Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Учинак индустрије све већи

Индустријска производња крајем 2017. била је највећа у последњих 25 година, али је ипак заостајала 44,2 одсто од достигнуте у 1990. години
Рафинерија нафте Панчево (Фото Танјуг)

Српска индустрија крајем 2017. године произвела је највише у последњих 25 година, истакао је јуче економиста Иван Николић, уредник месечника „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ). На представљању новог броја овог издања Економског института и Привредне коморе Србије, он је указао да је учинак индустрије на крају прошле године премашио досадашња два максимума достигнута у протеклих четврт века. Први, који је био достигнут крајем 1997, „вештачки и једнократно”, непосредно након продаје „Телекома” и други – у време најснажније конјунктуре током марта 2008. године.

Николић је напоменуо да оваква позитивна епизода раста индустријске производње, која је започета у лето 2014. године, није забележена ни у деценији која је претходила распаду СФРЈ.

– Раст физичког обима индустријске производње осамдесетих годинама прошлог века износио је, у просеку, само 0,95 одсто годишње, док је од августа 2014. до почетка 2018. просечан месечни раст производње био 0,55 одсто, што одговара годишњем расту од 6,8 процената – казао је Николић. Снажна експанзија индустрије је, притом, и веома стабилна, с обзиром на то да је просечни раст и током 2017. био 0,54 одсто месечно.

Аутор овог истраживања закључује да је раст индустријске производње од 2014. наовамо задовољавајући, али је достигнути ниво на крају 2017. још далеко од оног из 1990. 

– Достигнута индустријска производња на крају 2017. била је 44,2 одсто мања од оне из 1990. Са просечним растом у последње три године, ниво индустријске производње из 1990. Србија ће достићи 2026. године – указао је Николић.

Занимљива је и опаска аутора да се, услед бржег раста индустријске производње од раста бруто домаћег производа, њен релативни удео у бруто додатој вредности привреде увећава. Изнад је европског просека и упоредив је са најуспешнијим земљама. Овај показатељ за Србију у 2017. износи 26,4 одсто, док је истовремено у Немачкој индустрија чинила 25,7 процената укупне бруто додате вредности. Уколико би се спорији раст БДП-а за растом индустрије у Србији одржао још коју годину, врло брзо бисмо достигли Чешку или Ирску, земље у којима је индустријализација релативно посматрано најдаље одмакла.

Поред стабилности, раст индустријске производње од 2014. карактерише и све већи квалитет тог раста. Раст је одржив, јер већим делом потиче од извоза, а током 2017. и од инвестиција. Постигнути резултат је утолико значајнији јер је постигнут за време примене оштрих мера фискалне консолидације које су неповољно деловале на домаћу тражњу. Поред тога, аутор уочава последњих година тенденцију благе релативне промене структуре производње у корист области са вишим технолошким садржајем.

– У периоду 2010–2017. удвостручен је удео средње-високих технолошких области прерађивачке производње у стварању додате вредности овог сектора, са 11 на 22 одсто – истиче Николић. – Унутар овог технолошког подскупа најбоље показатеље бележи производња хемикалија и хемијских производа, која је у периоду 2014–2017. остварила чак 46 прираста додате вредности целог подскупа средње-високих технолошких области. Следе: производња непоменутих машина и непоменуте опреме 32,1 одсто и производња електричне опреме 12,3 процента.

Производња моторних возила, приколица и полуприколица и производња осталих саобраћајних средстава имале су једноцифрен допринос расту додате вредности овог подскупа области прерађивачке индустрије – 8,9 и 0,7 одсто.

Високо технолошке области, као што је производња рачунара, електронских и оптичких производа, као и производња основних фармацеутских производа и препарата, незнатно су смањиле свој удео у прерађивачкој индустрији. И то искључиво услед мањег доприноса фармацеутске индустрије, који је у лаганом паду још од 2008. године. Упркос томе, посматрано збирно, високо технолошке и средње-високо технолошке области повећале су свој допринос додате вредности прерађивачког сектора са 17 одсто у 2010, на 26 процената у прошлој години.

Николић закључује да не постоје за све земље важећа развојна решења, нити је искључиво индустријализација и њена технолошка развијеност пресудна за постизање високих стопа привредног раста. Она је потребна, али није довољна, јер пример Естоније говори да кључни покретач развоја могу бити и услуге – пре свега, стручне, научне, иновационе и техничке делатности.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Onako samo usput
Da li je slučajnost ili ne, ali kada je 1990. g SFRJ dostigla taj nivo, ne bitno na koji način, desio slom Istočnog bloka.Sada su procene stručnjaka da će se od 2025.g do 2030.g dogoditi sukob velikih razmera, jer Istok preuzima dominaciju od Zapada. Naravno, taj sukob neće opet mimoići nas.
Radovan
Ovo poredjenje je vrlo sumnjivo. Da je to tako,onda neko treba da nam objasni kako to da nam BDP ocajan (1,7% za proslu godinu) i plate u sustini ne beleze napredak. To sto plate rastu po 30-40 evra za godinu dana ide u prilog pitanju kako nam ta proizvodnja raste ?? Doduse, lepo pise da nije ni blizu 1990. godine.
Дејан.Р.Тошић
Moram da primetim da poredjenje srpske industrije iz 90" sa 2018.nema blage veze, iz razloga statičkog obračuna ekonomskih podataka tada i sada. Ono što je na žalost nasledjeno iz vremena centralističke državne privrede jeste način na koji se i dalje mešaju metodologije obračuna rasta industriskog indeksa i šta sve ulazi u parametre rasta industriskih pokazatelja. Što se tiče lake industrije tu smo tropa a što se tiče teške industrije tu nam ostaje železara Smederevo koja je prodata Kinezima bez dugova, a država je dugove preuzela, kao i u Boru i Majdanpeku, znači imamo NIS koji je Ruski i Zastavu Kragujevac koju država subvencioniše kao i Namensku industriju, i Elektro privredu Srbije, jednom rečju Srbija ne proizvodi ni loptu za fudbal a kamoli klikere za decu, tako da je svako poredjenje sa 90"besmisleno,jer se nema šta uporedjivati a dugoročna strategija razvoja industrije i ne postoji,kao što ne postoje ni Srpski veliki industrijalci.
Jug Srbije
Kad procitam komentare vidim da ljudi u Srbiji pojma nemaju o realnom ekonomskom polozaju radnika sirom planete. Super je sto privredni porast raste. I super sto je dinar stabilan. Ostalo, zasto strane firme poseduju nase firme i nekretninu, i zasto nasi mladi odlaze, i zasto radimo za male plate u odnosu na profit vlasnika, ta pitanja su ne samo srpska nego svetska. Od Amerike, preko Brazila, do Kine i Rusije, kapitalizam nema konkurenciju, trenutno, pa iskoriscavaju sta god mogu. Nismo mi jedini.
Darko
Mislite na onu industriju 1990 I neposredno prije kad je JNA kupovala sve proizvode spasavala fabrike?Da ih JNA nije kupovala mnoge fabrike bi bile nerentabilne kao sto su I postale nakon sto je trziste otvoreno.Propascu armije i otvaranjem trzista mnoge fabrike su postale nekonurentne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.