Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Златна подлога за нови хладни рат

Русија је постала светски рекордер по куповини злата, чиме обезбеђује финансијске гаранције од глобалних санкција, које предводе САД, иначе највећи светски власник златних резерви
(Фото Пиксабеј)

Ко има злато, тај диктира правила игре. У тренутку неизвесног заоштравања односа између водећег глобалног власника златних полуга (САД) и два од три водећа светска произвођача (Кина и Русија), на ову легендарну крилатицу глобалних трговаца тим племенитим металом подсећа ових дана Светски савет за злато, организација са централом у Лондону, у чијем је чланству тридесетак водећих произвођача тог метала.

Ако је крилатица тачна, онда су овог месеца Америка и Русија – свака на свој начин потковане златом – показале свету да се увелико спремају за нова, још неизвесна правила глобалне геополитичке игре.

Наиме, Доналд Трамп, председник САД, које су власник највећих златних резерви (8.134 тона), објавио је 8. марта спремност да заведе нове тарифе на увоз челика и алуминијума, и тиме можда поведе непредвидиву реформу глобалних трговинских односа.

На другом крају света, у седмици између 2. и 9. марта, Централна банка Русије (ЦБР) повећала је вредност својих златних резерви на историјску вредност од 455,2 милијарде долара, саопштила је званична Москва. Куповином 224 тоне злата само прошле године, руске златне резерве су пред Нову годину достигле тежину од 1.838,8 тона, што је око 17 одсто вредности укупних државних резерви.

„У првој седмици марта резерве су порасле за 2,9 милијарди, односно за 0,6 одсто, углавном на темељу позитивне ревалоризације злата)”, објавила је ЦБР. Крајем јануара руски председник Владимир Путин потврдио је да су државне резерве злата у порасту, процењујући тада њихову вредност на 442,8 милијарди долара, пренео је руски информативни сервис „Спутњик”.

Пораст о коме говори Путин је такав да је Русија, иначе трећи светски произвођач злата (иза Кине и Аустралије), у 2017. години постала светски рекордер по куповини жутих полуга, навео је недавно Светски савет за злато.

Од почетка миленијума руске златне резерве увећане су за 500 одсто, и то веома неравномерним темпом. Од 2000. до 2007. године Русија је званично располагала са око 400 тона златних резерви. Руске државне набавке злата – махом из домаће производње, али и из иностранства – упадљиве су још од избијања глобалне финансијске кризе, да би од референдума на Криму 2014. године ушле „у шесту брзину”. Наиме, Русија од 2007. до данас сваке године постојано увећава државне златне резерве: од 2014. годишњи пазар њене Централне банке премашује 200 тона.

У преводу: од анексије Крима и оштрих реакција спољног света утемељеног на америчком долару и евру, руске залихе увећане су за читавих 75 одсто.

У тренутку када НАТО разматра колика је стварна оперативна мобилност његових трупа на тлу ЕУ, а поготово на источном крилу Европе, а протеране дипломате лете са Запада у Москву и обратно, шта би сад могао бити циљ руског бесомучног лагеровања злата, темпом којим претиче и Кину?

„Масовна куповина злата Русији обезбеђује финансијске гаранције од глобалних санкција, девалвације глобалне резервне валуте долара, као и од економских или геополитичких ризика”, наводи Светски савет за злато.

У међувремену, главнина стратегије Москве у државном бизнису са златом углавном је позната.

Наиме, након избијања глобалне финансијске кризе 2008. године бројне централне банке широм света штампале су исувише велике количине папирнатог новца, чији је „квалитет”, односно подлога неизвесна.

„Текућа помама за криптовалутама последица је ових стрепњи. Обичан свет купује злато и дигиталне валуте, док рационалне централне банке у Русији и Кини акумулирају резерве”, оценио је Константин Коришченко, званичник руске Председничке академије за националну економију и јавну администрацију.

У међувремену, ЦБР је раније већ поставила циљ да државне златне резерве достигну вредност од 500 милијарди долара. Русија планира и да драстично повећа домаћу производњу злата, али и да се тешње повеже са произвођачима злата на другим континентима, посебно у Африци. У протеклој деценији, Русија је произвела око 2.000 тона злата. План Москве је да производњу до 2030. подигне на 400 тона годишње.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zlatko babic
1838 tona zlata vrede oko 80 milijardi $ a ne 455 kao u tekstu. 455 milijardi su ukupne ruske rezerve i od toga je 17 % u zlatu. A 8134 americkih tona vrede oko 285 milijardi $. Momentalna cena zlata je oko 43.000 $ za Kg
Ekonom
Злато може да гомила господин из Кремља, он хвала Богу никад неће бити гладан, а обични Руси не једу жути метал, и пуца им прслук да ли им је земља "велесила". Уосталом, питаћемо се кад распродају своје природне ресурсе.
Стеван Петровић
Шта има да купују злато кад леже на злату. Имају највеће резерве злата у свету.
Petar Ilic
Zlato u zemlji se ne racuna dok se ne iskopa procisti da zadovolji neke standarde i proda. Samo se sirotinja ponosi bogatstvom u zemlji a sirotinjom na zemlji. Rusija kupuje zlato od svojih firmi koje su ga proizvele, a ne na inostranom trzistu. Cak i u Rusiji proslo je vreme kad drzava moze sve od svakoga da uzme a da ne plati nikome nista.
Bosko
Odlican tekst uz zabavne komentare citalaca Politike koji su svoje znanje iz finansija ocigledno sticali kod Jezde i Dafine 90' godina.
KUM
SAD su zlato obezbedili pljckanjem Sveta od njihovog postanka pre 200 godina do danas,a i Ujedinjeno Kraljevstvo Britanci su nosioci ovog posla ,od kojih su Ameri ucili zanat .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.