Српски извоз у Кину 62 милиона долара

Србија је занемарљив учесник на кинеском тржишту, а вредност нашег извоза у ову азијску земљу прошле године достигла је тек 62 милиона долара. То значи да ће директан новчани ефекат нове епизоде глобалног трговинског рата између Америке и Кине на нас бити занемарљив.

Након што је амерички председник Доналд Трамп пре неколико недеља увео царине на увоз кинеског алуминијума и челика, ова азијска земља узвратила је контрамерама. Кина од јуче примењује више увозне тарифе на велики број америчких производа, а на листи се, осим свињског меса, налазе и пенушава вина, кокос и банане.

– Мало је вероватно да ће наши произвођачи осетити неки простор за повећање извоза, тим пре што су царине према Србији, за пољопривредне производе, на нивоу већем од 40 одсто – каже Урош Делевић, са Института „Џон Данинг” из Велике Британије.

Са друге стране, наш увоз из Кине на крају прошле године достигао је 1,77 милијарди долара. 

Покривеност увоза извозом достиже занемарљива три одсто.

– На увоз алкохола, вина и сличних производа из Србије, Кина има царине које су веће и од 100 одсто, тако да наша земља сигурно неће бити та која замењује Америку на кинеском тржишту. Профитираће компаније из ЕУ, које су главни конкурент САД у Кини – каже Делевић.

Кина је, углавном, повећала царине на пољопривредне производе и вино. Треба рећи и то да су оне и раније постојале. Између пет и 10 одсто укупног извоза Сједињених Америчких Држава, када су производи ове групе у питању, иде у Кину, показују анализе.

– То се неће значајно одразити на трговински дефицит али ће пољопривредници у САД осетити губитке због смањене тражње.

И док се српска увозно-извозна статистика неће много променити након ескалације трговинског рата, сасвим сигурно је да ће „Железара” у Смедереву бити под будним оком Брисела. Поготово што извоз челика из Србије расте. Према подацима Светске асоцијације за челик, извоз из Србије у јануару 2018. године, у односу на исти месец прошле године, већи је 100 одсто. Када је челик у питању, трговински дефицит САД са ЕУ је око две милијарде, док дефицит са Кином износи свега 300 милиона долара, тако да ће европска индустрија челика трпети губитке, уколико званичници из Брисела за себе не успеју да испреговарају изузетке.

Оно што за нас није добро, јесте да ће „Еврофер” мотрити на сваки наш корак. Поготово што у образложењу Европске комисије, након завршетка истраге о дампингу, којом на нашу срећу Србији нису уведене царине на извоз, званични Брисел „Евроферу” оставља могућност да поднесе нову жалбу против Србије.

Николић и Ли о Коридору 11 и РТБ „Бору”

Председник Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и НР Кином Томислав Николић, разговарао је јуче са амбасадором Кине Ли Манчангом о главним активностима јачања сарадње између две земље.

Ли Манчанг је, како је саопштено, информисао Николића о последњим договорима, које је постигла компанија „Чајна шандонг” (изградња деоница Коридора 11), и о заинтересованости за приватизацију ПКБ-а и другим планираним инвестицијама кинеске стране у Србији, преноси Танјуг.

Двојица саговорника посебно су разговарала о предстојећој посети председника Националног савета Кини и разговорима које ће имати са руководством компаније „Зијин” заинтересованом за преузимање РТБ „Бора”.

У саопштењу се додаје да је амбасадор Кине такође информисао Николића да су у завршној фази припреме за оснивање и почетак рада кинеско-српске привредне коморе и изразио очекивање да ће Николић прихватити титулу почасног председника новоосноване коморе.

Током састанка, било је речи и о предстојећем семинару у организацији Владе НР Кине на коме ће присуствовати високи званичници Србије, Бугарске, Румуније и Црне Горе.