Бугарски: У Србији, Црној Гори , БиХ и Хрватској имамо заједнички језик

Промоција књиге Ранка Бугарског под насловом „Говорите ли заједнички” одржана је вечерас у београдском Центру за културну деконтаминацију.

Осим аутора, на промоцији књиге говорили су публициста Теофил Панчић и Иван Чоловић из издавачке куће XX век која је објавила дело Ранка Бугарског.

Овим догађајем обележена је прва годишњица постојања Декларације о заједничком језику.

Бугарски је напоменуо да се централна поглавља књиге тичу процеса у којем су одржане четири експертске конференције под насловом „Језици и национализми” у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву.

„Циљ тих конференција је био да се испитају везе између језика и националистичких оријентација и њихових идентитетских политика. По завршетку тог циклуса конференција родила се идеја да би ваљало направити документ који је назван ’Декларација о заједничком језику’”.

„Суштина те декларације је да се ми, иако сада већ званично говоримо различитим језицима у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, у суштини одлично разумемо без превођења. У лингвистичком и комуникацијском смислу ми имамо заједнички језик ма како га доживљавали и различито именовали. Причу о свему томе написао сам у књизи ’Говорите ли заједнички”', казао је Бугарски.

Иван Чоловић је напоменуо да је књига Ранка Бугарског део једног заједничког пројекта.

„Знамо професора Бугарског као ангажованог интелектуалца када говори о језику, али он у овој књизи представља регионални пројекат цивилног сектора који је предузео конкретну акцију. Књига је целовит приказ лингвистичких и политичких околности у којима су људи дошли на идеју да направе ’Декларацију о заједночком језику’. Бугарски у књизи анализира негативне и позитивне одјеке тог значајног документа”, казао је Чоловић.

Теофил Панчић је казао да би обичан свет у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори без размишљања казао да говоре и комуницирају различитим подврстама истог језика.

„Тај језик не мора да доприноси помирењу међу народима или било чему другом, али је чињеница да он постоји и да је један. Пишемо, читамо, објављујемо књиге на том језику, без икавог превода се разумемо и тог језика једноставно има”, казао је Панчић.

Годишњицу постојања Декларације о заједничком језику обележило је и њено потписивање од стране Ноама Чомског, америчког лингвисте и филозофа који спада међу најистакнутије друштвено ангажоване ауторе данашњице.

Декларацију о заједничком језику до сада је потписало више од 10 000 људи из читавог региона.

Пројекат Језици и национализми резултат је двогодишње истраживачке мисије и партнерског деловања београдског Удружења Крокодил и његових локалних и регионалних партнера.

Основна намера овог пројекта била је да се кроз отворени дијалог лингвиста и других стручњака проблематизује питање постојања четири „политичка” језика на простору некадашњег хрватско-српског/српско-хрватског, као и све оне значајне и изазовне теме у којима се лингвистичка наука непринципијелно укршта с идентитетском политиком. (Танјуг)