Подстицаји само за високе технологије
Модел субвенционисања страних инвеститора, који је још 2006. године, по узору на ирски и словачки модел, патентирао тадашњи министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, по свему судећи, претрпеће озбиљне промене. Како „Политика” сазнаје, Влада Републике Србије разматра предлог да се подстицаји убудуће одобравају само за иновације и нове технологије, уместо за свако радно место.
Иако званичне потврде те информације још нема, премијерка Ана Брнабић је у својим јавним наступима неколико пута наговестила да ће Динкићев модел субвенционисања бити редизајниран. Последњи пут то се догодило у уторак, 17. априла, када је Сем Фабрици, шеф делегације Европске комисије, председници владе уручио извештај о напретку. У овом документу, између осталог, критикује се модел субвенционисања по новоотвореном радном месту. Тако се каже да је политика субвенционисања страних инвестиција нетранспарентна и да нема системске контроле трошења тих средстава.
Премијерка је, реагујући на тај део извештаја, рекла: „Имамо неке препоруке, мислим да се у тим препорукама у потпуности слажемо и знамо шта нам је чинити.”
Претходно је истакла да су се циљеви, када је о новом запошљавању реч, променили сада како се стопа незапослености смањује. Подсетила је да је пре неколико година незапосленост достизала 24 одсто. У извештају ЕК истиче се да је та стопа знатно смањена и да је на крају 2017. године износила 13,5 одсто. Оцењује се, ипак, да је положај жена и младих на тржишту рада далеко гори од положаја мушкараца, иако постоје извесна побољшања.
Председница владе је истог дана на конференцији за новинаре рекла и то да сада, како смањујемо незапосленост, од циља „хајде да отварамо нова радна места” полако долазимо до циља да није само то важно за грађане Србије, већ и да им у перспективи дамо и избор. Ове премијеркине речи биле су загонетне.
Много јаснија, међутим, била је нешто касније. У свом ауторском тексту, крајем јануара, председница владе дословце је написала:
„Ту долазимо и до политике субвенција или подстицаја инвеститорима. Почињемо да размишљамо о томе да се подстицаји дају према коришћењу иновација и нових технологија, уместо броја радних места. Компаније као ’Шнајдер електрик’, ’Мајкрософт’ и ’Континентал’, које имају развојне центре у Србији, пример су компанија које својим доласком креирају додатну вредност, повећавају конкурентност и позитивно утичу на имиџ земље.”
У Министарству привреде питали смо да ли је тачно да се разматра нови модел субвенционисања запошљавања. Уместо експлицитног одговора добили смо оцену да ће „држава и даље интензивно радити на повећању стопе запослености у Србији, стварању амбијента за даље унапређење положаја запослених, а нарочито ће подржавати инвестиционе пројекте с високом технолошком компонентом”.
И док наши извори из Немањине кажу да се нови модел субвенционисања запошљавања још кроји, стручњаци одавно сматрају да није оправдано субвенционисати свако радно место, већ да се морају дефинисати приоритетне области.
Војин Шенк, професор Факултета техничких наука у Новом Саду и један од оснивача националног пројекта „Најбоља технолошка иновација”, оценио је недавно у билтену Националног нафтног комитета да се нада да ће држава коначно препознати ко јој пружа највеће шансе и да ће са субвенција за директне стране инвестиције прећи на субвенције за улагање у иновативно пословање.
А какав је био ефекат овакве политике субвенционисања инвеститора (и домаћих и страних) оценили су Милорад Филиповић, професор Економског факултета у Београду, и Мирољуб Николић, стручни сарадник Министарства привреде, у својој анализи. Израчунали су да је у периоду од 2006. до 2016. године по том основу из буџета потрошено 501,8 милиона евра. Уз помоћ тих субвенција отворено је 82.015 нових радних места. Чак 90 одсто тог износа добили су странци.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
