Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко треба да се бори против исламиста

Зашто муслиманима није допуштено да се сами обрачунају са радикалним поборницима „чисте вере”
Припадници Исламске државе (Фото Flickr)

„…Ханбелити су постали активни а њихова моћ велика. Почели су да претражују куће заповедника и обичних људи, и уколико би нашли вино, просипали би га, и уколико би нашли девојку како пева, тукли би је и поломили њен инструмент. Уплитали су се у куповину и продају и пресретали мушкарце који су ишли са женама и дечацима. Када би их видели, питали би човека ко му је то у друштву, и уколико их одговор није задовољавао, тукли би га и одвлачили до главног чувара реда и мира изричући му казну за неморал.”

Мосул 2014? Рака 2015? Не, био је то Багдад 323. године по исламском (935. по хришћанском) календару, а протагонисти су били Ханбелити, присталице шеријатске правне школе Ахмеда ибн Ханбела.

Оживљавање исламске ортодоксије како га у делу „Потпуна историја” описује Ибн ел Атир, утицајни арапски историчар 12. и 13. века који је живео у Мосулу, Алепу и Дамаску, неодољиво подсећа на терор какав су вековима касније користили талибани по Авганистану или следбеници калифата Исламске државе (ИД) по Ираку и Сирији.

Уз једну битну разлику која је кључ супротстављања радикалном исламу: позиви Ханбелита на враћање темељима „чисте вере”, ослонац на насиље против декаденције „недоличне” узорном животу муслимана, довели су до општег отпора народа.

Муслимани су у 10. веку победили искривљене интерпретације своје вере. Ислам се без помоћи споља изборио са ригидном ортодоксијом. Касније им то није било допуштано. Западни свет не верује, или не жели, да муслиманима допусти да се сами изборе са девијацијама сопствене религије.

Уместо да се муслимани обрачунају са радикализмом које је настао у крилу њихове вере, уместо да се они који су праве жртве бруталног кажњавања изборе са својим џелатима, Запад се ослањао на хуманитарне интервенција цинично их правдајући „цивилизацијским просветитељством” и „демократизацијом”.

Данас се Доналд Трамп и Владимир Путин расправљају око тога ко је дао већи допринос територијалној елиминацији ИД и физичком уништавању калифата Абу Бакра ел Багдадија. Први узгред похвали ангажман Курда и ирачке армије на чију је обуку и наоружавање Америка потрошила десетине милијарди долара. Други хвали допринос армије свог великог савезника Башара ел Асада и шиитских милиција под контролом Ирана.

Арапима је још једном ускраћена прилика да се сами обрачунају са „опасном деформацијом”, како су учење самозваног калифата назвале стотине имама, укључујући и Ал Азхара, хиљаду година старог каирског универзитета који је највиши ауторитет сунитског ислама.

То што су амерички војници и даље по Ираку и Сирији, а руски војни саветници у базама у Сирији, кратко време ће се славити као победа, а онда ће се незадовољство полако окретати према странцима који су заменили Британце и Французе из колонијалних времена.

Запад, али и Русија, преокупирани су сада како да под присмотром држе хиљаде странаца који су се борили под црним барјаком калифата. Око 1.200 вратило се у земље ЕУ, највише у Британију и Француску. Русе брину Чечени.

Спречити им повратак, ускратити им домовину, сигуран је рецепт за организовање нове терористичке групе. Послати их у затвор такође је проблематично решење када се подсети на искуства Гвантанама или Кампа Бука у Ираку који је после америчке инвазије 2003. претворен у прави исламистички универзитет.

Свет разматра холистички приступ, ефикасну реинтеграцију и дерадикализацију, пита се где ће они који се не предају да оду. У Авганистан, Пакистан, централну Азију, западну Африку, Јемен, Либију, на Синај, знано је експертима који тврде да се нова фаза борбе усмерава на мање видљиве мреже појединаца и ћелија које имају значајну аутономију екстремистичког деловања

Ређи су спремни да поставе друга питања: Памти ли неко како су Саудијци позвали Американце да се супротставе Садаму Хусеину после чега је Осама бин Ладен формирао Ал Каиду? Шта се догодило пошто је после спектакуларне Бин Ладенове ликвидације запостављена политичка динамика која је омогућила раст ИД-а? Шта је неких 40.000 људи привукло да им се придруже? Колико је тај магнетизам резултат америчке интервенције и окупације Ирака?

Докле ће се толерисати блискоисточни деспоти? Ако се радикални исламисти поново појаве, под другим именом и заставом, да ли би Запад био спреман да муслиманима допусти да победе ренегате њихове вере?

Само одговори на ова непријатна питања могли би да одлуче будућност глобалних антитерористичких стратегија. Хоћемо ли их добити? Сумњам. Било је досад толико прилика, али разне геостратешке, политичке, енергетске или безбедносне калкулације увек су блокирале одговоре.

Стејт департмент разматра да укине уред за координацију рата против ИД-а, а шта је са закључком да отпор према „неверницима” на сопственој земљи по правилу додатно радикализује муслимане.

Бинладенизам је преживио Осаму бин Ладена. Калифат је по свему уништен, али калиф је и даље жив. Прерано је проглашавати коначну победу. ИД је дифузна „смртоносна претња”, признају и у Трамповој администрацији, која, као и многи други, исламске терористе користи за криминализацију муслиманског света у целини.

Сви редом заборављају, или не желе да признају, да ослонцем на исту технологију интервенције омогућавају да се радикална исламска филозофија и теологија појаве у некој новој форми, да се убилачки верски култ изненадно попут ИД-а усели у неку нову арену.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.