Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Берза – пут којим се ређе ишло

Циљ пројекта „Изађи на берзу” је да у наредних 12 месеци најмање три компаније изађу на тржиште капитала
Са јучерашње најаве новог начина рада (Фото Бета)

Београдска берза почиње пројекат „Изађи на берзу” чији је циљ да у наредних 12 месеци најмање три компаније изађу на тржиште капитала. Синиша Крнета, директор Београдске берзе рекао је јуче, приликом представљања пројекта, да берза треба да постане локомотива националне економије односно да постане нови извор финансирања за раст приватног сектора.

– Циљ пројекта је да дођемо до најмање три велике и успешне приватне компаније, које ће донети одлуку о спровођењу поступка иницијалне јавне понуде, односно прикупљања капитала на тржишту и листирању њихових акција на берзи – рекао је Крнета додајући да верује да ће овај пројекат наићи на снажну подршку банкарског сектора.

Очекивања људи са тржишта капитала је да излазак на берзу у Србији више неће бити пут којим се ређе иде, као и да ће то бити нови импулс за развој српске економије и приватног сектора. Пројекат је покренут у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и консултантском кућом „Прајсвотерхаус куперс”.

По Крнетиним речима, у Србији постоји парадокс да су тренутно најниже каматне стопе на кредите, а да кредити привреди тек незнатно расту иако постоји велика потреба за финансирањем у приватном сектору. С друге стране, из Србије, која вапи за капиталом, месечно се одлива на десетине милиона евра на страна тржишта капитала, чиме се развијају економије развијеније од наше.

Председник Комисије за хартије од вредности Предраг Дедеић рекао је да је уверен да ће ускоро, после 80 година, прва иницијална јавна понуда акција на Београдској берзи (ИПО) угледати светлост дана. Он је нагласио да ће то бити значајан преокрет на Београдској берзи, али да није довољна само једна компанија већ више њих и да треба радити на томе.

Из Србије, која вапи за новцем, месечно се одлива на десетине милиона евра на страна тржишта капитала чиме се развијају економије развијеније од наше

Партнер и бивши министар трезора (финансија) Пољске Јацек Соха рекао је да се приватне компаније највише плаше изласка на берзу због објављивања података. – Компанија мора да организује објављивање података, али то не значи само да испричате све о себи. Предузећа се плаше да би конкуренти могли да изграде стратегију на основу података објављених на берзи – рекао је Соха додајући да је европска регулатива у тој области направљена за много веће тржиште од пољског или српског и да је то добро регулисано.

Он је оценио да су највеће компаније у Србији углавном државне и да би бар део њих требало да буде приватизован преко берзе.

Компанија „Финтел енергија” највероватније ће у мају реализовати иницијалну јавну понуду акција (ИПО) на Београдској берзи, рекао је јуче генерални директор „Финтел енергије” Тициано Ђованети, а прикупљени капитал уложиће у реализацију инфраструктурних пројеката у Србији. „Финтел енергија” је ћерка фирма италијанске компаније „Финтел енергија Спа”.

Ђованети је рекао да та компанија жели да сарађује са Београдском берзом пошто у нашој земљи реализују своју највећу инвестицију. Председник Извршног одбора Ерсте банке Србија, Славко Царић, рекао је да нема развијене земље света која нема развијено тржиште капитала и да и у тој области свакако треба да кренемо напред. У развијеним земљама постоји веза између раста бруто домаћег производа (БДП) и локалних берзи.

Саветник председника Привредне коморе Србије, Михаило Весовић, рекао је да је пројекат „Изађи на берзу” важан за целокупну привреду Србије и да ће га ПКС подржати са своје стране. Он је указао да је прошле године у Пољској на берзи прикупљено 1,8 милијарди евра капитала, а на тржиштима капитала у ЕУ чак 340 милијарди евра.

Како је рекао један од проблема наше економије је то што је изузетно отворена и што има велики притисак европског тржишта, који ће све више расти.

Циљ овог пројекта је да помогне развој тржишта капитала у Србији кроз подизање свести о могућностима да компаније из Србије потребан капитал обезбеде изласком на Београдску берзу и пружање неопходне стручне помоћи компанијама за излазак на берзу.

Београдска берза

Београдска берза је првобитно основана 1894. године, а реоснована 1989. године. На врхунцу 2007. године дневно трговање достизало је десет милиона евра, а сада је месечно трговање тек око пет милиона евра. Сада на берзи доминира трговање државним обвезницама, док је трговање акцијама пало на петнаестак одсто. Корпа Белекс15 више нема најпрестижнијих компанија листираних на берзи, већ само 11, јер су остале одлучиле да напусте берзу, јер од тога нису имале много користи, већ само трошак.

У овом тренутку на берзи тргује се хартијама преко 600 српских акционарских друштава, обвезницама Републике Србије и муниципалним обвезницама. Тренутно је 32 брокерско-дилерска друштва и овлашћених банака регистровано за трговину.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Твртко
Наше мање компаније би требало да "граде билансе" а не да гледају како да прикажу што мањи промет на крају године како не би платиле порез на добит. Сви инвеститори, - било ИПО инвеститори, било банкари воле јасност и посвећеност послу а не ... муљање. Ова вест је јако добра .... културолошки јер омогућава и малима да дођу до новца. Ми би, као друштво, требали мало више да гледамо како да радимо бизнис, да се и финансијски и технолошки (не само ИТ) образујемо... Наравно да Берза није смисао живота, али тешко да можемо прихватити да смо озбиљна држава и озбиљан народ и озбиљно тржиште, ако не радимо и не тргујемо, и ако нам берза није активна.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.