Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Енергетски салто званичног Берлина

Немачка канцеларка Ангела Меркел преко ноћи је „Северни ток 2” прогласила „политичком темом” и условила његову изградњу даљом улогом Украјине у снабдевању Европе гасом

Немачка канцеларка Ангела Меркел супротставила се ове седмице ставу немачког министарства економије о комерцијалној природи пројекта „Северног тока 2” – 1.200 километара дугог подводног гасовода чија изградња од Русије до немачке луке Грајфсвалд треба да почне овог пролећа. До почетка седмице Меркелова је „Северни ток 2”  такође сматрала економским пројектом, у који је немачки бизнис до сада уложио преко четири милијарде евра.

„Северни ток 2” није само економски пројекат, политички фактори свакако се морају узети у обзир. Пројекат ’Северни ток 2’ није могућ, уколико се не разјасни како се наставља транзит (руског гаса ка Европи) преко Украјине”, поручила је Меркелова 9. априла руском председнику Владимиру Путину у телефонском разговору.

Дан касније, након сусрета с Петром Порошенком, председником Украјине у Берлину, Меркелова је истакла да „не може бити да Украјина остане без значајне улоге у транзиту (руског) гаса”.

Крајем марта немачко министарство економије – након издавања свих неопходних државних дозвола за изградњу 85 километара дугачке „немачке секције” гасовода „Северни ток 2” – мислило је другачије.

„Наша позиција одувек је била да је ’Северни ток 2’ комерцијални пројекат који промовишу компаније и који треба да буде усаглашен са примењивим националним и ЕУ правилима”, пренеле су агенције изјаву неименованог портпарола немачког министарства економије.

Шта је подстакло најновији вербални „гасни салто” Меркелове?

Одгонетка у овом тренутку није сасвим извесна. Извесно је да разговор Порошенко–Меркелова није баш био елегантан.

Наиме, на конференцији за штампу након сусрета с немачком канцеларком, Порошенко се извинио због сопствене „заједљивости”!

„Извините због моје заједљивости, али ’Северни ток 2’ јесте политичко подмићивање због лојалности према Русији”, пренели су медији изјаву украјинског председника.

Истина, након гасно-политичког салта Меркелове, Алексеј Милер, шеф „Гаспрома” (одскора на списку руских држављана под америчким санкцијама), поновио је да мегафирма никада и није намеравала да потпуно заврне славину дотока гаса Европи кроз Украјину.

„Никада није било тема да напуштамо транзит гаса кроз Украјину. Ипак, руска ресурсна база помера се ка северу, на централном гасном коридору више неће бити истих ресурса као до сада. Због тога ће извесни транзит преко Украјине постојати и даље, у количини 10–15 милијарди кубика годишње. На Украјини је да објасни одрживост новог транзитног уговора (након истека текућег у децембру 2019)”, пренео је Ројтерс Милерову изјаву 10. априла.

Иначе, овај став „Гаспрома” – да ће наставити са минималним транспортом сибирског гаса преко Украјине – познат је још од јуна 2016. године.

Ако се и у Берлину зна за ту „минималистичку намеру” „Гаспрома”, шта је позадина преиначеног става Ангеле Меркел, и то у тренутку када су Данска  и Шведска на корак од коначне одлуке о дозволи изградње „Северног тока 2” кроз њихове територијалне воде.

Крај априла је иначе од раније постављен као последњи рок за прикупљање свих потребних дозвола за почетак изградње „Северног тока 2”, коме се иначе из све снаге поред Украјине у региону противе Пољска, Летонија, Естонија и Литванија.

У међувремену, на другој обали Балтичког мора, Финска је 12. априла дала „пуно зелено светло” за постављање цеви „Северног тока 2” кроз своје територијалне воде. Шта ће одлучити Шведска поводом „Северног тока 2”, за сада је неизвесно. Оптужбе Кијева да гасовод „Северни ток 2” представља „војну претњу” која би могла да изазове „нову офанзиву руских трупа на Украјину” одбацили су немачки поморски вицеадмирал Андреас Краусе и шведски морнарички контраадмирал Јенс Никвист. „Северни ток 2” не представља никакав ризик за поморске операције у Балтичком мору, изјавили су у Вашингтону Краусе и Никвист.

Судбину темпа изградње „Северног тока 2” можда најављује став званичног Копенхагена.

„Данска не може да заустави руски гасовод, али може да успори његову изградњу”, поручио је јуче Ларс Локе Расмусен, премијер Данске.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Кад се саберу капацитети свих тих гасовода нешто би остало и за тај кроз Украјину али далеко мање него сада. Брину Ангелу паре, то јест докле ће ЕУ морати новцем помагати Украјину? Без гасовода Украјини треба још више новца*

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.