Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Градови Србије

Филателистичко издање „Градови Србије” у оптицају је од 11. априла. – Садржи две марке номинала 70 динара, два ФДЦ коверта и две максимум карте и штампано је у тиражу од по 50.000 примерака.
(Фотографије Пошта Србије)

Крагујевац је данас седиште Шумадијског округа, а у 19. веку, за владе кнеза Милоша Обреновића, био је престоница Кнежевине Србије. Историјски темељ модерне Србије представља Стара црква у Крагујевцу, подигнута 1818. као престона црква, у чијој порти је, на Сретење 1835. донет и први српски устав. Крај ње је 1859. подигнута зграда Старе скупштине, у којој су 1878. обнародоване одредбе Берлинског конгреса. Интересе Србије на конгресу, на којем је Србија постала међународно призната независна држава, заступао је Крагујевчанин Јован Ристић, дипломата и министар спољних послова.

Крајем 19. и почетком 20. века у Крагујевцу ниче нова чаршија, под архитектонским утицајем Пеште и Беча. Нове зграде карактеришу уличне фасаде са китњастим украсним венцима. Почетком 20. века изграђен је блок Москва, који у градски центар уноси стил сецесије. Палата окружног начелства, сазидана у најужој градској зони, представља једну од најлепших јавних зграда у Србији с почетка 20. века. Индустријски развој Србије почиње изградњом Тополивнице у Крагујевцу 1851. Између два светска рата, за потребе Војнотехничког завода, подигнуто је и насеље Стара радничка колонија, у чијем централном делу је сквер којим доминира зграда Соколане, подигнута 1929. У згради Старе чаурнице, 1884. засијала је прва сијалица у Србији, седам година пре него што је струја стигла у двор. У Згради Тополивнице данас се налази музеј Стара ливница.

После Првог светског рата овде је почела пионирска производња и поправка аутомобила, која после Другог светског рата израста у највећу фабрику аутомобила на овим просторима, Заводе Црвена застава.

У Крагујевцу се налази и најстарија гимназија у Србији, а у њеној непосредној близини је Књажевско-српски театар. Обе установе је основао кнез Милош Обреновић, гимназију 1833, а позориште 1835.

Омиљено шеталиште Крагујевчана, Велики парк, формирано је у 19. веку по узору на француске паркове, а пешачком стазом повезано је са меморијалним комплексом Шумарице.

Мотиви: на марки – Крагујевац, старо градско језгро; на вињети – Трг Јована Ристића; ФДЦ – Велики парк

Уметничка обрада: Мирослав Николић

Стручна сарадња: Снежана Милисављевић, директорка Градске туристичке организације „Крагујевац”

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Душан
Ово је добро.Следећи можда буде Лесковац, тачније Спомен парк!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.