Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
65. МАР­ТОВ­СКИ ФЕ­СТИ­ВАЛ

За­до­вољ­ство да­ро­ви­ма соп­стве­не кре­а­ци­је

Пред­ста­вље­на су два до­ку­мен­тар­на фил­ма Све­тла­не Се­мин: „Страст” и „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же”
Из до­ку­мен­тар­ног фил­ма „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же” (Фо­то Продукцијска кућа „610 Филм”)

Ако је ико до­ка­зао да се сно­ви у пот­пу­но­сти мо­гу оства­ри­ти он­да је то Бе­о­гра­ђан­ка Све­тла­на Це­ца Јо­ва­но­вић, уда­то – Се­мин. Ова не­ка­да­шња сту­дент­ки­ња глу­ме, вр­хун­ска ју­го­сло­вен­ска, па он­да и свет­ски по­зна­та ма­не­кен­ка, ко­ја је сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка по­ста­ла му­за Ив Сен Ло­ра­на и за­штит­но ли­це мод­них ку­ћа Ди­ор, Ша­нел и Кел­вин Клајн, жи­ве­ћи ду­го на ре­ла­ци­ји Па­риз-Њу­јорк сво­је аутор­ске сно­ве о по­зо­ри­шту и фил­му пре­тво­ри­ла је и у ствар­ност и у де­ло. 

 На те­ку­ћем 65. Мар­тов­ском фе­сти­ва­лу, у ње­ном од­су­ству, од шест ко­ли­ко их је до са­да сни­ми­ла као сце­на­ри­ста, ре­ди­тељ и про­ду­цент (ње­на њу­јор­шка про­ду­цент­ска ку­ћа „610 Филм”) пред­ста­вље­на су ње­на два до­ку­мен­тар­на фил­ма: крат­ко­ме­тра­жни „Страст” (Burn) и ду­го­ме­тра­жни „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же” (Adam Fuss, A Lan­dsca­pe of  Ima­gi­na­tion). И ова два, као и сви дру­ги, по­све­ће­ни су умет­ни­ци­ма, њи­хо­вом кре­а­тив­ном про­це­су и уну­тра­шњим пре­ви­ра­њи­ма, као и све­му оно­ме што се де­ша­ва из­ван сце­не: све­тла ре­флек­то­ра или це­ре­мо­ни­ја до­де­ла на­гра­да.

 За ова­кво филм­ско опре­де­ле­ње Све­тла­на Се­мин се од­лу­чи­ла из ви­ше раз­ло­га. У раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку”, во­ђе­ном елек­трон­ским пу­тем на ре­ла­ци­ји Њу­јорк-Бе­о­град, као основ­но на­во­ди сле­де­ће: 

– Мој жи­вот је окру­жен умет­ни­ци­ма и умет­но­шћу, а ја са­мо же­лим да се на искрен на­чин и без пре­у­ве­ли­ча­ва­ња с ко­ји­ма се по­не­кад бес­по­треб­но ма­ни­пу­ли­ше јав­но­шћу, скре­не па­жња на то по­ча­сно за­ни­ма­ње. Ни­ка­ко кроз при­зму лич­не су­је­те или ми­то­ло­ги­ју, већ кроз ег­зи­стен­ци­јал­ну ин­спи­ра­ци­ју.

Са свим умет­ни­ци­ма о ко­ји­ма је до са­да сни­ми­ла фил­мо­ве, Све­тла­на ка­же да је од са­мог по­чет­ка има­ла „пот­пу­но отво­рен ка­нал за тран­сми­то­ва­ње про­це­са ства­ра­ла­штва” и да јој је увек би­ла на­ме­ра да по­ку­ша да „раз­ре­ши ениг­му ка­ко умет­ник про­ла­зи кроз по­зи­тив­на и не­га­тив­на ис­ку­ства, а да са­чу­ва соп­стве­ни ин­те­гри­тет и бу­де за­до­во­љан да­ро­ви­ма соп­стве­не кре­а­ци­је”.

И упра­во је то у фо­ку­су Све­тла­ни­не па­жње у оба фил­ма ви­ђе­на на Мар­тов­ском фе­сти­ва­лу. У фил­му „Страст” сни­ма­ном две го­ди­не на ре­ла­ци­ји Бе­о­град-Бер­лин-Бру­клин,  у ко­јем се пре­пли­ћу ствар­ност, сно­ви и екс­цен­трич­на кре­а­тив­ност свет­ски по­зна­тог „дрег квин” из­во­ђа­ча Бра­ја­на Кли­ја. Аустра­ли­јан­ца ро­дом, што је сла­ву сте­као у клуп­ским сце­на­ма Бер­ли­на као Олим­пи­ја Бу­ка­кис, му­шка­рац ко­ји се обла­чи у жен­ску оде­ћу и та­ко за­ба­вља пу­бли­ку сво­јим стен­дап ко­ме­ди­ја­ма и дра­ма­ма, али и сво­јом по­е­зи­јом, рит­мич­ким пле­сом и по­кре­ти­ма.

И у фил­му „Адам Фус, кроз при­ро­ду и пеј­за­же” у ин­тим­ном пор­тре­ту слав­ног умет­нич­ког фо­то­гра­фа бри­тан­ског по­ре­кла ко­ји у у Њу­јор­ку ства­ра од 1986. го­ди­не. За­ни­мљив је на­чин на ко­ји је Све­тла­на Се­мин у оба фил­ма ус­пе­ла да на­чи­ни от­клон од да­на­шњег све­та у ко­јем се све по­сма­тра кроз за­вр­шен про­је­кат, нов­ча­не на­гра­де и сла­ву и да уме­сто то­га уро­ни у ин­тим­ни свет љу­ди што тво­ре умет­ност.

 Тај су­жи­вот са умет­ни­ци­ма и ду­бо­ко раз­у­ме­ва­ње њи­хо­вих кре­а­тив­них по­кре­та­ча и са­мог про­це­са ства­ра­ња Све­тла­ни ни­је стран. С јед­не стра­не она се пре­се­ље­њем из Па­ри­за у Њу­јорк и си­ла­ском са мод­них пи­ста по­пе­ла пр­во на по­зо­ри­шне бро­двеј­ске да­ске (кра­јем осам­де­се­тих игра­ла је и у успе­шној пред­ста­ви „Ах, Ду­бров­ник” Џо­на­та­на Бол­та), а за­тим се по­све­ти­ла про­дук­ци­ји по­зо­ри­шних пред­ста­ва по­том и екс­пе­ри­мен­тал­ног и до­ку­мен­тар­ног фил­ма. С дру­ге стра­не, она је у Њу­јор­ку по­ста­ла и су­пру­га свет­ски слав­ног бра­зил­ског ва­ја­ра Сан Кле­ра Се­ми­на (са ко­јим има ћер­ку Са­ру) чи­је џи­нов­ске скулп­ту­ре од мер­ме­ра и гво­жђа кра­се пар­ко­ве и зда­ња од Се­вер­не и Ју­жне Аме­ри­ке све до Ки­не. 

 Упра­во о Сан Кле­ру Се­ми­ну Све­тла­на са­да сни­ма но­ви филм. За „По­ли­ти­ку” ка­же:

–Кон­цепт фил­ма за­сно­ван је на при­ча­ма о грч­кој ми­то­ло­ги­ји и лич­ним ис­ку­стви­ма ва­ја­ра Сан Кле­ра, чи­ји су пре­ци пор­ту­гал­ско-ита­ли­јан­ског по­ре­кла и до­се­ље­ни­ци у Бра­зил, као и ита­ли­јан­ског ре­ди­те­ља Ан­то­ни­ја Ти­бал­ди­ја, чи­ја се по­ро­ди­ца из Аустра­ли­је пре ви­ше од сто го­ди­на до­се­ли­ла у Ита­ли­ју. Сан Клер је ди­зај­ни­рао плу­та­ју­ћи брод од мер­ме­ра ду­га­чак пет ме­та­ра, а Ан­то­нио је сни­мао све де­та­ље ве­за­не за ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ју иде­је о бро­ду као сим­бо­лу ми­гра­ци­је љу­ди ши­ром пла­не­те. Ја сто­јим по стра­ни и са­мо пра­тим два умет­ни­ка на де­лу и њи­хо­ву кре­а­ци­ју.

Не­мир­ног ду­ха и са во­љом да сво­је филм­ске ју­на­ке пра­ти без об­зи­ра на то где се они са сво­јом умет­но­шћу тре­нут­но по све­ту на­ла­зе, Све­тла­на Се­мин на­ста­вља да ре­а­ли­зу­је сво­је сно­ве и сни­ма фил­мо­ве као спе­ци­фич­ну и нај­ин­тим­ни­ју ко­му­ни­ка­ци­ју и спој свих дру­гих ме­ди­ја. Срећ­на је што су ње­на де­ла ви­ђе­на у ње­ном во­ље­ном род­ном гра­ду и за­хвал­на што је по­др­шку и парт­нер­ство у фи­нал­ној ре­а­ли­за­ци­ји оба фил­ма на­шла у бе­о­град­ској ку­ћи „Си­на­мон” Иви­це Ви­де­но­ви­ћа. ¶

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.