Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Документа о немачкој обавештајној служби понуђена Јад Вашему

Челници Музеја жртава геноцида у Београду присуствовали 6. Глобалном форуму за борбу против антисемитизма, одржаном у Јерусалиму
Епи­скоп Јован (лево), Вељ­ко Ђу­рић (десно) са генералом у пензији Шмуелом Авиатаром (Фото Лична архива)

Слу­жбе­ни­ци Ме­мо­ри­јал­ног цен­тра Јад Ва­шем у Је­ру­са­ли­му по­ка­за­ли су го­сти­ма из Ср­би­је до­ку­мен­та о не­мач­кој по­ли­ти­ци пре­ма при­пад­ни­ци­ма је­вреј­ског на­ро­да. Ди­рек­тор Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да из Бе­о­гра­да др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на и епи­скоп сла­вон­ски Јо­ван Ћу­ли­брк, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Му­зе­ја, сво­јим до­ма­ћи­ни­ма у Је­ру­са­ли­му по­ну­ди­ли су ком­плет збор­ни­ка до­ку­ме­на­та о Не­мач­кој оба­ве­штај­ној слу­жби. Тих де­вет књи­га до­ку­ме­на­та са­бра­ле су ју­го­сло­вен­ске вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе од 1946. го­ди­не. У пр­вој књи­зи ис­тра­жу­је се пе­ри­од де­ло­ва­ња не­мач­ке оба­ве­штај­не слу­жбе из­ме­ђу два свет­ска ра­та у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, а оста­лих осам го­во­ре о де­ло­ва­њу Хи­тле­ро­вих оба­ве­шта­ја­ца то­ком Дру­гог свет­ског ра­та. 

– До­го­во­ри­ли смо се и да им до­ста­ви­мо по­себ­ну до­ку­мен­та­ци­ју о исе­ља­ва­њу Је­вре­ја из Ју­го­сла­ви­је од 1948. го­ди­не, по­сле ства­ра­ња др­жа­ве Изра­ел – су­ми­ра др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на уче­шће на Гло­бал­ном фо­ру­му за бор­бу про­тив ан­ти­се­ми­ти­зма, одр­жа­ном од 19. до 21. мар­та у Је­ру­са­ли­му. Овом ме­ђу­на­род­ном ску­пу, ор­га­ни­зо­ва­ном уз по­др­шку Вла­де Изра­е­ла и Свет­ског је­вреј­ског кон­гре­са, при­су­ство­ва­ло је око 600 зва­ни­ца из 83 др­жа­ве, до­при­но­се­ћи очу­ва­њу исти­не о исто­ри­ји и стра­да­њу је­вреј­ског на­ро­да.

Дру­ги део по­се­те Је­ру­са­ли­му био је по­све­ћен ме­мо­ри­јал­ном цен­тру Јад Ва­шем. 

– Има­ју­ћи у ви­ду да је епи­скоп Јо­ван про­вео осам го­ди­на у Је­ру­са­ли­му и та­мо ма­ги­стри­рао и за­по­чео рад на док­тор­ској ди­сер­та­ци­ји, као и да је про­вео знат­но вре­ме у Јад Ва­ше­му и упо­знао љу­де на ру­ко­во­де­ћим функ­ци­ја­ма, ла­ко је би­ло са­чи­ни­ти рас­по­ред по­се­те. По­ред раз­гле­да­ња го­то­во свих де­ло­ва Ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са, при­ми­ли су нас и ру­ко­во­ди­о­ци ва­жних ин­сти­ту­ци­ја, као што су ар­хив, би­бли­о­те­ка, Ин­сти­тут за ис­тра­жи­ва­ње хо­ло­ка­у­ста, Оде­ље­ње за ме­ђу­на­род­не од­но­се. У би­бли­о­те­ци је епи­скоп Јо­ван ука­зао на по­тре­бу из­два­ја­ња ли­те­ра­ту­ре на срп­ском је­зи­ку и ћи­ри­ли­ци у по­себ­ну це­ли­ну. Ме­не је ви­ше ин­те­ре­со­ва­ло да ли има­ју из­да­ња на­шег Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да. Раз­го­ва­ра­ли смо о то­ме ка­ко да по­ве­ћа­мо раз­ме­ну, ка­ко књи­га, та­ко и до­ку­ме­на­та у елек­трон­ској вер­зи­ји – при­ча Ми­ши­на и на­по­ми­ње да се кан­це­ла­ри­ја ди­рек­то­ра го­то­во не раз­ли­ку­је од кан­це­ла­ри­је обич­ног му­зеј­ског рад­ни­ка. 

Ми­ши­на и епи­скоп Ћу­ли­брк на­ро­чи­то су се ин­те­ре­со­ва­ли за струк­ту­ру Ме­мо­ри­јал­ног цен­тра Јад Ва­шем, ње­го­во фи­нан­си­ра­ње и од­нос изра­ел­ске др­жа­ве пре­ма Цен­тру, ка­ко би ис­ку­ства из Изра­е­ла мо­гли да ис­ко­ри­сте за про­грам ме­мо­ри­ја­ли­за­ци­је Ста­рог сај­ми­шта у Бе­о­гра­ду. Ка­ко су чу­ли од изра­ел­ских до­ма­ћи­на, у фи­нан­си­ра­њу Јад Ва­ше­ма др­жа­ва уче­ству­је са­мо са 14 од­сто, док оста­так чи­не до­на­ци­је Је­вре­ја из це­ло­га све­та. 

– Су­ге­ри­са­но нам је да се пу­тем огла­са у ра­зним фор­ма­ма за по­моћ обра­ти­мо по­том­ци­ма оних ко­ји су би­ли за­то­че­ни или стра­да­ли у ло­го­ру на Ста­ром сај­ми­шту. У то­ку су и пре­го­во­ри о еми­то­ва­њу на­шег до­ку­мен­тар­ног фил­ма „Кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Зе­мун” на не­кој од др­жав­них те­ле­ви­зи­ја у Изра­е­лу. Овај филм ура­ђен је у про­дук­ци­ји Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да. Ми смо по­ну­ди­ли за­јед­нич­ке на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке про­јек­те о кон­крет­ним исто­риј­ским те­ма­ма, док су до­ма­ћи­ни пред­ло­жи­ли да Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да по­мог­не у из­бо­ру и сла­њу исто­ри­ча­ра на пост­док­тор­ске сту­ди­је у тра­ја­њу од шест ме­се­ци у Јад Ва­шем, где би до­ма­ћин сно­сио све тро­шко­ве – ис­ти­че ди­рек­тор Му­зе­ја жр­та­ва ге­но­ци­да, на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке уста­но­ве ко­ја је је­дин­стве­на у овом де­лу Евро­пе. Иако не­ма од­го­ва­ра­ју­ће усло­ве – по­став­ку, де­по, а има све­га шест за­по­сле­них – сво­јим ак­тив­но­сти­ма по­ку­ша­ва да са­чу­ва се­ћа­ње на ве­ли­ка стра­да­ња Ср­ба, Је­вре­ја, Ро­ма и оста­лих на­ро­да на овим про­сто­ри­ма у 20. ве­ку. 

За про­те­кле две де­це­ни­је Му­зеј је ус­по­ста­вио кон­так­те са по­је­дин­ци­ма и уста­но­ва­ма ко­ји се ба­ве ис­тра­жи­ва­њем стра­да­ња од­ре­ђе­них за­јед­ни­ца. Јед­на од та­квих ин­сти­ту­ци­ја је упра­во Ме­мо­ри­јал­ни цен­тар Јад Ва­шем у Је­ру­са­ли­му. Му­зеј жр­та­ва ге­но­ци­да и Јад Ва­шем ор­га­ни­зо­ва­ли су 2006. ме­ђу­на­род­ни скуп „Изра­ел­ско-срп­ска на­уч­на са­рад­ња у про­у­ча­ва­њу хо­ло­ка­у­ста” и об­ја­ви­ли збор­ник ра­до­ва на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку. По­чет­ком де­цем­бра 2017. го­ди­не Јад Ва­шем је ор­га­ни­зо­вао се­ми­нар за ар­хи­ви­сте и му­зе­ал­це из Ср­би­је. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ministar
Zasto Muzej zrtvama genocida ne prikuplja zrtve logora Jasenovca, Jadovna, Siska i drugih ustasko-hrvatskih logora? Da hrvati mogu da kazu da je 90.000 ubijenih u Jasenovcu? Sta na to kaze nadlezno Ministarstvo?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.