Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Те­о­ло­ги­ју сту­ди­ра­ју, Ну­ши­ћа и Ег­зи­пе­ри­ја игра­ју

Детаљ из представе „Плави дечак” (Фото С. Јовичић)

Ужи­це – Гру­па сту­де­на­та бе­о­град­ског Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та од­и­гра­ла је не­дав­но на сце­ни ужич­ког Град­ског кул­тур­ног цен­тра свој драм­ски ко­мад „Пла­ви де­чак”. За­ни­мљи­ву пред­ста­ву о жи­во­ту, де­ли­ма и ис­ку­ше­њи­ма књи­жев­ни­ка Ан­то­а­на де Сент Ег­зи­пе­ри­ја, ауто­ра „Ма­лог прин­ца”. На­стао је „Пла­ви де­чак” по тек­сту и ре­жи­ји Ра­до­ва­на Тре­ћег Јо­ви­чи­ћа, сту­ден­та те­о­ло­ги­је ро­дом из Ужи­ца, по­зо­ри­шног ауто­ра ко­ји је још у сред­њо­школ­ским да­ни­ма са сво­јим пред­ста­ва­ма и еки­пом осво­јио 12 на­гра­да на ама­тер­ским фе­сти­ва­ли­ма. 

У овом ко­ма­ду уз Јо­ви­чи­ћа – ко­ји се на­звао Ра­до­ван Тре­ћи јер је у сво­јој фа­ми­ли­ји тре­ћи с тим име­ном и пре­зи­ме­ном – игра­ју ње­го­ве ко­ле­ге сту­ден­ти те­о­ло­ги­је из раз­ли­чи­тих гра­до­ва, оку­пље­ни у Бе­о­гра­ду: Ду­шан Дро­би­ло­вић из Бач­ке То­по­ле, Ха­џи Алек­сан­дар Јо­ва­но­вић из Ле­сков­ца, Дра­га­на Ра­кић из Ћу­при­је и Сте­фан Ја­њић из се­ла Бо­жи­ње­вац код Вра­ња, док му­зи­ку у пред­ста­ви пот­пи­су­је Да­ни­ло То­мић из Кла­до­ва, сту­дент му­зич­ке ака­де­ми­је. А „Пла­ви де­чак” ни­је је­ди­ни по­зо­ри­шни ко­мад мла­дих ко­ји по­ха­ђа­ју Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет. 

– То­ком ове го­ди­не сту­ден­ти Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та, по­де­ље­ни у три еки­пе ко­је су ме­ђу­соб­но са­ра­ђи­ва­ле, са­мо­стал­но су на­пра­ви­ли три по­зо­ри­шне пред­ста­ве: јед­ну ко­ме­ди­ју (Ну­ши­ће­во „Сум­њи­во ли­це”), јед­ну би­блио-дра­му (дра­ма­ти­за­ци­ја при­че о Авра­му из Ста­рог за­ве­та) и овај наш аутор­ски про­је­кат „Пла­ви де­чак” о Ег­зи­пе­ри­ју. Фа­кул­тет­ски про­фе­со­ри, као и дру­ги сту­ден­ти, по­др­жа­ли су сва три про­јек­та – ре­као нам је Јо­ви­чић. 

Он се че­ти­ри го­ди­не озбиљ­но ба­вио Ег­зи­пе­ри­јем да би ко­мад ство­рио. По­чео је да га упо­зна­је тек што је сту­пио у сред­њу шко­лу, чи­тао по­ред „Ма­лог прин­ца” и дру­ге књи­ге овог пи­сца. При­ву­кла га је, ка­же, Ег­зи­пе­ри­је­ва фи­ло­зо­фи­ја жи­во­та, без­у­слов­ни оп­ти­ми­зам ко­ји не гу­би ни у нај­стра­шни­јим жи­вот­ним тре­ну­ци­ма. На­стао је та­ко и „Пла­ви де­чак”, у ко­ме пи­шче­ву би­о­гра­фи­ју чи­не ње­го­ва де­ла, а не су­во­пар­ни исто­риј­ски по­да­ци. 

– За цен­трал­ни мо­тив иза­бра­ли смо стра­да­ње, а те­ма је пре­ва­зи­ла­же­ње стра­да­ња сна­гом ду­ха. Пре­пли­ћу се рат­не и ро­ман­тич­не, мор­бид­не и ду­хо­ви­те сце­не. Глав­ном по­ру­ком, с три Ег­зи­пе­ри­је­ва ци­та­та спо­је­на у је­дан, за­вр­ша­ва се пред­ста­ва: „Чо­век мо­же да жи­ви са­мо од оно­га за шта је спре­ман умре­ти. Оно што да­је сми­сао жи­во­ту, да­ће сми­сао и смр­ти. Су­шти­на све­ће ни­је во­сак ко­ји оста­је, не­го пла­мен ко­јим је до­при­не­ла све­тло­сти”. А не­до­вољ­но се зна да је за по­пу­лар­ност „Ма­лог прин­ца” за­слу­жан и је­дан Ср­бин. Ег­зи­пе­ри је то сво­је де­ло на­пи­сао у Аме­ри­ци 1942. го­ди­не, где је „Ма­лог прин­ца” об­ја­ви­ла не­ка из­да­вач­ка ку­ћа у бед­ном ти­ра­жу ко­ји је бр­зо рас­про­дат. Та­да је је­дан млад чо­век по име­ну Ви­ли­јам Јо­ва­но­вић, по­ре­клом из Ср­би­је, а на до­бром по­ло­жа­ју у из­да­вач­кој ку­ћи „Хар­корт”, за­тра­жио од Ан­то­а­на да от­ку­пи аутор­ска пра­ва на тај ро­ман ка­ко би га об­ја­вио у бо­љем ти­ра­жу и по­пу­ла­ри­зо­вао. До кра­ја на­ред­не го­ди­не „Ма­ли принц” и „Ме­ри По­пинс” би­ле су убе­дљи­во нај­чи­та­ни­је деч­је књи­ге на све­ту. За­то се у на­шем ко­ма­ду по­ја­вљу­је и тај Ви­ли­јам – при­ча Ра­до­ван Тре­ћи.

Јо­ви­чи­ће­ве ко­ле­ге са сту­ди­ја и из пред­ста­ве по­но­сне су на овај за­јед­нич­ки ства­ра­лач­ки чин. Дра­га­на Ра­кић, ко­ју је на сту­ди­је те­о­ло­ги­је, ка­ко ка­же, до­ве­ла љу­бав пре­ма на­чи­ну жи­во­та ко­ји под­ра­зу­ме­ва пра­во­слав­на цр­ква и ин­те­ре­со­ва­ње за ака­дем­ску те­о­ло­ги­ју и њој срод­не на­у­ке, ка­же: – Ову пред­ста­ву ви­дим као де­ло ко­је про­мо­ви­ше вред­но­сти за ко­је се Ег­зи­пе­ри сво­јим жи­во­том и де­лом бо­рио, при­том на при­ма­мљив на­чин упо­зна­је гле­да­о­це с ли­ком и ства­ра­ла­штвом овог ве­ли­ког пи­сца. 

А Ду­шан Дро­би­ло­вић до­да­је: – За ме­не је глу­ма нај­у­зви­ше­ни­је де­ло, у то сам се уве­рио кроз лик Ан­то­а­на ко­ји ту­ма­чим у пред­ста­ви „Пла­ви де­чак”. При­ча о жи­во­ту и ства­ра­ла­штву јед­ног од нај­о­ми­ље­ни­јих деч­јих пи­са­ца Ан­то­а­на де Сент Ег­зи­пе­ри­ја ду­бо­ко ме је по­тре­сла и до­ве­ла до ра­зних раз­ми­шља­ња о жи­во­ту и же­љи за жи­во­том. При­ча о стра­да­њу ме је баш до­та­кла, али у исти мах и ис­пу­ни­ла, она нас те­ра да из­но­ва бу­де­мо оп­ти­ми­сти и ја­ки љу­ди кроз жи­вот. Ње­го­ву ве­ру у Бо­га, упр­кос те­шком жи­во­ту, про­на­ла­зим и код се­бе. Ни­кад не­ћу за­бо­ра­ви­ти ре­чи ко­је у пред­ста­ви Ма­ли принц го­во­ри Ан­то­а­ну: „Ако ни­шта, има јед­на зве­зда. Знам да та­мо ов­ца ни­ка­да не­ће по­је­сти ру­жу...” 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Siki
Zelim im sve najbolje,ovo je divna stvar za ovu zemlju,gde sve zamire.Bravo momci!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.