Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Фауна – слатководне рибе

Издање „Фауна” које је у оптицају од 30. марта садржи четири марке (номиналне вредности 23, 46, 50 и 70 динара), два ФДЦ коверта и штампано је у тиражу од по 25.000 примерака.
(Фото: Пошта Србије)

КечигаAcipenser ruthenus L.

Кечига је најмања јесетарска врста у Дунаву, достиже дужину до 125 цм и тежину од 16 кг. Тело је маслинастосиве боје, леђа су тамнија, а бокови светлији. Од својих сродника разликује се и по томе што не мигрира у море. Цео свој животни век проводи у реци, обично у зони матице, или за време зимске стагнације у дубоким депресијама речног дна.

Храни се бескичмењацима дна, у првом реду ларвама инсеката. Мрести се од априла до јуна у брзој воденој струји изнад шљунковитог дна. Јединка полаже преко стотину комада икре. Полну зрелост стиче са 4-5 година, а животни век јој је око 25 година. Изузетно су комерцијалне рибе и лове се мрежама већ с пролећа.

МорунаHuso huso (L.)

Моруна припада породици риба Acipenseridae. То су највеће рибе Дунава. Достижу дужину до 9 м и тежину од 2.000 кг. Већи део живота проводе у мору, где живе на дубинама 70–180 м и на удаљености до 12 км од обале. Хране се рибом, инћунима, трљама, ситнијим пљоснатицама, главочима, али и раковима и мекушцима. У време мреста, у марту или с јесени, мигрирају из Црног и Каспијског мора у велике реке. Залазе и у Дунав у потрази за погодним стаништем за мрест – шљунковитим или каменитим дном са јаким протоком воде. Женке полажу до 100 кг икре од које се прави квалитетан кавијар. Пре изградње друге ђердапске бране, моруне су у својим узводним миграцијама долазиле чак до Братиславе. Изградњом бране њихов пут је прекинут. Због прекомерног лова и због онемогућавања мреста прекидањем миграционог пута, бројност популације моруне сведена је на минимум. Свуда где их има стављене су под заштиту. У Србији, по ИУЦН листи, имају статус ЕН врсте у опасности од ишчезавања. Овај статус имају врсте за које постоји велика вероватноћа да у будућности ишчезну у природи.

Стручна сарадња: Дубравка Мићковић, кустос

Природњачки музеј у Београду

Уметничка обрада марака: Анамари Бањац, академски сликар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.