Минималне казне за невакцинисање деце

Баш због тога инспекција Министарства здравља поднела је 1.256 захтева за покретање прекршајних поступака против родитеља који упорно одбијају да вакцинишу предшколце.

Велики број ових пријава стигао је на адресу Прекршајног суда у Београду, у којем је формирано 513 предмета због невакцинисања деце, у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести. Током прва три месеца ове године покренута су 52 нова поступка због овог прекршајног дела, прошле године 414, а 2016. формирано је 47 предмета.

У Београду је до сада 48 родитеља осуђено јер су одбили да вакцинишу децу, а опомену су примила 33 родитеља. Они су се током суђења предомислили и одлучили да ипак вакцинишу своје малишане.

Тачно 15 родитеља новчано је кажњено и сви су платили казну, али је њихов став према вакцинама остао непромењен. Током суђења нису одлучили да посете педијатра и вакцинишу своје дете.

Закон о заштити становништва од заразних болести прописује казну од 30.000 до 150.000 динара за све оне који нису заштитили дете од опаких болести, а казне које су изрицале судије биле су минималне или мање од прописаних.

Осморо родитеља кажњено је са 30.000 динара, четворо је платило по 15.000, а троје по 10.000 динара.

Милан Мариновић, председник Прекршајног суда, за „Политику” каже да су судије изрекле ниже казне јер је највероватније реч о особама које нису осуђиване.

– Када изриче казну, судија пре свега поштује закон, али мора да узме у обзир и све остале околности. Ипак, не знам да ли судије у приватном животу подржавају вакцинацију. То, наравно, не утиче на исход суђења, али многи од њих имају малу децу и уплашени су разним причама о штетности вакцина. Вероватно због тога имају разумевања за родитеље који су се нашли у истој таквој ситуацији – изјавио је председник Мариновић, уз напомену да инспекција може да се жали на одлуку суда уколико није задовољна казнама.

Међутим, то се до сада није десило.

Мариновић је појаснио да свака изречена опомена улази у регистар прекршајних санкција. То значи да, уколико та особа у року од годину дана почини неко прекршајно дело, судија му неће опет изрећи опомену, него ће морати да плати казну.

Од укупног броја поднетих пријава у Београду је поступак обустављен у 11 случајева, осам родитеља ослобођено је кривице, а у 36 случајева захтев за покретање поступака је одбачен.

Пријаве против родитеља који нису вакцинисали децу подноси инспектор Министарства здравља, и то након инспекцијске контроле, када постоји сумња да је учињен прекршај. Инспектор сачињава захтев за покретање прекршајног поступка и као овлашћени подносилац подноси га надлежном прекршајном суду.

Председник Милан Мариновић каже да суд не може предвидети колико ће трајати суђење за одређено прекршајно дело.

– У оваквим случајевима најтеже је доћи до окривљеног, јер људи често не станују на адресама на којима су пријављени. Најједноставнији прекршаји могу да се заврше на једном рочишту, али могу и знатно да се одуже – додао је наш саговорник.

Кад је реч о вакцинисању ММР вакцином, најмањи обухват деце је у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.

Медији су известили да Прекршајном суду у Новом Саду током 2016. и 2017. године није стигао ниједан захтев за покретање прекршајног поступка против родитеља који нису вакцинисали децу. Санитарна инспекција у Нишу до децембра прошле године поднела је четири пријаве против родитеља, а једна особа је осуђена због овог прекршаја.