Четвртак, 02.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београдски међународни славистички састанак

Славистички покрет је, наизглед без великих амбиција, обновљен, а одлуке донете на овом састанку дале су му облик који је, уз нужне иновације, задржао до данас
Храм Христа Спаситеља у Москви (Фото А. Васиљевић)

Током припрема у Словенском комитету СССР-а под будним оком идеолошког апарата ЦК СКП(б) термин конгреса одлагао се више пута, да би се напокон од идеје сасвим одустало. Првобитно планиран у октобру/новембру 1947, одложен је најпре за 15. април 1948, а затим за 18. јун 1948, да би почетком јуна био одложен још једном – заувек…

Организатори конгреса били су Свесловенски комитет са седиштем у Београду, Академија наука СССР-а и њен новоосновани Институт за славистику. Из Свесловенског комитета дириговало се припремама националних комитета, а све време се тематиком и организацијом конгреса заправо бавила врхушка ЦК СКП(б). Занимљиво је да се у припрему конгреса у једном тренутку врло активно умешао чак и идеолог најтврђе линије Андреј Александрович Жданов.

Из сачуваног стенограма саветовања које је ради припрема конгреса организовао Словенски комитет СССР-а може се сазнати много тога. Посебно је индикативан став који је 5. априла 1947. на том саветовању изнео већ спомињани економиста А. А. Вознесенски, потпредседник Свесловенског комитета: „Желимо да приредимо састанак научника словенских и, може бити, несловенских земаља не само из уско академског интереса… желели бисмо – и то је природно – да извршимо наш идејни утицај на научнике других земаља. Наша идеологија и методологија најнапреднија је на свету”…

На предлог Вознесенског, сачињена је и структура секција, као и њихова хијерархија по важности: 1) филозофска, 2) историјска, 3) економска, 4) филолошка, 5) правна, 6) географска и геолошка (sic!), 7) етнографска.

Изненадно одлагање практично већ сазваног и организованог конгреса 4. јуна 1948. године уједно је почетак краја читавог пројекта „новог словенског покрета”, изазваног затезањем односа комунистичких партија окупљених око СКП(б) са КПЈ. Резолуција Информбироа и политичка конфронтација на релацији Москва–Београд ставиле су крст на словенску политику Совјетског Савеза. Совјетски идеолози убрзо су се поново вратили концепту пролетерског интернационализма, а словенски комитети у земљама сателитима гасили су се један за другим. Свесловенски комитет с Масларићем на челу престао је с радом одмах 1948, Словенски комитет Југославије укинут је 1949.

О околностима организовања московског конгреса морао је бити подробно обавештен и Александар Белић. Такође му је морало бити јасно да се у визури „једино правилног учења” његова концепција славистике као словенске филологије неповратно маргинализује и отворено разграђује. Због тога је већ тада, крајем јуна 1948 – на темељима добрих традиција српске и светске славистике 19. и 20. века, а у духу свог схватања ове дисциплине као словенске филологије – основао научно и струковно удружење српских слависта: Славистичко друштво Србије, које ове године слави свој 70-годишњи јубилеј.

Већ прве назнаке „отопљавања” после Стаљинове смрти 1953. подгрејале су и наде да се међународни славистички покрет ипак може обновити. У октобру 1954. одржана је југословенска конференција славистичких катедара на којој је одлучено да се наредне године у Београду сазове међународни састанак слависта. Формиран је организациони одбор, а за председника изабран – Александар Белић.

Тако је, уз једнодушан одзив релевантних научника-слависта словенских и несловенских земаља, у Београду од 15. до 21. септембра 1955, равно 16 година после отказаног београдског конгреса, одржан Београдски међународни славистички састанак, који је имао искључиво радни карактер. Ако је на њему и било нечег манифестативног, онда је то била манифестација континуитета. Међународни славистички покрет је, наизглед без великих амбиција, обновљен, а одлуке донете на Београдском састанку дале су му облик који је, уз нужне иновације, задржао до данас. Неодржаном Трећем конгресу у Београду 1939, тиме и главном организатору – Белићу, одато је симболично признање: задржао је свој редни број, па је договорено да се Четврти одржи 1958. године у Москви. Основан је Међународни одбор (комитет) слависта као координационо тело које ће обједињавати националне комитете у земљама где се негује ова дисциплина.

Од Четвртог конгреса у Москви надаље међународни славистички конгреси одржавали су се редовно на пет година, а 2018. поново долази на ред Белићев Београд.

Континуитет који је с великим напором успостављен и који се одржава упркос сталним спољним изазовима не значи, међутим, да је међународни славистички покрет имун на унутрашње кризе. Крајем 20. века читава ова дисциплина нашла се у дубокој методолошкој кризи која је погодила најширу област хуманистике. Делећи судбину хуманистичких наука и токова њене „обнове“, славистика је на почетку 21. века почела да напушта строго филолошке оквире и, тешко, готово сизифовски, започела транзицију ка културологији и најшире схваћеној ареалогији. На срећу, данас међу научницима-славистима ипак нема „загрижених” (Гундоров), а славистика у својој најновијој транзицији ипак није доспела до – геологије!

Др Петар Буњак
Секретар Међународног комитета слависта

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.