Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Камиони на границама коштају регион 800 милиона евра

Светска банка припрема регионални пројекат којим би се олакшала трговина на Балкану. – Највише тргујемо са БиХ, најмање са Албанијом
(Фото Танјуг)

Нећу одустати од идеје успостављања јединственог тржишта у региону. Та идеја почива на рационалним економским аргументима. Овим речима је председник Александар Вучић на Међународном сајму привреде у Мостару образложио своју стару замисао о успостављању регионалне царинске уније. Србија је још у децембру 2006. године у Букурешту потписала ЦЕФТА споразум којим су царине приликом трговине у региону укинуте.

Међутим, да у пракси проблеми ипак постоје, упркос чињеници да је трговина либерализована још пре 12 година, сведоче камиони са робом који свакодневно чекају на граници.

– Нема логике да само код нас на граници можете видети километарске колоне камиона. Због тога Светска банка припрема регионални пројекат којим би требало да се олакша трговина на територији Балкана – рекао је Лазар Шестовић, виши економиста Светске банке.

Пројекат би требало да се одобри на лето, а досад су прелиминарно за његову примену заинтересоване Србија, Македонија и Албанија.

Да је ЦЕФТА унапредила трговину у региону и повећала извоз, рекао је недавно министар трговине и телекомуникација Расим Љајић. Али, камиони на граничним прелазима и даље чекају седам до 48 сати, док се камиони у Грузији просечно задржавају седам минута, подсетио је министар.

– Губимо 26 милиона сати годишње због чекања камиона са робом на граници, казују подаци ММФ-а – рекао је ресорни министар.

Око 800 милиона евра плаћа се за различите врсте услуга на граничним прелазима, оправдано или неоправдано, што је један одсто БДП-а земаља региона – додао је Љајић.

Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), наша земља је током прошле године увећала спољнотрговинску размену са свим земљама региона. Највећи раст размене, од чак 41 одсто, остварен је у трговини са Бугарском.

Најновији подаци показују да је на крају 2017. године спољнотрговинска размена Србије и Бугарске прешла границу од милијарду евра. Притом је наш извоз у ову земљу региона порастао за више од 50 одсто, док је увоз, у односу на претходну годину, увећан за 28 одсто. То значи да је за две године трговина између наше две земље готово удвостручена. Јер, на крају 2015. године Србија је са Бугарском имала скромну трговинску размену. Према подацима Привредне коморе Србије, она је тада износила 562 милиона евра и био је то један од најлошијих резултата у региону. У то време мање смо трговали једино са Румунијом (206 милиона) и Албанијом (120 милиона).

Можда су и због тога на сајму привреде у Мостару председник Србије Александар Вучић и премијер Бугарске Бојко Борисов мање причали о економској сарадњи две земље, а више о безбедносној ситуацији у региону. Велике силе као да траже ново место конфликта, оцењено је након овог састанка.

„Ајде, лепо нађите то место далеко од нас, а да ми овде живимо у миру”, поручио је председник Вучић.

Економска сарадња Србије и Бугарске скоро да уопште није споменута.

Ипак, од свих земаља из нашег комшилука, Србија највише тргује са Босном и Херцеговином. Према подацима ПКС, наша укупна размена на крају прошле године достигла је 1,7 милијарди евра. Међутим, увоз је порастао за 28,8 одсто, док је извоз робе из Србије у БиХ увећан за свега осам процената.

У ПКС оцењују да је ова земља региона наш највећи трговински партнер и на просторима ЦЕФТА. Са БиХ остварујемо 44 одсто од укупне робне размене са свим земљама ЦЕФТА.

– Наше привреде су једна другој важни партнери, не само у регионалним, већ и у глобалним оквирима. Србија је Босни и Херцеговини трећи спољнотрговински партнер, односно први иза Немачке и Италије, а Босна и Херцеговина Србији треће извозно тржиште у свету, прво после италијанског и немачког.

Наша размена из године у годину расте, последњих година обострано – оцењују из ПКС.

Све више производа и услуга прелази границу и све више компанија налази купце и партнере на српском, односно босанскохерцеговачком тржишту. Рецимо, из Србије са БиХ тргује око 7.500 компанија: око пет хиљада их извози, хиљаду и по увози и још око хиљаду бави се и увозом и извозом. Све је више и регистрованих фирми, и са једне и са друге стране. Према последњим подацима Агенције за привредне регистре, у Србији је 925 активних привредних субјекта (фирми и предузетника) чији су већински власници компаније и држављани Босне и Херцеговине.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

cole
pa sami smo se borili za granice, jel! zar ste vec zaboravili...
Ljubiša
I, posle svega, nebi trebalo da cudi (ako uopste nekog od nadleznih cudi) zasto shpediteri otvaraju svoje poslovne jedinice u Sloveniji i Austrji.
jovan
Kako kostaju region? Valjda drzave regiona imaju korist od carina,putarina i ostalih troskova usput. Ne vredi da krijete istinu, vi samo zelite da roba i firme ciji su vlasnici stranci obezbedite bescarinsku zonu. Od cega cete da zivite? Cime da punite budzet?
Čika-Dragan
Ovde je jasno Jovane da Vi ne razumete stvari. Država "ima korist" od carina i novcem što je "zaradila" plaća službenike granične i carinske kontrole na nepotrebnim granicama. A zapravo narod zbog čekanja kamiona i tih carina plaća skuplje robu.
maki
Što se tiče Batrovci-Bajakovo kamioni tamo čekaju radi toga što policajac na ulazu sa obe strane sporo propušta kamione gleda u pasoš a sam nezna šta gledea i svaki kamion zadrži oko 4 minute i za sat vremena prodje 15 kamiona a dolazi 30.Mogli bi hrvatski i srpski policajci da propuštaju kamione u dve kolone ali neće a imaju uslove jer imaju dve kućice za ulaz.Na Batrovcima napravljen parking a ničemu ne služi nego turcima da prave pauzu 11 sati ili vikend pauzu.Znači zadržavanje kamiona vrši hrvatski i srpski policajci koji su na ulazu u zemlju.Trebalo bi zabraniti tranzit kamionima kroz Šid jer su tamo počeli da idu turci i bugari a prelaz je mali i stvaraju kilometarsku kolonu a domaći kamioni radi njih moraju da idu na B.Palanku ili Bogojevo i stvaraju trošak. Ne znam zašto ne idu na GP Batrovce auto putem nego na GP Šid kuda je dalji put.
joks
Да ли ће неко размотрити питање ко прави гужву на границама?Државе ЕУ чија царина и полиција спроводе маломало бели штрајк, наши возачи који закрче терминале јер након прегледа оставе камионе због обавезног одмора, полиција која се не бави својим послом и не регулише боравак на граничном прелазу идКо ће дати одговор на питање како се царинска унија одражава на бесцаринску трговину са Русијом итд, итд

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.