Камиони на границама коштају регион 800 милиона евра
Нећу одустати од идеје успостављања јединственог тржишта у региону. Та идеја почива на рационалним економским аргументима. Овим речима је председник Александар Вучић на Међународном сајму привреде у Мостару образложио своју стару замисао о успостављању регионалне царинске уније. Србија је још у децембру 2006. године у Букурешту потписала ЦЕФТА споразум којим су царине приликом трговине у региону укинуте.
Међутим, да у пракси проблеми ипак постоје, упркос чињеници да је трговина либерализована још пре 12 година, сведоче камиони са робом који свакодневно чекају на граници.
– Нема логике да само код нас на граници можете видети километарске колоне камиона. Због тога Светска банка припрема регионални пројекат којим би требало да се олакша трговина на територији Балкана – рекао је Лазар Шестовић, виши економиста Светске банке.
Пројекат би требало да се одобри на лето, а досад су прелиминарно за његову примену заинтересоване Србија, Македонија и Албанија.
Да је ЦЕФТА унапредила трговину у региону и повећала извоз, рекао је недавно министар трговине и телекомуникација Расим Љајић. Али, камиони на граничним прелазима и даље чекају седам до 48 сати, док се камиони у Грузији просечно задржавају седам минута, подсетио је министар.
– Губимо 26 милиона сати годишње због чекања камиона са робом на граници, казују подаци ММФ-а – рекао је ресорни министар.
Око 800 милиона евра плаћа се за различите врсте услуга на граничним прелазима, оправдано или неоправдано, што је један одсто БДП-а земаља региона – додао је Љајић.
Према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), наша земља је током прошле године увећала спољнотрговинску размену са свим земљама региона. Највећи раст размене, од чак 41 одсто, остварен је у трговини са Бугарском.
Најновији подаци показују да је на крају 2017. године спољнотрговинска размена Србије и Бугарске прешла границу од милијарду евра. Притом је наш извоз у ову земљу региона порастао за више од 50 одсто, док је увоз, у односу на претходну годину, увећан за 28 одсто. То значи да је за две године трговина између наше две земље готово удвостручена. Јер, на крају 2015. године Србија је са Бугарском имала скромну трговинску размену. Према подацима Привредне коморе Србије, она је тада износила 562 милиона евра и био је то један од најлошијих резултата у региону. У то време мање смо трговали једино са Румунијом (206 милиона) и Албанијом (120 милиона).
Можда су и због тога на сајму привреде у Мостару председник Србије Александар Вучић и премијер Бугарске Бојко Борисов мање причали о економској сарадњи две земље, а више о безбедносној ситуацији у региону. Велике силе као да траже ново место конфликта, оцењено је након овог састанка.
„Ајде, лепо нађите то место далеко од нас, а да ми овде живимо у миру”, поручио је председник Вучић.
Економска сарадња Србије и Бугарске скоро да уопште није споменута.
Ипак, од свих земаља из нашег комшилука, Србија највише тргује са Босном и Херцеговином. Према подацима ПКС, наша укупна размена на крају прошле године достигла је 1,7 милијарди евра. Међутим, увоз је порастао за 28,8 одсто, док је извоз робе из Србије у БиХ увећан за свега осам процената.
У ПКС оцењују да је ова земља региона наш највећи трговински партнер и на просторима ЦЕФТА. Са БиХ остварујемо 44 одсто од укупне робне размене са свим земљама ЦЕФТА.
– Наше привреде су једна другој важни партнери, не само у регионалним, већ и у глобалним оквирима. Србија је Босни и Херцеговини трећи спољнотрговински партнер, односно први иза Немачке и Италије, а Босна и Херцеговина Србији треће извозно тржиште у свету, прво после италијанског и немачког.
Наша размена из године у годину расте, последњих година обострано – оцењују из ПКС.
Све више производа и услуга прелази границу и све више компанија налази купце и партнере на српском, односно босанскохерцеговачком тржишту. Рецимо, из Србије са БиХ тргује око 7.500 компанија: око пет хиљада их извози, хиљаду и по увози и још око хиљаду бави се и увозом и извозом. Све је више и регистрованих фирми, и са једне и са друге стране. Према последњим подацима Агенције за привредне регистре, у Србији је 925 активних привредних субјекта (фирми и предузетника) чији су већински власници компаније и држављани Босне и Херцеговине.
Подели ову вест







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.