturu posmatrati kroz prizmu ekonomije i profita... umetnost i kultura su najveće žrtve tranzicije iz ničega u ništa u tom moru primitivizma i kiča koji nas okružuje a sada treba da plati i cenu KOMERCIJALIZACIJE što je mnogo ... je.
Radovan
Neko bi trebalo premijerki da objasni da polovina nabrojanih su budžetski korisnici znači potrošači onog što drugi proizvedu i nikako ne mogu istvovremeno učestvovati u njegovom "punjenju".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.