Градови Србије

Крагујевац је данас седиште Шумадијског округа, а у 19. веку, за владе кнеза Милоша Обреновића, био је престоница Кнежевине Србије. Историјски темељ модерне Србије представља Стара црква у Крагујевцу, подигнута 1818. као престона црква, у чијој порти је, на Сретење 1835. донет и први српски устав. Крај ње је 1859. подигнута зграда Старе скупштине, у којој су 1878. обнародоване одредбе Берлинског конгреса. Интересе Србије на конгресу, на којем је Србија постала међународно призната независна држава, заступао је Крагујевчанин Јован Ристић, дипломата и министар спољних послова.

Крајем 19. и почетком 20. века у Крагујевцу ниче нова чаршија, под архитектонским утицајем Пеште и Беча. Нове зграде карактеришу уличне фасаде са китњастим украсним венцима. Почетком 20. века изграђен је блок Москва, који у градски центар уноси стил сецесије. Палата окружног начелства, сазидана у најужој градској зони, представља једну од најлепших јавних зграда у Србији с почетка 20. века. Индустријски развој Србије почиње изградњом Тополивнице у Крагујевцу 1851. Између два светска рата, за потребе Војнотехничког завода, подигнуто је и насеље Стара радничка колонија, у чијем централном делу је сквер којим доминира зграда Соколане, подигнута 1929. У згради Старе чаурнице, 1884. засијала је прва сијалица у Србији, седам година пре него што је струја стигла у двор. У Згради Тополивнице данас се налази музеј Стара ливница.

После Првог светског рата овде је почела пионирска производња и поправка аутомобила, која после Другог светског рата израста у највећу фабрику аутомобила на овим просторима, Заводе Црвена застава.

У Крагујевцу се налази и најстарија гимназија у Србији, а у њеној непосредној близини је Књажевско-српски театар. Обе установе је основао кнез Милош Обреновић, гимназију 1833, а позориште 1835.

Омиљено шеталиште Крагујевчана, Велики парк, формирано је у 19. веку по узору на француске паркове, а пешачком стазом повезано је са меморијалним комплексом Шумарице.

Мотиви: на марки – Крагујевац, старо градско језгро; на вињети – Трг Јована Ристића; ФДЦ – Велики парк

Уметничка обрада: Мирослав Николић

Стручна сарадња: Снежана Милисављевић, директорка Градске туристичке организације „Крагујевац”