Шешељу 10 година затвора, одслужио 12

Жалбено веће хашког Механизма за кривичне судове осудило је Војислава Шешеља, лидера радикала, на десет година затвора за подстицање прогона, присилно пресељавање, депортације и друга нехумана дела, по три тачке оптужнице које се односе на његов говор 6. маја 1992. године у Хртковцима.

Веће којем је председавао судија Теодор Мерон тиме је укинуло део ослобађајуће пресуде првостепеног суда, док је одбило жалбу тужилаштва по другим основама. Како је Шешељ у притвору трибунала провео готово 12 година, суд сматра да је казну одслужио. Ово је коначна пресуда, којом је Хаг ставио тачку на случај „Шешељ”.

Суд је утврдио да су постојала неслагања Шешеља и осталих учесника у такозваном удруженом злочиначком подухвату (УЗП), који је, према оптужници, предводио Слободан Милошевић. Шешељ је том одлуком правоснажно ослобођен оптужби за учешће у УЗП, помагањем и подржавањем злочина.

„Оптужба није показала да је претресно веће погрешило када је утврдило да није постојао УЗП који је укључивао и Шешеља. Жалбено веће одбацује аргументацију оптужбе у вези са ослобађајућом пресудом за помагање и подржавање злочина из оптужнице”, саопштио је Мерон.

У кратком образложењу пресуде, судија је подсетио да закључци претресног већа показују да су убрзо после Шешељевог говора многи Хрвати напустили Хртковце, али да се он не може сматрати одговорним за подстицање злочина, јер позиви да се то подручје очисти од Хрвата нису били прихваћени, нити спроведени.

– Жалбено веће примећује да се, према транскрипту промоције СРС-а у Хртковцима, Шешељ обратио речима: „У Хртковцима нема места Хрватима, извешћемо их на границу српске земље, а одатле пешке нека продуже.” Хрватима је директно поручио да немају где да се врате. Говор је завршио тврдњом: „Убеђен сам да ћете и ви из Хртковаца знати да сачувате међусобну слогу и да ћете се врло брзо отарасити преосталих Хрвата у вашем селу и околини.” По завршетку, гомила је скандирала: „Хрвати у Хрватску” и „Ово је Србија”. Имајући у виду да локалне власти нису предузимале ништа, да је на несрбе вршен притисак да замене своје куће и да су присиљавани да се иселе, сматрамо да ниједан разуман проценитељ чињеница није могао да закључи да су цивили несрпске националности својевољно напустили Хртковце – рекао је Мерон.

Знајући за утицај Шешеља на гомилу, као и подударност између његових речи и дела која су починили његови слушаоци, жалбено веће, додао је Мерон, сматра да је Шешељ допринео подстицању починилаца, чиме је извршио подстицање на кривична дела прогона, депортације и присилно премештање, као злочине против човечности. Жалбено веће, међутим, није прихватило жалбе тужилаштва које се односе на говоре у Зворнику и у Скупштини Србије.

– Кад је реч о говорима у Вуковару из новембра 1991. године, претресно веће није се уверило да може ван сумње да се утврди шта је тачно Шешељ рекао. Кад је реч о поновљеним претњама Шешеља да ће, ако БиХ прогласи независност, „потећи реке крви”, сматрамо да такве изјаве без сумње могу да изазову страх и ободре починиоце злочина. Изјаве Шешеља у којима се користе погрдни епитети и позиви да се РС одбрани од усташких и панисламских хорди, као и његов позив присталицама СРС-а да очисте леву обалу Дрине, очигледно су хушкачке природе – навео је Мерон.

Његово веће, када је реч о говору у Малом Зворнику 1992, утврдило је да је претресно веће погрешило закључивши да то није био позив на етничко чишћење.

– Хушкачки говор могао је да подстакне на злочине. Међутим, жалбено веће има у виду време које је протекло између изјава и почињења кривичних дела и изразито посредну природу доказа који се односе на ефекат говора на починиоце. Под таквим околностима, претресно веће је разумно поступило закључивши да су докази недовољни – рекао је Мерон.

Подсећамо, судско веће Хашког трибунала којем је председавао судија Жан-Клод Антонети 31. марта 2016. године ослободило је Шешеља по свих девет тачака оптужнице, која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба, као и протеривање Хрвата из Војводине.

Већина чланова трочланог већа, судије Антонети и Мандијаје Нијанг, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је у марту 2016. да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице. Судија Латанци била је супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослобођен једногласно.

На ту пресуду жалило се Хашко тужилаштво, тражећи за Шешеља 28 година затвора, а Шешељ је поднео писани одговор на жалбу. Он се током поступка пред трибуналом бранио сам, без адвоката или такозваних пријатеља суда, али није присуствовао изрицању коначне одлуке, као ни жалбеној расправи одржаној прошлог децембра. Шешељ се добровољно предао трибуналу у фебруару 2003. године и провео је у притвору готово 12 година, када је пуштен „из хуманитарних разлога”, због тешког здравственог стања. Остајући доследан ставу да не признаје трибунал, ниједном није тражио укидање притвора, нити гаранције Владе Србије да ће бити доступан уколико буде пуштен на слободу. Из Хага се вратио тек када је судско веће само одлучило да га пусти.

Ре­а­го­ва­ња 

Пред­сед­ник Ли­ге со­ци­јал­де­мо­кра­та Вој­во­ди­не Не­над Ча­нак по­здра­вио је пре­су­ду жал­бе­ног ве­ћа ме­ха­ни­зма. Ча­нак је до­дао да је то још јед­на по­твр­да ње­го­ве ра­ни­је те­зе да је Срп­ска ра­ди­кал­на стран­ка тре­ба­ло да бу­де за­бра­ње­на као зло­чи­нач­ка ор­га­ни­за­ци­ја. 

Ди­рек­тор Цен­тра за ре­ги­о­на­ли­зам из Но­вог Са­да и ко­пред­сед­ник Иг­ман­ске ини­ци­ја­ти­ве Алек­сан­дар По­пов оце­нио је да је овом пре­су­дом прав­да за жр­тве „де­ли­мич­но за­до­во­ље­на”, док је пред­сед­ник Де­мо­крат­ског са­ве­за Хр­ва­та у Вој­во­ди­ни То­ми­слав Жиг­ма­нов по­звао да бу­ду ка­жње­ни и дру­ги ви­нов­ни­ци ет­нич­ког чи­шће­ња Хр­ва­та из Вој­во­ди­не то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, пре­но­си Бе­та. 

Ше­шељ: Про­тив­прав­на пре­су­да, пред­у­зе­ћу од­ре­ђе­не ме­ре 

Ли­дер Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке (СРС) Во­ји­слав Ше­шељ оце­нио је да је пре­су­да ко­ју је про­тив ње­га до­не­ло жал­бе­но ве­ће ме­ха­ни­зма у Ха­гу про­тив­прав­на и до­дао да ће пред­у­зе­ти од­ре­ђе­не ме­ре про­тив ње. Ше­шељ је за аген­ци­ју Бе­та ре­као да је пре­су­да про­тив­прав­на из фор­мал­ног раз­ло­га јер по ан­гло­сак­сон­ском пра­ву не мо­же да се пре­и­на­чи осло­ба­ђа­ју­ћа пре­су­да у осу­ђу­ју­ћу у то­ку жал­бе­ног по­ступ­ка. „Они су мо­гли да уки­ну пре­су­ду и вра­те је на по­нов­ни по­сту­пак”, ка­зао је ли­дер ра­ди­ка­ла.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, у Хрт­ков­ци­ма ни­ка­да ни­је би­ло си­сте­мат­ског и рас­про­стра­ње­ног на­па­да на ци­вил­но ста­нов­ни­штво. „Рас­про­стра­њен и си­сте­мат­ски на­пад је ка­да ар­ти­ље­ри­ја ту­че, ка­да ми­но­ба­ца­чи пу­ца­ју. Ни­је­дан Хр­ват ни­је про­те­ран са под­руч­ја Вој­во­ди­не, не­го су сви прет­ход­но за­ме­ни­ли ста­но­ве и ку­ће и про­шли мно­го бо­ље од Ср­ба”, на­вео је он.

Ше­шељ је ка­зао да је ве­о­ма по­но­сан на све при­пи­са­не рат­не зло­чи­не и зло­чи­не про­тив чо­веч­но­сти и да је спре­ман да их у бу­дућ­но­сти ви­ше­стру­ко об­но­ви.