Расте број безубих становника Србије
Иако већина људи добро зна да се многе болести „покрећу” због покварених зуба и лоше оралне хигијене, одлазак код стоматолога се најчешће одлаже до тренутка када болови више не могу да се трпе. Неко се плаши зубара, неко нема новца за поправку, а има и оних који се правдају тиме да немају времена за вишечасовно седење у стоматолошкој столици.
Последње истраживање од пре пет година показује да свега 8,5 одсто одраслог становништва има све своје зубе, да 9,3 одсто нема ниједан свој зуб, а да сваком четвртом становнику Србије недостаје више од 10 зуба.
У Србији 51,7 одсто становника пере зубе више од једном дневно.
Највиши проценат оних који редовно перу зубе (72,9 одсто) налази се код младих узраста од 15 до 24 године.
Резултати последњег националног истраживања здравља становништва Србије из 2013. године показују да је дошло до пораста броја безубих (са 10,2 у 2006. на 12,4 одсто), али да охрабрује чињеница да је порастао проценат оних који имају урађене протетске радове. Међу онима који имају нижи образовни статус и лошијег су материјалног стања знатно је већи проценат људи који су изгубили све своје зубе и користе тоталне протезе. Ове особе иначе немају навику редовног прања зуба.
Више од половине становника имало је свог стоматолога, од којих готово трећина у приватној пракси. У периоду од шест месеци који су претходили истраживању, сваки пети становник Србије је посетио стоматолога. Интересантно је да у Великој Британији имамо сличну ситуацију, јер тек сваки трећи становник иде у стоматолошку ординацију једном годишње.
И децу од малих ногу треба учити да брину о зубима, јер подаци говоре да приликом уписа у школу свега 20 одсто првака у Србији има све здраве зубе.
– У свету 60 до 90 одсто школске деце и близу 100 одсто одраслог становништва има зубни квар. Трећина становништва од 65 до 74 године у свету нема ниједан свој зуб, а међу децом узраста од шест до 12 година чак 16 до 40 одсто њих имало је неку трауму зуба због небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља – наглашавају у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Према речима професора др Обрада Зелића, председника Удружења стоматолога Србије, за губитак зуба је на првом месту одговорна пародонтопатија (болест коју карактерише крварење и оток десни, клаћење и размицање зуба), затим каријес, а потом долазе сви остали узорци, укључујући и повреде. Пародонтопатија најчешће почиње у облику гингивита у дечјем узрасту.
– Пацијент са пародонталним проблемом и пре тридесете године почиње да се жали на крварење десни, отежано жвакање хране (услед лабављења зуба), а потом постепено губи и зубе. Ваља нагласити да немали број људи живи у заблуди да ће када остану без зуба моћи да ставе оралне имплантате, што је често сасвим неизвесно, будући да у току пародонтопатије бива у великој мери разграђена вилична кост. Треба имати на уму да је парадонтопатија повезана са дијабетесом и аутоимуним болестима, а на појаву болести утичу и генетика, облик и положај зуба и вилице, каријес, нестручно урађени зубни испуни и протетски радови. Лоша орална хигијена погодује акумулацији денталног плака и доминантна је у настајању и развоју гингивита и пародонтопатије. Својим ензимима и токсинима узрокују настанак гингивита и пародонтопатије. Крварење и повлачење десни су главни симптоми, као и клаћење појединих зуба, због чега се теже једе – објашњава др Зелић и додаје да стоматолози први примете појаву размака између зуба, али и такозваних пародонталних џепова (простора између зубних коренова и упаљене гингиве), док се детаљна дијагноза, као и прогнозе и план терапије болести, поставља и уз помоћ рендгенског снимка зуба.
Веома је важно бринути о здрављу зуба, саветује овај стручњак, тако што се никако не сме прескочити јутарње и вечерње прање зуба, по могућности меканим честицама, коришћење интерденталних четкица, зубног конца и антисептичних течности за испирање уста. Саветује се одлазак једном у три до шест месеца код зубара ради контроле и уклањања наслага са зуба као и „сређивања” пародонталних џепова.
Цене услуга
Право на бесплатно лечење зуба у државним установама имају деца до 18 година, студенти до 26 година, труднице, социјално угрожене категорије становника, старији од 65 година, док радно активно становништво све мора да плати. Пломбирање зуба у дому здравља кошта од 900 до 1.500 динара, а код приватника до 5.000 динара. Крунице у државном здравству стају од 2.000 до 6.000, а у приватној ординацији више од 100 евра. Постављање једног зубног имлантата кошта од 650 до 700 евра, за избељивање зуба треба издвојити око 50 евра, а за снимак зуба ортопан око 1.000 динара. Вађење зуба у ординацијама кошта од 700 до 3.000 динара.
Препоруке за очување оралног здравља
Одржавање адекватне хигијене, то јест редовно прање зуба ујутро и увече као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе
Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана
Посете стоматологу ради редовне контроле и уклањање зубног каменца
Престанак или смањење конзумирања алкохола и пушења
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


