Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Танка црвена линија

Шта би било да је неко од припадника јединице РОСУ која је интервенисала у Косовској Митровици повукао обарач и отворио ватру на окупљене Србе? Наравно, под претпоставком да су имали бојеву муницију, јер онако нервознима и смотанима, како су изгледали, нико нормалан такву муницију не би ни дао. Но, како је простор јужне српске покрајине одавно далеко од нормалности, питање је шта би се даље догађало да је отворена ватра и да је неко од присутних Срба и убијен? Какве би реакције биле Срба на северу Косова, Приштине, Кфора и Београда?

Срби на северу Косова не само да би активирали све сирене већ би се највероватније активирале и оне снаге самоодбране које нису под контролом Београда, а којима би то био тренутак изласка из сенке и доказивања да су били у праву. Приштина би, опет, процењивала је ли то тај тренутак да покушају да коначно војно-полицијски заузму север Косова, елиминишу пројекат Заједнице српских општина и комплетирају целу причу о својој независности. Кфор и Еулекс би дискретно били на страни Приштине, држали би се пасивно све док број мртвих евентуално не би прешао барем 20. Београд би процењивао куда иду ствари, је ли реч о спонтаном инциденту, или је намера Приштине да потпуно заузме север Косова. Иако бисмо ми морали да имамо такве информације и процене барем седам дана пре него што се догађаји и одиграју. Јер, када крену спонтани догађаји, времена за анализу и нема, пошто је историја препуна „спонтаних” догађаја.

Београд је већ неколико пута нагласио да по споразуму са Кфором и НАТО-ом јединице РОСУ без одобрења локалне самоуправе, што значи Срба са севера Косова, не могу улазити нити боравити на северу Косова. Приштина је сада тај споразум згазила без икаквих последица по њу.

Претпостављам да је телефонски позив из Београда председника Александра Вучића навео Приштину да хитно повуче РОСУ из Косовске Митровице. Када је у августу 1995. године хрватска војска са северозапада, а хрватско-муслиманска војска са југа била пред Бањалуком, Слободан Милошевић је позвао Ричарда Холбрука и саопштио му да он политички не може, да после пада Книна, преживи и пад Бањалуке и да ако се офанзива на Бањалуку настави онда војска СР Југославије улази у рат. Холбрук је упозорење озбиљно схватио, врховни командант НАТО-а генерал Џулван је и поред забране летења изнад БиХ за српске авионе дозволио полетања и српска авијација с аеродрома Бањалука уништила је хрватске снаге које су већ прелазиле реку Уну на северозападу и хрватско-муслиманске снаге код хидроелектране „Бочац” на јужним прилазима Бањалуци. Бањалука је тако и одбрањена. Американци су тада схватили да и Срби имају црвене линије.

То је било 1995, после је дошла агресија НАТО-а на СР Југославију 1999. Сада је 2018. У покрајини за коју је НАТО водио први рат у својој историји данас влада комплетан хаос, експеримент који се не одвија добро. Јер, захваљујући Американцима реч Косово се завршава словом „а” према албанском, а не према српском правопису. Но, то „а” означава и анархију. Јасно је да је агресија НАТО-а 1999. године на одлучујући начин решила за сада у корист Албанаца српско-албанску борбу за ову територију.

Најмање је пет значајних разлога зашто је експеримент „државе Косова”, без преседана у локалној примени светске владавине, кренуо погрешним путем. Прво, тешко би се могло замислити теже место за такав покушај. Није у питању само физичко разарање, реч је о социјалном и психолошком разарању после 1999. И структура становника, не само етничка, градова на Косову се променила. Разједињеност, корупција и неодговорност локалних албанских политичара на Косову, све је то добро познато западним спонзорима Приштине. Иако и Тачи и Харадинај причају о људским правима, толеранцији и стабилности, сви на Западу који желе да знају, добро знају да су то само приче.

„Тачи замишља да је нови Фидел Кастро”, изјавио је пре 15 година новинар Батон Хаџију. Осим владе у Приштини постоји и друга, незванична влада, која контролише паре које са Запада шаљу на Косово албански гастарбајтери.

Трећи разлог хаоса јесте и контекст међународне ситуације који се доста  променио од 1999. године. Хаос и сложеност међународног присуства на Косову можда нама у Београду и није тако видљив, али то постоји. Локални шефови ОВК са поносом истичу: „Ми балканизујемо међународну заједницу”. Резолуција 1244 Савета безбедности УН каже да је Косово под суверенитетом СР Југославије, али и да ће уживати значајну аутономију и самоуправу. Спој девичанства и материнства. Последње, али не и најмање важно, хаос влада и због тога што свет заиста и не жели да више буде на Косову. Свака земља која је послала своје војнике у оквиру снага Кфора највећим делом сама и плаћа своје трошкове.

Свет, заправо Запад, полако се умара од проблема који се зове Косово. Ту и лежи шанса Србије да постигне решење које одговара нашим националним и државним интересима. Наравно, треба да јасно и недвосмислено кажемо шта је то наш државни и национални интерес на Косову. Ако је то север Косова, онда следећи упад јединице РОСУ не сме остати само на вербалним реакцијама Београда. Косово и односи са Русијом једини су адути Србије у односима са Западом. Потрошимо ли их, имаћемо као следећи проблем Рашку, после можда и Војводину. Преткумановска Србија...

Коментари79
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Gospodine Lazanski, Ovo je prava prilika da sa vaseg gledista napisete tekst o haosu kod Sirije. Lici na pocetak necega sto se nece lako zaustaviti ili kontrolisati ako sukob zapocne. Unapred se zahvaljujem.
Vladisav
Gospodine Lazanski imam malo opsirnije pitanje za Vas: Koliko realno Srbija kao drzava moze vojno ili policijski da reaguje na Severu Kosova? Gledano iz perspekive fiktivne Rezolucije 1244 kao pravnog akata ili Briselskog sporazuma. Da li postoji ijedan dokument koji smo potpisali kao Drzava da nam omogucava fizicku intervenciju bilo gde na Kosovu? Ili je Ustav Republike Srbije jedini pravni akt koji nam to odobrava?
Раде Ковачевић
Boris [email protected] Изненадићете се, ако истражујете, колико сами западни (и конзервативни) мислиоци предосећају пропаст Запада, разуме се у идеолошком и структурном смислу.Није ту само чувени Немац Освалд Шпенглер у игри („Пропаст Запада“), него, на пример, и Американац Џејмс Бурнхам („Самоубиство Запада“), који указују да моћ либералних друштава опада од почетка 20.века.Не ради се овде о заборављању да је либерализам сахранио реал-социјализам, него да он сам није у стању да договори на изазове савременог доба. Скрећем вам пажњу на уобичајан превид многих у размишљању: у реалност политичке стварности, (као да уопште постоји „ стварност“ лишена претпоставки), увек спада и оно што људи од ње траже, спадају и циљеви који се свету, или једној заједници или владајућем делу заједнице чине вредним постизања, борбе, труда, не, дакле, само оно непосредно емпиријско, опипљиво, институционално.Друго, управо је почео трговински рат иумеђу Кине и САД-а, а он је и узрок и последица подривања моћи.
Радо Мир
@drugi par rukava... Не знам на које се то ''стручњаке'' позивате, први пут чујем за ту прогнозу. Оно што је фасцинантно, то је да је Путинова Русија (Русија у доба Владимира Владимировича) из дубоооког минуса (хаоса, расула) деведесетих стала на ноге и незадрживо креће напред, упркос санкцијама и свим могућим опструкцијама са стране. Највећи непријатељ - корупција на реду је да се сузбија. Западна пета колона - сведена на нуспојаву. Најтоплије препоручујем (поред постојећих) најновије документарце на Јутјубу: 'Путин. Документальный фильм Андрея Кондрашова (Часть 1 и Часть 2)' и ' "Миропорядок 2018" Новый фильм Владимира Соловьева о Путине'. П.С. @Иван С. Белић... Верујте, једини разлог због чега дајем наслове у оригиналу је пропис којим Политика не дозвољава 'линкове на друге сајтове', иначе изостаје читав коментар. Проверено. Ово је начин да (уз помоћ претраживача) свако може да копи-пејст методом зачас дође до истог, па ћу стога наставити са истом праксом.
Радо Мир
@Boris Radic... биће ми изузетно задовољство чак и после 20 г. Ако ни због чега другог, оно као доказ да смо 'добацили' дотле. За себе имам довољно разлога за скептицизам, обзиром на 99-ту (положај јединице), а и данашње изложености (југ). Да, Путин свакако није Броз; не може, не треба и неће да буде на челу у недоглед. Као што се 'није отимао' ни да заседне (документарац 'Президент -Владимир Путин') на ту позицију, тако ће и са задовољством предати другоме - неупоредиво повољнију ситуацију и сређеније друштво од оног које је затекао. Но, до тада много тога глобално неће бити исто. Као што ни данас много тога није исто као пре три, пет или десет година. Вратите сећање: ко је могао и да помисли да ће са тако мало борбених ефектива вратити Сирију скоро потпуно изгубљене ситуације на пут добијања рата. Сирија је преломна геополитичка тачка у новијој историји. Најновије наоружање - друга. По ко зна који пут препоручујем аналитичара Степског (Saker). Изгуглајте, свака му је 'ко у Његоша'.
Срђан Д.Н.
Борисе, ја вам по свој прилици нећу за 10 година моћи бити овде да проверим ко је био у праву (плус 10 на ово што имам било би мало превише) али дозволите да изнесем и моју прогнозу, признајем - и жељу, а вас двојица ћете видети ко је био у праву. Мислим да су Руси научили лекцију после оног хаоса који их је задесио увођењем тога што се зове демократија. Ако не раније, председник Путин је довољно паметан да осмисли систем који ће као и у Америци обезбедити да без обзира ко је на челу државе, систем функционише у интересу Русије и само Русије. Живи били па видели.
Прикажи још одговора
Радо Мир
@Boris Radic... Познати израелски геополитичар Јаков Кедми (руководио и тајном службом „Натив“) каже:„Путин је показао да је Русија достигла највишу тачку безбедности у целој својој историји. Да сада ни Сједињене Државе ни Европа немају чиме да јој парирају. Путин је такође показао да је цео одбрамбени систем НАТО-а потпуно бескористан и да више није у стању да ишта уради против Русије. Порука нацији руског лидера имала је два сегмента — војни и невојни. „Невојни је за Сједињене Државе страшнији од војног. Јер, испоставља се да је Русија — иако је под нарастајућим западним притиском преко санкција чије последице су упоредиве са ратним разарањима — нашла начин и средства да реши све проблеме и пропуштања нагомилане током 20 година и да створи нову развојну базу. У суштини, показало се да су и притисак и санкције бескорисни јер не утичу ни на политику Русије ни на њен развој. Што је посебно важно и чега су се посебно бојали — ни на њено наоружавање.“
drugi par rukava
Rusija se po svojoj ekonomskoj snazi nalazi na dvanaestom mestu na svetu, odmah iza Italije. Italija skoro da nema nikakvih rudnih bogatstava, vec barem deset godina im plate stagniraju, a Rusija nije u stanju da ih pretekne... Strucnjaci se slazu da ce Rusija do 2030. god. na toj lestvici pasti na osamnaesto mesto. Jednog dana Rusija ce morati da se dobro zamisli kom svetu pripada sem ako ne zeli da bude samo štitonoša Kineza.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.