Субота, 19.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОВОДОМ ЗАХТЕВА ЗАГРЕБА

Министарство одбране: Архива НДХ мора да остане у Србији

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар
Војни архив Србије, јула 2011. (Фото Д. Јевремовић)

Оригинална архивска грађа Независне државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална  грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића. У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године  формирала Међуресорску радну групу за спровођење Анекса Д Споразума о питањима сукцесије чији је задатак да Координационом телу владе припрема предлоге у вези са захтевима држава сукцесора, у погледу Државне архиве СФРЈ.

„Координационо тело владе до сада није тражило званичан став од Министарства одбране по захтеву Републике Хрватске, о потраживању архивске грађе НДХ, па с тим у вези Војни архив није о томе давао своје мишљење. Напомињемо, Анексом Д Споразума о питањима сукцесије, који се односи на архиве, одређени су принципи на основу којих државе наследнице могу да потражују архивску грађу, па с тим у вези и могућност њихове примењивости на фонд НДХ”, каже се у одговору Министарства одбране нашем листу.

Војни архив чува архивску грађу фонда Независне државе Хрватске и сређено и обрађено је 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар. Поразом сила осовине нестала је и фашистичка творевина НДХ, а јединице НОВЈ су ослобађајући од окупације територију предратне Краљевине Југославије затекле и архиву НДХ, не само на територији данашње Републике Хрватске, већ и на просторима данашње Републике Србије, Републике Словеније и Босне и Херцеговине. Архивска грађа која се односи на НДХ похрањена је након Другог светског рата у Војноисторијском институту.

На основу докумената који се чувају у сређеном делу поменутог фонда, објављен је 1993. године, у издању Војноисторијског института, први том едиције „Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату” који се односи на злочине НДХ у току 1941. године. Преглед сређеног дела фонда НДХ налази се и у едицији „Архивски фондови и збирке у СФРЈ. Савезни архиви” објављеној 1980. године у Београду.

У оквиру сређеног дела архиве НДХ, кажу у Министарству одбране, значајни су и подаци Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача: тематски пописник основних докумената усташко-домобранских јединица и установа који говоре о логорима, затворима, стрељањима, депортовању, спискови логора, планови логора Јасеновац, пописи заточеника и жртава, записници анкетне комисије, фотографије, обдукциони протоколи, записници са саслушања заточеника из логора Стара Градишка, прикази логора у Сиску, Цапрагу, Бачкој Тополи, Петровграду и Македонији.

Војни архив је 18. априла 1991. примио од бившег Савезног секретаријата за иностране послове, ИНДОК Центра, архивску грађу Министарства вањских послова НДХ на основу одлуке СИВ-а донете на 129. седници 6. априла 1991. Архивска грађа је опште тематски-хронолошко разграничена. Планирано је да се архивска грађа обради у наредном периоду у складу с постојећим капацитетима и осталим планираним активностима и пројектима Војног архива.

Хрватски историчари у Војном архиву истраживали домобране

У Министарству одбране за „Политику” потврђују  да су правна и физичка лица из Републике Хрватске у протеклим годинама истраживала сређену архивску грађу фонда НДХ: „Теме истраживања хрватских држављана и институција, удружења и установа односиле су се, у највећој мери, на податке о домобранима у НДХ, ’Историјат 369. пуковније НДХ’, ’Историјат и деловање 4. оружничке пуковније’, ’Вера и насиље у источној Хрватској и североисточној Босни 1941–45’, ’Прећутане жртве Другог светског рата и Осијечко-барањске жупаније’, ’Средишња Подравина 1941–1948’, ’Страдање Рома на подручју НДХ за време Другог светског рата’, ’Макс Лубурић’ и остале теме”.

Коментари58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар,ЗАГРЕБ.
Г.Милко! Ви се чудите што у новинама издаваним на ћирилици пишем ћирилицом,а ја се не чудим што ви читате ћирилицу Ту је разлика између нас.Мени не сметају различита мишљења и културолошке разлика,а вама очито да.
Радо Мир
@Tomislav K... Хвала Вам за труд да побројите толике хрватске зналце. Немам разлога да сумњам у њихову компетентност и част, но признаћете, замашан је то посао њихов допринос науци проучити. Остаје нам да Вама верујемо на реч. Јер, ако су часнији од једног Виктора Новака, онда нам свима заједно предстоји светла будућност. Но, поврх свега, једини критеријум 'части', нама Србима релевантан је: 'Да ли та особа негира (или минимизира) злочине почињене (или се још увек чине) над Србима, или не?!'' И да ли, попут Милка (свака му част за то) који се овде јавља, прихвата да је данашња Хрватска правна наследница НДХ.
Радо Мир
Уважени господине Милко! Веровали или не, могу да Вам се закунем да још и више сматрам да је ''...nečastan onaj koji negira ili minimalizira srpske zločine prema ostalim narodima''. Једино што Вам могу рећи је да ме на то обавезује Православље и речи блаженопочившег Патријарха Павла:"Нама је боље да нестанемо као људи, него да преживимо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди"; речи које нас подсећају на саму суштину српског бића. Што се тиче Устава Хрватске, претпостављам да циљате на темеље који се у њему помињу: (IZVORIŠNE OSNOVE) (1) Izražavajući tisućljetnu nacionalnu samobitnost i ...što se očitovalo: ...– u uspostavi temelja državne suverenosti u razdoblju drugoga svjetskog rata, izraženoj nasuprot proglašenju Nezavisne Državne Hrvatske (1941.)... Опростићете, за нас је то само језичка смицалица у циљу (иако невештог) ан пасан изврдавања правног континуитета НДХ, да би се избегла одговорност за стравичне злочине и суочавање са прошлошћу.
Milko
@Радо Мир - Imate zanimljivo razmišljanje o časti. Za razliku od vas, Hrvati smatraju da je nečastan onaj koji negira ili minimalizira sve zločine učinjene prema bilo kojem narodu a ne samo prema Hrvatima. Ne znam da li je po tom vašem kriteriju nečastan i onaj koji negira ili minimalizira srpske zločine prema ostalim narodima ? A što se tiče pravne slijednosti, lovite se na nebitno, važan je jedino kontinuitet želje za samostalnom hrvatskom državom kao što je i navedeno u preambulu RH. Pročitajte je, lako se nađe.
Djekna
Eto ideje Politici za feljton. Lepo iz broja u broj predocavajte narodu delove iz arhive o NDH (ali i druge), da se narod pobliže upozna sa tom tvorevinom i zločinima, da se mladi edukuju, a stariji da ne zaborave. Verujem da je arhivska građa dostupna javnosti, ali nema svaki gradjanin vremena da se bavi time. Zato bi trebalo da novinari istražuju arhivske podatke, nalaze svedoke, prezivele,...i da prava priču. A ne samo da copy paste agencijske vesti i postove sa društvenih mreža.
Trifun
@Elizabeta Gojan & @Svetozar Pribicevic Vi samo potvrdjujete reci srpskog velikana Jovana Ducica "Hrvati su najhrabriji narod na svetu, ne zato što se ničega ne boje, nego zato što se ničega ne stide."Pozivate se na nekakvo pravo da se domognete gradje koja svedoci o genocidu kojeg su hrvatske ustase pocinile nad Srbima za vreme tkz "NDH".To je na tagu one politike koja negira genocid,a sa Jasenovac tvrdi da je radni logor,ispred koga postavljaju tablu sa ustaskim pozdravom "za dom spremni" pod kojim je pobijeno vise stotina hiljada Srba,a isto toliko pokatoliceno i proterano iz Hrvatske..Potrazujete "NDH" arhivu da je falsifikujete,unistite ili sakrijete pa da kazete da genocida nije ni bilo ,kao sto @Svetozar Pribicevic trazi da mu se pokaze pismo koje je Vatikan sakrio ,a koje je Stepinac poslao papi Piju XII i u kome se hvali da je pokatolicio 250.000 pravoslavnih Srba..Ko vas ne zna...
Svetozar Pribičević
@Trifun- pa kad su svi u krivu, kad lažu i varaju izvucite te arhive i pokažite istinu. Javno. Ako ne možete Vi, može netko drugi. Ova komisija koju spominjete bila je idealna prilika. Protivno, ovaj vaša lektira nema nikakvog uporišta. Naročito što ste izvukli iz konteksta tj izostavili bitno. To je i inače Vaša praksa.
Trifun
Наcтавак:...ДРЖАВНО равнатељство за господарску понову 30. јула 1941. године упућује нову Окружницу усташким великим жупанима, логорима и таборима о католичењу православних Срба, у којој се дају упутства како треба спроводити то католичење. Степинац ову окружницу 5. августа доставља подручном католичком клеру на извршење: „Предња се Окружница приопћује душебрижном свећенству...“ да поступа по њој, а што се тиче подучавања прелазника, „то свећенство поново упућујем на Окружницу од 1. српња 1941. године, број 7726, нарочито на тачку 4“.
Прикажи још одговора
Радо Мир
@Milko... кажете:''naravno da je pravna nasljednica i NDH... I u čemu je problem ?'' Е па проблем је уважени Милко само у томе да ваши званичници и власт не деле Ваше мишљење и негирају правни континуитет данашње Републике Хрватске у односу на НДХ. А ''њихова се пика'', сложићете се? Опет, Србима је сасвим јасно због чега је то тако а Ви, ако Вам је промакло, изволите прогуглајте ''Хрватска - правна наследница НДХ'', па ће Вам се брзо разбистрити. Рецимо да ћете наћи и ово (13.03.2017): ''...МИП Хрватске: Хрватска није наследница НДХ, што изричито стоји у изворишним основама Устава Републике Хрватске...'' П.С. У сваком случају, неизмерно ћемо ценити Ваш допринос промени јавног става 'званичне Хрватске', што ће Вас придружити оној неколицини часних Хрвата попут Виктора Новака, Лордана Зафрановића или Игора Мандића, који су имали (и имају) и снаге и храбрости да се суоче са свиме што су преци, сународници и католичка црква у њихово име а без њиховог пристанка починили или данас чине.
Tomislav K
@Радо Мир-Ретки су такви међу Хрватима, који по било коју цену, по цену изгнаства из сопственог народа, не пристају да 'носе крст' предака. Али зато исти наилазе на најискреније дивљење нашег страдалничког народа. -Upravo potvrđujete ono što sam napisao. Praktički svi najistaknutiji hrvatski povjesničari, kulturolozi, pisci, znanstvenici,..ne priznaju diskurs kojeg žele nametnuti "časni" Mandić ili Zafranović. Dapače, praktički svi- recimo, nasumice: Viktor Žmegač, Nikica Barić, Ivan Aralica, Miro Gavran, Neven Budak, Lovorka Čoralić, Ante Škegro, Luko Paljetak, Josip Silić, Ozren Žunec, Mato Artuković, Davor Marijan, Stjepan Damjanović, Mladen Ančić, Milko Brković, Slobodan Prosperov Novak, .. u svojim stručnim radovima i javnim istupima tvrde nešto posve suprotno od vaših navodno časnih Hrvata. I to su ljudi koji imaju zapaženu bibliografiju iz svojih područja (historiografija, jezik, književnost, vojna povijest,..) za razliku od navedenih doktora opće prakse.
Радо Мир
@Tomislav K... А не, то Вам неће проћи. Верујем да је већина хрватског народа поштена. Лепо сам навео: 'Часни'. Ретки су такви међу Хрватима, који по било коју цену, по цену изгнаства из сопственог народа, не пристају да 'носе крст' предака. Али зато исти наилазе на најискреније дивљење нашег страдалничког народа. А моја маленкост признаје да их вреднује више него апсолутну већину сопственог народа. На општу жалост, како ствари стоје, њихова је судбина - судбина диносаура.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.