Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мој пр­ви двор био је ша­тор

Ар­хив Ср­би­је об­ја­вио фо­то­-мо­но­гра­фи­ју о кра­љу Алек­сан­дру Пр­вом Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћу. – Имао је осе­ћај за вој­нич­ку ди­сци­пли­ну, али за­ме­ра­ли су му да др­жа­вом упра­вља као ка­сар­ном
Вен­ча­ње кра­ља Алек­сан­дра и кра­љи­це Ма­ри­је (Фо­то­гра­фи­је из књи­ге „Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић”)

Ар­хив Ср­би­је упра­во је об­ја­вио фо­то­-мо­но­гра­фи­ју „Алек­сан­дар Пр­ви Ка­ра­ђор­ђе­вић”, а из­бор од 290 фо­то­гра­фи­ја из збир­ки Ар­хи­ва, нај­ве­ћим де­лом се од­но­си на рат­ни пе­ри­од 1912–1918, као и на фо­то­гра­фи­је из јав­ног и при­ват­ног жи­во­та. Ме­ђу њи­ма су и оне ко­је су на­чи­ни­ли Сам­сон Чер­нов, Ри­ста Мар­ја­но­вић, Ми­ло­је П. Игру­ти­но­вић, Хен­ри Ма­ну­ел, Хо­рас Ештон. Књи­гу су при­ре­ди­ли Са­ша Ру­же­ско­вић и Бран­ко Бог­да­но­вић.

– Вр­хов­на ко­ман­да је у окви­ру свог прес-би­роа ан­га­жо­ва­ла фо­то­гра­фе, сни­ма­те­ље и сли­ка­ре ко­ји су оста­ви­ли дра­го­це­ни до­ку­мен­тар­ни ма­те­ри­јал; за­бе­ле­жи­ли сце­не са бо­ји­шта, стра­да­ње на­ро­да и вој­ске, Ал­бан­ску епо­пе­ју и при­зо­ре са Со­лун­ског фрон­та. И у мир­но­доп­ском пе­ри­о­ду, Алек­сан­дар Пр­ви је сни­ман то­ком др­жав­них и при­ват­них све­ча­но­сти, али и у кру­гу по­ро­ди­це или при­ја­те­ља. На сли­ка­ма су за­бе­ле­же­на и кра­ље­ва пу­то­ва­ња по Ју­го­сла­ви­ји и ино­стран­ству – на­во­ди аутор пред­го­во­ра Бран­ко Бог­да­но­вић. 

Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић ро­ђен је 1888. на Це­ти­њу, кao дру­ги син кне­за Пе­тра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа и Љу­би­це Зор­ке, нај­ста­ри­је ћер­ке цр­но­гор­ског кне­за Ни­ко­ле Пр­вог Пе­тро­ви­ћа. Упи­сан је у Им­пе­ра­тор­ску шко­лу прав­них на­у­ка у Санкт Пе­тер­бур­гу. На­кон Мај­ског пре­вра­та, обра­зу­је се у Ср­би­ји, а де­цем­бра 1903. у чи­ну ре­до­ва сту­па у 6. пе­ша­диј­ски пук „Кра­ље­ви­ћа Алек­сан­дра”. 

– Игром суд­би­не, Алек­сан­дар Пр­ви ду­жно­сти је пре­у­зи­мао у тре­ну­ци­ма пре­суд­ним по бу­дућ­ност Ср­би­је: у до­мо­ви­ну је кро­чио на­кон Мај­ског пре­вра­та, у је­ку бор­бе за ме­ђу­на­род­но при­зна­ње но­ве ди­на­сти­је; ре­фор­ма­ма вој­ске при­сту­пио је у вре­ме Ца­рин­ског ра­та и Анек­си­о­не кри­зе; ру­ко­вод­ство над Ар­ми­јом при­мио је то­ком бал­кан­ских ра­то­ва; пред Са­ра­јев­ски атен­тат, Јул­ску кри­зу и из­би­ја­ње Ве­ли­ког ра­та, по­стао је за­по­вед­ник це­ло­куп­не вој­ске. У 24. го­ди­ни, без ика­квог рат­ног ис­ку­ства, у чи­ну ма­јо­ра, при­мио је ко­ман­ду над јед­ном ар­ми­јом, а две го­ди­не ка­сни­је и над це­ло­куп­ном вој­ском, ка­да је имао сре­ћу да бу­де окру­жен вој­ско­во­ђа­ма по­пут Ра­до­ми­ра Пут­ни­ка, Жи­во­ји­на Ми­ши­ћа, Сте­пе Сте­па­но­ви­ћа, Пе­тра Бо­јо­ви­ћа. Ова­кво окру­же­ње до­при­не­ло је по­бе­ди код Ку­ма­но­ва, осло­ба­ђа­њу Ско­пља, При­ле­па, Би­то­ља, по­бе­ди код Бре­гал­ни­це – ис­ти­че Бог­да­но­вић. 

У нај­те­жим рат­ним тре­ну­ци­ма, ка­ко до­да­је, Алек­сан­дар Пр­ви де­лио је суд­бу обич­них вој­ни­ка и оби­ла­зио је њи­хо­ве ре­до­ве. Не­по­сред­но на­кон про­бо­ја Со­лун­ског фрон­та, на­ре­дио је да се на ко­ти 1521, на вр­ху Кај­мак­ча­ла­на, по­диг­не спо­мен-ка­пе­ла са по­све­том: „Мо­јим див-ју­на­ци­ма, не­у­стра­ши­вим и вер­ним, ко­ји гру­ди­ма сво­јим отво­ри­ше вра­та сло­бо­ди и оста­ше ов­де као веч­ни стра­жа­ри на пра­гу Отаџ­би­не”.

– Алек­сан­дров вој­нич­ки ка­рак­тер мо­жда је нај­бо­ље опи­са­ла Фран­цу­ски­ња Клод Елан у књи­зи о на­шем кра­љу: „Алек­сан­дар је шест го­ди­на про­жи­вео на бој­ном по­љу. 'Мој пр­ви двор је био ша­тор', во­лео је ка­сни­је да ка­же. Ту се он ствар­но и фор­ми­рао. Уоста­лом, као и ње­гов отац, ро­ђен је као вој­ник; имао је осе­ћај за ди­сци­пли­ну, слу­жио се ди­рект­ним, енер­гич­ним ме­то­да­ма. Ње­му су за­ме­ра­ли да др­жа­вом упра­вља као ка­сар­ном, осла­ња­ју­ћи се на вој­ску јер је она кон­крет­на сна­га без ко­је не мо­же по­сто­ја­ти истин­ска власт, а ко­ја је до­вољ­на да је оси­гу­ра – под­се­ћа Бог­да­но­вић.

Књи­га до­но­си и фо­то­гра­фи­је с кра­ље­ве свад­бе, ко­ји је ин­ког­ни­то 1922. от­пу­то­вао у по­се­ту ру­мун­ском кра­љу Фер­ди­нан­ду Пр­вом, где се ве­рио с ње­го­вом ћер­ком Ма­ри­јом. Свад­ба је би­ла у Бе­о­гра­ду, а це­ре­мо­ни­ју су пра­ти­ли ме­ди­ји из це­ле Евро­пе. Та ве­ли­ка ко­лек­ци­ја сли­ка је са­чу­ва­на.

– Алек­сан­дар Пр­ви ре­ша­вао је низ ме­ђу­др­жав­них про­бле­ма. Одр­жа­ва­ње до­брих од­но­са са Фран­цу­ском, стал­не тен­зи­је са Ита­ли­јом, при­бли­жа­ва­ње Не­мач­кој, пред­ста­вља­ле су са­мо део ње­го­вих оба­ве­за. Тру­дио се да ус­по­ста­ви што бо­ље ме­ђу­су­сед­ске од­но­се. Усред бор­бе за оја­ча­ње ста­ту­са зе­мље, Алек­сан­дар је че­твр­тог ок­то­бра 1934. оти­шао у зва­нич­ну по­се­ту Фран­цу­ској. Де­ве­тог ок­то­бра, у Мар­се­љу на кра­ља је из­вр­шен атен­тат. На са­хра­ну и ис­пра­ћај до Оплен­ца до­шле су кру­ни­са­не гла­ве и пред­сед­ни­ци ско­ро свих др­жа­ва Евро­пе. Фо­то­гра­фи­је и филм­ски ма­те­ри­јал ко­ји су за­бе­ле­жи­ли са­хра­ну Алек­сан­дра Пр­вог пред­ста­вља­ју ве­ро­ват­но јед­ну од нај­ве­ћих збир­ки код нас – ка­же Бран­ко Бог­да­но­вић. 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.