Шешељу 10 година затвора, одслужио 12
Жалбено веће хашког Механизма за кривичне судове осудило је Војислава Шешеља, лидера радикала, на десет година затвора за подстицање прогона, присилно пресељавање, депортације и друга нехумана дела, по три тачке оптужнице које се односе на његов говор 6. маја 1992. године у Хртковцима.
Веће којем је председавао судија Теодор Мерон тиме је укинуло део ослобађајуће пресуде првостепеног суда, док је одбило жалбу тужилаштва по другим основама. Како је Шешељ у притвору трибунала провео готово 12 година, суд сматра да је казну одслужио. Ово је коначна пресуда, којом је Хаг ставио тачку на случај „Шешељ”.
Суд је утврдио да су постојала неслагања Шешеља и осталих учесника у такозваном удруженом злочиначком подухвату (УЗП), који је, према оптужници, предводио Слободан Милошевић. Шешељ је том одлуком правоснажно ослобођен оптужби за учешће у УЗП, помагањем и подржавањем злочина.
„Оптужба није показала да је претресно веће погрешило када је утврдило да није постојао УЗП који је укључивао и Шешеља. Жалбено веће одбацује аргументацију оптужбе у вези са ослобађајућом пресудом за помагање и подржавање злочина из оптужнице”, саопштио је Мерон.
У кратком образложењу пресуде, судија је подсетио да закључци претресног већа показују да су убрзо после Шешељевог говора многи Хрвати напустили Хртковце, али да се он не може сматрати одговорним за подстицање злочина, јер позиви да се то подручје очисти од Хрвата нису били прихваћени, нити спроведени.
– Жалбено веће примећује да се, према транскрипту промоције СРС-а у Хртковцима, Шешељ обратио речима: „У Хртковцима нема места Хрватима, извешћемо их на границу српске земље, а одатле пешке нека продуже.” Хрватима је директно поручио да немају где да се врате. Говор је завршио тврдњом: „Убеђен сам да ћете и ви из Хртковаца знати да сачувате међусобну слогу и да ћете се врло брзо отарасити преосталих Хрвата у вашем селу и околини.” По завршетку, гомила је скандирала: „Хрвати у Хрватску” и „Ово је Србија”. Имајући у виду да локалне власти нису предузимале ништа, да је на несрбе вршен притисак да замене своје куће и да су присиљавани да се иселе, сматрамо да ниједан разуман проценитељ чињеница није могао да закључи да су цивили несрпске националности својевољно напустили Хртковце – рекао је Мерон.
Знајући за утицај Шешеља на гомилу, као и подударност између његових речи и дела која су починили његови слушаоци, жалбено веће, додао је Мерон, сматра да је Шешељ допринео подстицању починилаца, чиме је извршио подстицање на кривична дела прогона, депортације и присилно премештање, као злочине против човечности. Жалбено веће, међутим, није прихватило жалбе тужилаштва које се односе на говоре у Зворнику и у Скупштини Србије.
– Кад је реч о говорима у Вуковару из новембра 1991. године, претресно веће није се уверило да може ван сумње да се утврди шта је тачно Шешељ рекао. Кад је реч о поновљеним претњама Шешеља да ће, ако БиХ прогласи независност, „потећи реке крви”, сматрамо да такве изјаве без сумње могу да изазову страх и ободре починиоце злочина. Изјаве Шешеља у којима се користе погрдни епитети и позиви да се РС одбрани од усташких и панисламских хорди, као и његов позив присталицама СРС-а да очисте леву обалу Дрине, очигледно су хушкачке природе – навео је Мерон.
Његово веће, када је реч о говору у Малом Зворнику 1992, утврдило је да је претресно веће погрешило закључивши да то није био позив на етничко чишћење.
– Хушкачки говор могао је да подстакне на злочине. Међутим, жалбено веће има у виду време које је протекло између изјава и почињења кривичних дела и изразито посредну природу доказа који се односе на ефекат говора на починиоце. Под таквим околностима, претресно веће је разумно поступило закључивши да су докази недовољни – рекао је Мерон.
Подсећамо, судско веће Хашког трибунала којем је председавао судија Жан-Клод Антонети 31. марта 2016. године ослободило је Шешеља по свих девет тачака оптужнице, која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба, као и протеривање Хрвата из Војводине.
Већина чланова трочланог већа, судије Антонети и Мандијаје Нијанг, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је у марту 2016. да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице. Судија Латанци била је супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослобођен једногласно.
На ту пресуду жалило се Хашко тужилаштво, тражећи за Шешеља 28 година затвора, а Шешељ је поднео писани одговор на жалбу. Он се током поступка пред трибуналом бранио сам, без адвоката или такозваних пријатеља суда, али није присуствовао изрицању коначне одлуке, као ни жалбеној расправи одржаној прошлог децембра. Шешељ се добровољно предао трибуналу у фебруару 2003. године и провео је у притвору готово 12 година, када је пуштен „из хуманитарних разлога”, због тешког здравственог стања. Остајући доследан ставу да не признаје трибунал, ниједном није тражио укидање притвора, нити гаранције Владе Србије да ће бити доступан уколико буде пуштен на слободу. Из Хага се вратио тек када је судско веће само одлучило да га пусти.
Реаговања
Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак поздравио је пресуду жалбеног већа механизма. Чанак је додао да је то још једна потврда његове раније тезе да је Српска радикална странка требало да буде забрањена као злочиначка организација.
Директор Центра за регионализам из Новог Сада и копредседник Игманске иницијативе Александар Попов оценио је да је овом пресудом правда за жртве „делимично задовољена”, док је председник Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов позвао да буду кажњени и други виновници етничког чишћења Хрвата из Војводине током деведесетих година прошлог века, преноси Бета.
Шешељ: Противправна пресуда, предузећу одређене мере
Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ оценио је да је пресуда коју је против њега донело жалбено веће механизма у Хагу противправна и додао да ће предузети одређене мере против ње. Шешељ је за агенцију Бета рекао да је пресуда противправна из формалног разлога јер по англосаксонском праву не може да се преиначи ослобађајућа пресуда у осуђујућу у току жалбеног поступка. „Они су могли да укину пресуду и врате је на поновни поступак”, казао је лидер радикала.
Према његовим речима, у Хртковцима никада није било систематског и распрострањеног напада на цивилно становништво. „Распрострањен и систематски напад је када артиљерија туче, када минобацачи пуцају. Ниједан Хрват није протеран са подручја Војводине, него су сви претходно заменили станове и куће и прошли много боље од Срба”, навео је он.
Шешељ је казао да је веома поносан на све приписане ратне злочине и злочине против човечности и да је спреман да их у будућности вишеструко обнови.
Подели ову вест






Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.