Некадашњи бригадири желе обнову радних акција

Од мочварног острва зараслог у шибљак направили су „београдско море”– Аду Циганлију. Кроз планине и клисуре градили су пругу и Београд повезали са приморјем. Иза њихових вредних бригада остајали су километри и километри ауто-путева, велики број фабрика, хидроелектрана, пошумљених голети...

– Скупштина Југославије прогласила је први април за Дан бригадира јер су су тог дана 1946. године почеле припреме за изградњу пруге Брчко – Бановићи. То је прилика да се ми који смо учествовали на омладинским радним акцијама (ОРА) сетимо тих дивних времена и свега што смо радили – каже Мија Митровић, председник Удружења учесника ОРА.

А сећања, кад се скупе бивши бригадири, само навиру. Станоје Ђурић, некадашњи акцијаш са Врачара и председник удружења у овој општини, прича како су радне акције биле и школе живота – тамо су се стварале радне навике, учествовало у културном животу, образовало и сазревало.

– Београд је био прави акцијашки град. Осим што је био домаћин огромном броју бригадира, у сезони је у различите крајеве земље слао и по 40 бригада – присећа се Станоје.

И код Бранка Красуље, потпредседника Удружења учесника ОРА, живе су успомене на та времена, када их је на градилишту на Ади Циганлији посетио Тито лично, и од командира, пред свим акцијашима, затражио да не дају никакве привилегије његовом сину Миши Брозу, тада бригадиру са Савског венца.

– Док смо градили Аду, Миљан Миљанић, тадашњи селектор омладинске репрезентације Југославије који је спремао свој тим за првенство Европе у Румунији, позвао нас је на пријатељску утакмицу. Цео меч држали смо нерешен резултат, а онда успели да победимо са један нула. Права прослава настала је тек после неколико дана, када смо чули да је наша репрезентација на првенству освојила бронзу. Тек тада смо схватили какав смо успех постигли – враћа се у прошла времена Красуља.

Да се акције нису сводиле само на крампање, потврђује и Слободан Ристановић, аутор монографије „То су наших руку дела”.

– У радним акцијама учествовало је око два милиона омладинаца и омладинки који су дали више од 135.000.000 добровољних радних дана и огроман допринос развоју своје земље. У насељима су организоване и различите приредбе, стручни курсеви за различита занимања, млади су се дружили... Зато су руководиоци увек били на мукама док су се формирале бригаде. Било је ту плача и суза јер је су бригаде тражиле 120 акцијаша, а пријављивало се и по 500 – подсећа он.
Феномен је, међутим, како су акције које су се са толиким успехом одвијале широм земље, одједном нестале, чуди се Митровић.

Зато су, напомиње он, некадашњи акцијаши прионули на озбиљан посао – окупили су се да научно истраже значај ОРА, прикупе и обраде документацију о њима, али и да подстакну организовање нових радних акција.
А посла за акцијаше, истиче Мома Талијан, председник Савеза удружења учесника ОРА, има и дан-данас.

– Спровешћемо истраживање о ставовима младих о радним акцијама и видећемо како гледају на њихово оживљавање, као и да ли би ишли на њих ако се поново организују. Све су прилике да ћемо ускоро организовати акцију насељског типа у западној Србији где ћемо радити на пошумљавању голети на ерозивном тлу – каже Талијан и додаје да се поводом нових акција разговара са свима, од секретаријата председника, преко министарстава спорта и омладине и екологије, па све до градског секретаријата за привреду.

Жарко Гверо, некадашњи акцијаш, додаје да је њихова идеја системско обнављање радних акција, за шта је, наравно, потребна и подршка државе.

– У разговорима са представницима општина Крупањ, Љубовија, Мали Зворник, Ваљево и Мионица, видели смо да и код њих и код омладине постоји интересовање да се организују акције на пошумљавању. До краја лета снимићемо стање голети и у сарадњи са Шумарским факултетом испланирати  где би се радило и колико је садница потребно, како бисмо надлежнима поднели захтеве, да бисмо 2019. године организовали акције – истиче Гверо и додаје да би, ако министарства и локалне самоуправе то подрже, носиоци формирања бригада на нивоу општина и округа могле постати канцеларије за младе.