Tрновит пут до докторске титуле

Про­сеч­на це­на шко­ла­ри­не за док­тор­ске сту­ди­је на уни­вер­зи­те­ти­ма у Ср­би­ји из­но­си око 160.000 ди­на­ра, а за од­бра­ну док­тор­ске ди­сер­та­ци­је по­треб­но је из­дво­ји­ти до­дат­но јед­ну и по про­сеч­ну пла­ту, што ове сту­ди­је чи­ни те­шко до­ступ­ним за ве­ли­ки број ака­де­ма­ца у на­шој зе­мљи. Ми­ни­стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, го­ди­шње до­де­ле све­га 200 сти­пен­ди­ја за сту­ден­те док­тор­ских сту­ди­ја, а ака­дем­ци ко­ји при­ма­ју сти­пен­ди­ју сма­тра­ју да је она пре­ма­ла и да не под­ми­ру­је ни основ­не тро­шко­ве жи­во­та. Број бу­џет­ских ме­ста на фа­кул­те­ти­ма из­у­зет­но је ма­ли и углав­ном јед­но­ци­френ, а ака­дем­ци на­гла­ша­ва­ју да је ран­ги­ра­ње за бу­џет­ска ме­ста че­сто не­фер и не­тран­спа­рент­но. Сту­ден­ти сма­тра­ју да је ве­ћи­на пред­ме­та на док­тор­ским сту­ди­ја­ма те­о­риј­ске при­ро­де и да се су­штин­ски не раз­ли­ку­је од основ­них и ма­стер сту­ди­ја. 

Ака­дем­ци ка­жу да нај­че­шће не­ма­ју при­ступ но­вој на­уч­ној ли­те­ра­ту­ри, а до књи­га ко­је су нео­п­ход­не за ис­тра­жи­ва­ња до­ла­зе пу­тем пи­рат­ских сај­то­ва.

Ово су са­мо не­ки од нај­за­ни­мљи­ви­јих ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња Гру­пе за ана­ли­зу и кре­и­ра­ње јав­них по­ли­ти­ка ко­је је ре­а­ли­зо­ва­но у пе­ри­о­ду од но­вем­бра 2017. го­ди­не до апри­ла ове го­ди­не и ко­је је има­ло за циљ да ис­пи­та ква­ли­тет док­тор­ских сту­ди­ја у Ср­би­ји. Ка­ко у раз­го­во­ру за наш лист на­гла­ша­ва Бо­бан Сто­ја­но­вић, аутор ис­тра­жи­ва­ња и са­рад­ник Фа­кул­те­та по­ли­тич­ких на­у­ка, сми­сао уво­ђе­ња Бо­лоњ­ског про­це­са сту­ди­ја био је уна­пре­ђе­ње ква­ли­те­та и док­тор­ских сту­ди­ја, а ова сту­ди­ја да­ла је од­го­во­ре на пи­та­ње ко­ли­ко се у то­ме ус­пе­ло.

– У ис­тра­жи­ва­ње су би­ли укљу­че­ни Фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка, Прав­ни, Фи­ло­зоф­ски и Еко­ном­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду, Прав­ни, Еко­ном­ски и Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Ни­шу, Еко­ном­ски, Прав­ни и Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду и Прав­ни и Еко­ном­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу. Ис­пи­ту­ју­ћи кри­те­ри­ју­ме за упис на док­тор­ске сту­ди­је, од ве­ли­ког бро­ја сту­де­на­та чу­ли смо при­мед­бе да би усло­ви мо­ра­ли да бу­ду стро­жи, од­но­сно да фа­кул­те­ти че­сто при­ма­ју кан­ди­да­те ко­ји не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве са­мо да би по­пу­ни­ли ме­ста, од­но­сно због – ви­со­ких шко­ла­ри­на. У раз­го­во­ру са ака­дем­ци­ма до­шли смо до за­кључ­ка да су док­тор­ске сту­ди­је за мно­ге не­до­сти­жне и да је шко­ла­ри­на пре­ве­ли­ка, по­себ­но у од­но­су на оно што до­би­ја­ју на сту­ди­ја­ма – на­во­ди наш са­го­вор­ник. 

Ана­ли­зи­ра­ју­ћи ква­ли­тет док­тор­ских сту­ди­ја, ис­тра­жи­ва­чи су до­шли до за­кључ­ка да нај­ве­ћи број ака­де­ма­ца сма­тра да су пред­ме­ти те­о­риј­ске при­ро­де и да се не раз­ли­ку­је од основ­них и ма­стер сту­ди­ја. 

„Ве­ћи­на сту­де­на­та сма­тра­ла је да ће на­до­гра­ди­ти сво­је зна­ње из њи­ма бит­них обла­сти, а на док­тор­ским сту­ди­ја­ма до­би­ли су по­на­вља­ње те­о­ри­је и би­ли при­мо­ра­ни на чи­сто ре­про­ду­ко­ва­ње гра­ди­ва из књи­га ко­је чи­та­ју. Сту­ден­ти ка­жу да је ма­ло прак­тич­них пред­ме­та, да се ма­ло ра­ди на ис­тра­жи­вач­ким тех­ни­ка­ма и да не­ма те­рен­ских ис­тра­жи­ва­ња, а упра­во је то оно че­му би док­тор­ске сту­ди­је тре­ба­ло да слу­же и за шта би оне тре­ба­ло да оспо­со­бе сту­ден­те”, на­во­ди наш са­го­вор­ник. 

Ге­не­рал­ни за­кљу­чак ака­де­ма­ца на док­тор­ским сту­ди­ја­ма је­сте да се до ли­те­ра­ту­ре ве­о­ма те­шко до­ла­зи. Би­бли­о­те­ке не­ма­ју но­ви­ју ли­те­ра­ту­ру, при­ступ нај­бо­љим свет­ским ча­со­пи­си­ма је огра­ни­чен, а ку­по­ви­на но­вих из­да­ња из ино­стран­ства и прет­пла­та на ча­со­пи­се сту­ден­ти­ма је углав­ном не­до­ступ­на. Ве­ћи­на ака­де­ма­ца ре­кла је да до нео­п­ход­не ли­те­ра­ту­ре за ис­тра­жи­ва­ња до­ла­зи пу­тем пи­рат­ских сај­то­ва, а че­сто на­во­де да их про­фе­со­ри усме­ра­ва­ју на њих као је­ди­ни на­чин до­ла­ска до књи­га. Ма­да је ве­ћи­на сту­де­на­та уче­ство­ва­ла на не­кој на­уч­ној кон­фе­рен­ци­ји у зе­мљи, они ве­о­ма рет­ко од­ла­зе на ску­по­ве у ино­стран­ство, јер су ко­ти­за­ци­је, пут и сме­штај пре­ве­лик тро­шак за би­ло ког сту­ден­та док­тор­ских сту­ди­ја. 

„Иако су мен­то­ри нај­ва­жни­ја по­др­шка у ра­ду сту­де­на­та, ака­дем­ци на­гла­ша­ва­ју да су они или мак­си­мал­но по­све­ће­ни сту­ден­ту и ра­ду са њим, или – не­у­хва­тљи­ви за са­рад­њу. Мно­ги сту­ден­ти има­ју по­зи­тив­на ис­ку­ства са мен­то­ри­ма и ка­жу да их они усме­ра­ва­ју у ис­тра­жи­ва­њу, пру­жа­ју по­моћ са ли­те­ра­ту­ром и вр­ше по­зи­ти­ван при­ти­сак. Са дру­ге стра­не, не­ки ака­дем­ци сма­тра­ју да су мен­то­ри не­мо­ти­ви­са­ни за рад са сту­ден­ти­ма и за успо­ра­ва­ње про­це­са из­ра­де ди­сер­та­ци­је. Ка­да је реч о из­ра­ди док­тор­ске ди­сер­та­ци­је, сту­ден­ти на­во­де да се нај­ви­ше су­о­ча­ва­ју са про­бле­мом до­ступ­но­сти ли­те­ра­ту­ре и не­до­стат­ком ем­пи­риј­ских и те­рен­ских ис­тра­жи­ва­ња. Осим то­га, сма­тра­ју да је рок ко­ји је пред­ви­ђен од го­ди­ну и по да­на за из­ра­ду ди­сер­та­ци­је ве­о­ма ма­ли и да у том ро­ку не мо­же да се ура­ди озбиљ­но ис­тра­жи­ва­ње и на­пи­ше ква­ли­те­тан док­то­рат”, за­кљу­чу­је Бо­бан Сто­ја­но­вић.