Свима смета тешка ђачка торба

– Имајући у виду да је донет нови Закон о основама система образовања и васпитања, који је предвидео нове наставне планове и програме за први и пети разред основне школе и да су планирани дигитални уџбеници, потребно је да се предузме низ претходних мера – наглашено је у Предлогу закона о уџбеницима, уз алузију да он мора да припреми терен, односно уџбенике неопходне за спровођење тих нових планова у учењу.

Овим законом биће уређени припрема, одобравање, избор, издавање, повлачење и праћење уџбеника и додатних наставних средстава за основну и средњу школу. А све зато јер законодавци сматрају да се досадашња школска пракса показала неефикасном, као и да после две године од доношења претходног закона о уџбеницима, 2015. године, нису остварени неки услови. То значи, како је наведено у образложењу предлога, да нису донети стандарди, нити упутства о електронској примени уџбеника, али ни да за обе године његовог спровођења није објављена листа одобрених уџбеника до 31. децембра, јер су „рокови неспроводиви на начин како је законом прописано”. Такође је истакнуто да недостају поједини уџбеници на језицима националних мањина, али и књиге у формату и садржају прилагођеном особама са инвалидитетом.

Укупан број недостајућих школских књига, према подацима из меморандума савета националних мањина и Завода за уџбенике из 2016. године, јесте 184. До децембра 2017. био је одштампан само 61 уџбеник, док је додатних 26 одобрено, или се налазило у штампи, што значи да нам и даље само у овој категорији недостаје готово сто школских књига. У предлогу закона наведене су и примедбе на њега које су на јавној расправи доставиле многе угледне институције, организације и грађани. Тако је Мрежа организација за децу Србије истакла, између осталих, образложену примедбу да у закон треба доставити нови члан којим се уводе бесплатни уџбеници, јер наводе да према члану 28. Конвенције о правима детета „образовање треба да буде бесплатно за сву децу”. Они траже и да се прецизира улога Савета родитеља у одабиру школских књига, али и да се истовремено предвиди могућност да ђаци сами бирају своје уџбенике. Агенција за борбу против корупције захтевала је, између осталог, да се „прецизирају критеријуми који ће се користити приликом доношења одлуке о избору уџбеника”, као и сам поступак тог бирања. ЈП „Завод за јавне уџбенике” нагласио је потребу да се донесе посебан закон о Заводу за уџбенике, с обзиром на то да је он једини јавни издавач школских књига и узевши у обзир његово пословање.

Међу примедбама грађана издваја се она коју је дала Душанка Миловановић, која тражи да комплет уџбеника не прелази 10 одсто тежине детета, али и да буде бесплатан уколико је ђак основац. Један од чланова закона које је предложио др Ђорђе Јовановић предвиђа да се уџбеници штампају на рециклираном папиру, да буду у меком повезу и намењени само за једно полугодиште, како би се смањила њихова тежина. Министарство просвете одговорило је да је размотрило све предлоге са јавне расправе и усвојило оне који су у складу са Нацртом закона и усвојеним сугестијама у области образовања и васпитања. Да ли то значи да је министарство смањило терет на леђима школараца знаће се највероватније до краја месеца, како се, према недавно датим изјавама, нада и сам министар просвете Младен Шарчевић.