Једна од осам жена оболи од тумора дојке

Од рака дојке годишње у Србији умре око 1.600 жена, док се око 4.600 њих сусретне са дијагнозом ове опаке болести. Статистика показује да једна од осам жена оболи од тумора дојке, у тренутку постављања дијагнозе око две трећине њих има локално одмаклу болест, а 10 одсто се јавља са удаљеним метастазама.

Ризик за добијање болести имају припаднице нежнијег пола које у породици имају некога ко је оболео, оне које су добиле прву менструацију пре 12. године, код којих је наступила менопауза после 50. године, које нису рађале или су родиле прво дете после 30. године, код којих је биопсијом дојке нађен поремећај структуре нормалних ћелија, жене које су оперисане од рака једне дојке, које су гојазне и конзумирају алкохол и дуван.

Професор др Вицко Ференц, државни секретар Министарства здравља, наглашава да је исход болести пацијенткиња оболелих од карцинома дојке у свету знатно побољшан последњих година, са једне стране, захваљујући раној дијагностици, а са друге применом нових лекова, тако да је стопа смртности у развијеним земљама Европе у сталном паду (за око 1,8 одсто годишње). Стопа петогодишњег преживљавања локализоване болести у развијеним земљама Европе и САД износи 99 одсто у раном стадијуму рака дојке, у локално одмаклој болести 85 одсто, а петогодишње преживљавање код пацијенткиња са метастазама износи око 26 одсто.

– Просечна стопа смртности на 100.000 жена у Европи је 22,4, а у Србији 31,5. Жена у Србији има 40 одсто више вероватноће да ће умрети од карцинома дојке када оболи него жена у Европи. Рак дојке је на трећем месту као узрок смрти код жена од 45 до 64 године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца. У нашој земљи се само око 20 одсто карцинома открије у стадијуму кад је тумор мањи од два центиметра, а удео тумора који се још не могу напипати (мањи од 10 милиметара) и даље је веома мали – појаснио је др Ференц.

Рани стадијуми рака дојке су излечиви, док се одмакла болест, а делом и метастатска, може назвати и хроничним болестима јер се са новим лековима живот продужава са очуваним квалитетом. Пацијенти са метастазама у удаљеним органима не могу да се излече и захтевају неку врсту терапије доживотно. Циљ је максимална контрола болести са минималним нежељеним ефектима, са што мањим утицајем на квалитет живота пацијента.

– Циљеви третмана у метастатској болести су превенција симптома, палијативна терапија за олакшавање симптома, који би водили до побољшања и стабилности квалитета живота као и продужењу живота. У Србији четврти или метастатски стадијум болести има око 10 одсто пацијената већ приликом првог јављања лекару. У просеку пацијенти тада живе још 24 до 36 месеци. Системска терапија смањује релативни ризик од смрти за око 30 одсто – наглашава др Ференц.

Министарство здравља је у онкологији као приоритет поставило зрачну терапију због дугачких листа чекања којих сада нема, а сама терапија је скоро у потпуности достигла европске стандарде. Уведена је специјализација из онкологије и постављена као дефицитарна грана медицине што дозвољава и упис волонтерских специјализација из ове области. Он наводи да би увођењем два нова лека могао да се достигне ниво лечења рака дојке сличан као у Европској унији.

– Пацијенткиње које су већ развиле метастатску болест имале би знатно бољи квалитет живота, а чак 50 одсто жена из лошијих прогностичких група би могле уз ове нове терапијске модалитете да живи дуже од пет година. Скрининг рака дојке какав се спроводи тренутно не задовољава наша очекивања, па је Министарство здравља ставило посебан акценат на унапређење постојећег стања – закључио је др Ференц.

Ширење обољења ка другим органима

Метастатски рак дојке представља најодмаклији стадијум болести и означава да се болест проширила у удаљене органе као што су кости, јетра или плућа, нагласила је јуче примаријус др Снежана Шушњар, медикални онколог, на предавању посвећеном овој области поводом обележавања Националног дана борбе против рака дојке. Она је нагласила да је циљ лечења да се одложи погоршање болести, продужи преживљавање и одржи добар квалитет живота.

– Метастатски рак дојке лечи се системском терапијом која подразумева примену хемиотерапије, хормонске терапије (лекови који смањују дејство естрогена) и циљане терапије. На избор терапије утиче више фактора као што су број и врста органа захваћених метастазама, опште стање пацијента и придружене болести као и биолошки тип рака дојке – додала је др Шушњар.

Ово предавање само је до кампање „Невидљива жена” коју организује Национална организација „Српски форум против рака дојке – Европа Дона Србија”. Информисаност жена о свим аспектима лечења, превенције и редовних прегледа је неопходна, подсетила је др Станислава Оташевић, председница организације, како би жене на време реаговале и превенирале ширење карцинома.

Њихов циљ је да се побољшају и створе услови као и могућност бриге о здрављу дојки, обезбеди доступност у раном откривању и савременом лечењу обољења, као и да се заступају интереси жена у дефинисању квалитетне политике и услуга у здравственом систему и институцијама државе.

Д. Д. К.