Обеспамећивање

У „Јутарњем програму” код Јоване Јоксимовић сазнали смо у прилогу да је у Великој Британији поново актуелан предлог закона који је Тереза Меј и раније покушавала да прогура, али је због избора одустала, по којем би старији грађани плаћали увећани порез на некретнину „порез на деменцију” јер је продужетком животног века становништва све више оних који завршавају у старачким домовима, а то, јелте, државу кошта... Ту смо и чули за наш, старински и сликовит израз за деменцију – обеспамећивање.

Одличан термин који би се могао применити на многе ситуације у животу, а посебно на оно што видимо у телевизијским садржајима који би се могли описати са „трла-баба-лан”... Јер, да није јутарњих и дневних програма, многе важне теме не би ни биле покренуте. А вече је, добро знамо, време за репризе и лаку забаву. Ових дана смо чули фрапантне податке о броју абортуса и о великом порасту броја оболелих од сифилиса, затим да ђаци на школском одмору уместо на бурек или пљескавицу сврате у наргила бар... Родитељи немају ни времена ни ауторитета да са њима причају о опасностима које их вребају. Те теме нису предвиђене ни наставним планом, а телевизије су одавно одустале од било каквог вида едукације типа „све што сте желели да питате а нисте имали кога”, посебно оне које би биле истовремено и занимљиве и корисне младим људима. Тешко је поверовати да нико у свету није правио добре емисије намењене онима којима је Бранко Ћопић тепао да су у „магарећим годинама”. Зар не можемо да купимо страни програм?

Ни старији не пролазе много боље пред камерама. Ево примера: у музичко-забавној емисији РТС-а „Луда ноћ” емитованој на Ускрс, две екипе певача које се међусобно надмећу имале су за тему хитове Јадранке Стојаковић и Бисере Велетанлић. И док су певачи изводили њихове песме, дошао је ред и да звезда наше музичке сцене Бисера Велетанлић отпева чувени „Ручак за двоје”. Празник за гледаоце који ретко имају прилику да виде и чују великане забавне музике.

Али онда је дошло време да јој глумац Гордан Кичић, један из четверца разиграних и распеваних водитеља, постави два питања која су написали сценаристи: Дуго сте на сцени и остали сте доследни себи. Да ли имате савет за младе певаче? Одговор је био: Немам! А после паузе, ипак је додала: само у се и у своје кљусе. Али, уследило је ново немушто питање: Како сте се осећали  док сте сарађивали са младим нараштајем, са Василом Хаџимановим? У одговору је била и констатација „године су само зврчка у глави”.

Довести на сцену даму која одржи лекцију из певања (и која није лак саговорник) и тако разговарати!? Обеспамећивање!