Фауна – слатководне рибе

Кечига – Acipenser ruthenus L.

Кечига је најмања јесетарска врста у Дунаву, достиже дужину до 125 цм и тежину од 16 кг. Тело је маслинастосиве боје, леђа су тамнија, а бокови светлији. Од својих сродника разликује се и по томе што не мигрира у море. Цео свој животни век проводи у реци, обично у зони матице, или за време зимске стагнације у дубоким депресијама речног дна.

Храни се бескичмењацима дна, у првом реду ларвама инсеката. Мрести се од априла до јуна у брзој воденој струји изнад шљунковитог дна. Јединка полаже преко стотину комада икре. Полну зрелост стиче са 4-5 година, а животни век јој је око 25 година. Изузетно су комерцијалне рибе и лове се мрежама већ с пролећа.

Моруна – Huso huso (L.)

Моруна припада породици риба Acipenseridae. То су највеће рибе Дунава. Достижу дужину до 9 м и тежину од 2.000 кг. Већи део живота проводе у мору, где живе на дубинама 70–180 м и на удаљености до 12 км од обале. Хране се рибом, инћунима, трљама, ситнијим пљоснатицама, главочима, али и раковима и мекушцима. У време мреста, у марту или с јесени, мигрирају из Црног и Каспијског мора у велике реке. Залазе и у Дунав у потрази за погодним стаништем за мрест – шљунковитим или каменитим дном са јаким протоком воде. Женке полажу до 100 кг икре од које се прави квалитетан кавијар. Пре изградње друге ђердапске бране, моруне су у својим узводним миграцијама долазиле чак до Братиславе. Изградњом бране њихов пут је прекинут. Због прекомерног лова и због онемогућавања мреста прекидањем миграционог пута, бројност популације моруне сведена је на минимум. Свуда где их има стављене су под заштиту. У Србији, по ИУЦН листи, имају статус ЕН врсте у опасности од ишчезавања. Овај статус имају врсте за које постоји велика вероватноћа да у будућности ишчезну у природи.

Стручна сарадња: Дубравка Мићковић, кустос

Природњачки музеј у Београду

Уметничка обрада марака: Анамари Бањац, академски сликар