У Кини највише нових лектората

– У тренутку када славистика остаје у сенци испред такозваних профитабилних лингвистичких, група попут синологије, оријенталистике или хиспанистике, популаризација изучавања нашег језика и културе важан је аспект не само научне него и културне промоције – истакла је професорка Крајишник.

Иако се може, према неким истраживањима, закључити да се број лектората у САД повећава, проф. др Весна Крајишник за „Политику” објашњава да Србија никад није имала потписан ниједан уговор с универзитетима у САД.

– Тамо се српски изучава у организацији тих универзитета и ми немамо званичне податке о томе ко тамо предаје и по ком програму, као ни о облицима и нивоима наставе – нагласила је професорка.

На Филолошком факултету Универзитета у Београду још од 1986. године организује се настава српског језика за странце, а од 2015. постоји и мастер програм Српски као страни језик. Наиме, 2010. је одлучено да се крене с припремом за акредитацију овог мастер програма, а прва генерација је уписана школске 2015/2016. године, наводи проф. др Крајишник за наш лист.

Професор др Рајна Драгићевић, управница Катедре за српски језик с јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду, каже да обнова мреже лектората за српски језик јесте посао државе, али ако до тога дође на видело би дошао следећи проблем:

– У нашој средини се запоставља чињеница да приступ српском језику као страном треба да буде битно другачији у односу на приступ српском језику као матерњем и да треба да унапређујемо методику српског језика као страног. Стручњаци за српски језик (посебно појединци који одлучују о избору кандидата) не би смели да се задовољавају решењем да у лекторате шаљемо стручњаке за српски језик без било каквог искуства или образовања. Требају нам нова усмерења на студијама србистике, нови уџбеници, приручници, речници, научни и стручни часописи који ће подржавати наставу српског језика као страног.

Она истиче да обично размишљамо само о ученицима, па постоји неколико уџбеника и приручника намењених њима, али немамо довољно резултата у образовању наставног кадра. Једини конкретан резултат до сада јесте заснивање мастер програма за српски као страни језик у Центру за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду и сличног програма на Филозофском факултету у Новом Саду.

– Потребно је оспособити наставнике за српски језик као страни да гледају на наш језик очима странца. Јасно је да је сложен задатак образовати наставнике за српски као страни језик и да он захтева дуготрајније образовање од једногодишњег курса на мастер студијама. Због тога ћемо покушати да приликом акредитације наших факултетских програма предложимо предмет на основним студијама Катедре за српски језик који би се звао Српски као страни језик – истакла је др Драгићевић.

Конкретне предлоге како помоћи лекторима и студентима српског језика широм света изнела је проф. др Весна Ломпар, професорка Катедре за српски језик с јужнословенским језицима и Центра за српски као страни језик Филолошког факултета Универзитета у Београду. Као решење на недостатак уџбеника и материјала професорка предлаже умрежавање лектора, да се питања и искуства шаљу на исту адресу како би се добиле повратне информације. Друга идеја је остваривање тесне везе између лектората и амбасада, развијање културне дипломатије.

Професор Ломпар одговара и на питање како повећати број страних студената српског језика и како им помоћи током студирања: добар пример је међународно такмичење студената српског језика, екипно и индивидуално, затим да се страним студентима задаје израда презентације о Србији или да поставе позоришну представу на српском језику... Посебно је наглашен значај посете тих студената Србији јер ће тако имати могућност да усаврше језик, уче наше обичаје, размењују искуства...

– Свако од нас може да уради много у ширењу језика и културе – истиче професорка.

Доктор Драгана Грбић, лекторка и научна сарадница Института за славистику Универзитета у Келну и научна сарадница Института за књижевност и уметност у Београду, изнела је податке о лекторату у Келну, који је поново отворен пре годину и по дана, и положају српског језика.

– На годишњем нивоу славистику овде изучава око 500 студената, што је 1,13 процената у односу на број студената на целом Универзитету у Келну. Од ових 500 студената на славистици само 10 одсто је изабрало јужну славистику, односно 47 студената се одлучило да изучава наш језик – навела је др Грбић.

Поред овако малог процента у односу на цео универзитет, др Грбић наглашава да је то ипак охрабрујући податак јер су на славистици руски и пољски доминантни језици.

Учесници трибине су се сложили у констатацији да се у раду са страним студентима ништа не подразумева и да њихова искуства показују да све што нема систем, што се не може ставити у табелу – странцима представља проблем за савладавање. Управо због потешкоћа у методици наставе, закључено је, лектори морају бити повезани и размењивати своја искуства.

Који је то БХСМ језик

На неким универзитетима српски језик је самостална катедра, док се на другима, а њих је све више, учи у оквиру БХС језика. Како се чуло, овој скраћеници се у последње време додаје и М – црногорски језик – мада професори студентима увек истичу да „је реч о полицентричном језику са стандардним варијацијама”.