Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Новим прописима до већег броја трансплантација

Закон о пресађивању органа је припремљен и биће упућен влади на усвајање
У току 2017. године у Србији је било 40 преминулих донора, а урађене су 92 трансплантације (Фото А. Васиљевић)

Нацрт закона о пресађивању органа је припремљен и у првој половини ове године биће упућен влади на усвајање, сазнаје „Политика” у Министарству здравља. Нови пропис подразумева увођење претпостављене сагласности, по којој су сви грађани Србије потенцијални донори, уколико то изричито не одбију. Ипак, и даље ће се тражити одобрење породице да се органи њихових најмилијих, који се нађу у стању мождане смрти, могу искористити за трансплантације и продужавање живота онима којима је то једини лек.

Младен Тодић, председник Удружења трансплантираних пацијената и оних који чекају на ову интервенцију „Заједно за нови живот”, наглашава да они подржавају усвајање новог закона јер је то начин да се дође до већег броја донора, обављених пресађивања органа, а самим тим и бољег квалитета живота пацијената.

– Мислимо да ће доћи и до повећања свести људи о овој важној области. Наравно, сигурно је да ће се један број грађана побунити и да ће бити против због одређеног неповерења које имају према здравству и трансплантацијама. Зато је битно да лекари и пацијенти стално говоре о овој важној теми како би се разбијале предрасуде. Ми то радимо на трибинама широм Србије – истакао је Тодић.

У току 2017. године у Србији је било 40 преминулих донора, урађене су 92 трансплантације, од тога 62 бубрега, 23 јетре и седам срца.

У току јануара и фебруара 2018. године забележено је седам донора и обављено је 16 трансплантација (девет бубрега, пет јетри и два срца).

Ипак, на трансплантацију и даље чека велики број људи. За 600–700 пацијената неопходна је трансплантација бубрега, за више од сто болесника пресађивање јетре, а за око 50 срце. Очекује се да се ускоро да се развију и програми трансплантације панкреаса и плућа. Пуковник професор др Ђоко Максић, начелник Клинике за нефрологију Војномедицинске академије, каже да је највећи проблем у овој области недостатак донора јер се у Србији тренутно бележи шест донора на милион становника, за разлику од земаља бивше СФРЈ које су сталне чланице организације „Евротрансплант” и које имају од 25 до 30 у Словенији, а у Хрватској број је већи од 40.

– Због тога код њих постоје много веће шансе да грађани по губитку функција одређених виталних органа у најоптималнијем времену добију нови орган и учине квалитетнијим свој живот. Сигурно ће нови закон о претпостављеној сагласности допринети да имамо више трансплантација јер ће законска регулатива направити помак. Томе би допринела и једна озбиљна државна стратегија која ће јасно дефинисати институције које се баве трансплантацијом и кадрове, али и избуџетирати средства за програм трансплантације што је неопходно како бисмо врло брзо дошли до 10 донора на милион становника и придружили се активно колегама у „Евротранспланту”. Тако бисмо убрзали програм трансплантације, а све за добробит пацијената. Сигурно је да трансплантационе лекаре у Србији чека доста посла – додао је др Максић.

Од свих бивших југословенских република, Хрватска се у овој области најбоље снашла јер је заједно са Шпанијом лидер по броју донора и обављених интервенција у односу на број становника.

Професор др Николина Башић Јукић, из Клиничко-болничког центра Загреб, напомиње да су први у свету по развоју трансплантацијске медицине и да су достигли врх у тој области здравства. Чланство у „Евротранспланту” је само једна од компоненти успеха, сматра она, јер свака земља мора да реши сама проблем с недостатком донора.

– Србија, да би ушла у пуноправно чланство, на томе мора да поради. Свако мора да се запита шта би било да њему или члану његове породице затреба орган. Нажалост, превише органа пропада јер људи умиру, а не понуди се могућност да се они искористе за трансплантације и преживљавање других пацијената. Од једног донора много особа може да настави да живи. Важна је добра унутрашња организација трансплантационог програма. То подразумева постојање националног и болничких координатора за ову област, финансијску стимулацију људима који то раде да би се мотивисали. У Хрватској су све болнице донорске. Једна од најуспешнијих је, рецимо, у Вараждину, у којој се годишње појави 20 донора. Ловорике не може да носи један лекар већ тим јер у једном пресађивању органа учествује око сто људи – појаснила је др Башић Јукић.

Трансплантациона медицина је најкомплекснија, подсећа професор др Михајло Арнолд, из Универзитетског клиничког центра Љубљана.

– Словенија има само два милиона становника и ова област медицине је код нас сконцентрисана у једном центру. То је уникатно у свету јер се сви пацијенти из државе прате на једном месту – додаје др Арнолд.

Прва успешна трансплантација у бившој Југославији обављена је у Ријеци 1972. године, а у Београду годину дана касније у Клиничком центру Србије.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milica
Nigde u svetu ne postoji "pretpostavljena saglasnost", neko hoce da pretvori Srbe u fabriku potrebnih organa bez saglasnosti istih, nemam nista protiv da svako zavesta svoje organe u medicinske svrhe ali da neko donese zakon, po kome moze slobodno i da zloupotrebi podobne pacijente za doniranje organa, ne dolazi u obzir. Ljudi , osvestite se,neko se ponasa prema nama kao prema zamorcicima...
Ana
Mozdana smrt ne postoji. Mozak zadnji prestaje da radi. Ne verujem drzavi i lekarima.
Велибор Рајковић, филмски преводилац
Први пут само дао крв у војсци у Крушевцу 1982. године. Од тада сам давао крв још тридесет четири пута. Међутим, на ово не пристајем. Пре свега, сама због саме речи ДОНОР, као и зато што не дам никоме право на претпостављену сагласност. Могао сам да будем ДАВАЛАЦ ОРГАНА, али та одлука је искључиво мој лични чин. Не бих имао ништа против да продужим живот некој обичној, нормалној особи. Штавише било би ми драго. Имам против да будемо сведени на биолошку масу, на сировину за трговину органима. Дејвид Рокфелер је у тренутку смрти трошио седмо срце. Прво је било његово, а за осталих шест није провео године на листи чекања. Размишљајте о томе.
Ненад
Јавност мора да зна потпуну истину о трансплантацији органа.Мора се јасно објаснити становништву да у стању мождане смрти срце ради.Слушао сам емисију о трансплантацији на Радио Београду и даље памтим речи лекара који ради трансплантацију,односно експлантацију срца из донора када каже :"и онда заустављамо рад срца".Замислимо се добро куда ово води!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.