Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сачувајмо српско задругарство

Желимир Теофиловић са списком задругара из 1945. године (Фото Г. Оташевић)

Рошци на Каблару – Земљорадничка задруга „Каблар” завршила је прошлу годину, дугу и сушну, с обртом од 36 милиона динара и малом добити, па се окренула новој сетви. Прошлог петка на планину је из Београда, комбијем „сити експрес” поште, допремљено 300 литара органског ђубрива за малину, ових дана биће довезено и минерално, а 28. априла 2.000 садница рибизле из иностранства.

Тако остарели ратари настављају предачки посао, само у складу са обичајима и хитрином новог времена. Дедови су задрузи, оснивајући је 1911. године, одредили име ЗЗ „Врнчани” и ослонили се на слање огревног дрвета и креча возом у Београд, а сувих шљива још даље, у Немачку.

– Задруга, ево, постоји 97 година и никад није прекидала рад, нити остала без иједног динара у каси. Али, посао нас је терао да мењамо навике, и сад смо опет приспели на раскрсницу. Три године узастопно приноси и цена кромпира били су на ивици рачунице, и та култура није будућност за наше земљиште, безводно и са киселошћу од 3,8 ph. Окренућемо се ситном, јагодичастом воћу – каже инжењер Желимир Теофиловић (52), директор ове задруге у Рошцима, на врху планине.

Он на столу држи записник са скупштине задругара одржане на Сретење, 15. фебруара 1945. године.

– Тог дана удруженици су одлучили да признају нову власт и само наставе са радом, јер је задруга уочи рата већ била међу 50 најјачих у Србији. Ни пре ни после тога, изузев неколико мањих изузетака, није се судила са својим члановима, па се и данас многи послови обављају натуралном разменом, на поверење – вели Теофиловић.

Желео би да са његове родне планине оде порука – сачувајмо српско задругарство:

– У овом делу Србије, нажалост, погасиле су се све задруге изузев наше, „Воћара” из Котраже у Драгачеву, и задруге у Ариљу. Сељак је у подручној задрузи могао да остави свој производ, подигне новац повољније него у банци, а грађани су добијали храну по нижој цени. Зар је могућно да то више никога не привлачи ?

„Каблар” данас има 26 удруженика и сви су чланови скупштине која управља задругом, док се бројка коопераната креће око 250. У три села на планини, Рошцима, Врнчанима и Јанчићима, има 500 кућа, али је за само једну годину угашено девет домаћинстава. Највише задругара, 138, било је уписано 1948. године.

У летопису „Каблара” прибележено је мноштво занимљивих података. Жиро рачун никад није био блокиран, први кредит у комунизму добијен је 1947. године и тим новцем купљен камион. Године 1992. бившим власницима враћено је 55 хектара задружне земље а задрузи остало само пет хектара. И преживала је, као и 1993. годину кад се на планини појавило 11 других откупљивача малина, шљива и кромпира од којих неки никад нису платили род сељацима. Као најбоља година памти се 1982. кад је „Каблар” на овом подручју откупио 500 вагона кромпира, 78 вагона малине, 30 вагона рибизле, 20 вагона ракије и 150 вагона шљива а капитал уложио у набавку ситне механизације и асфалтирање путева. Задруга данас има петоро запослених.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.