Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Палата у којој су се рађали римски цареви

Богата историја Сремске Митровице писана је пре више од 16 векова – за археологе ту је свакако још много посла започетог педесетих година прошлог столећа
От­кри­ве­не су ма­сив­не зидине античког сирмијума, де­ло­ви система за цен­трал­но гре­ја­ње, пло­чи­це ра­зно­бој­ног мермера, оста­ци ка­на­ли­за­ци­о­не и во­до­вод­не мре­же... (Фо­тографије Ђан­лу­ка Ба­рон­че­ли)

Ма­ло гра­до­ва у Евро­пи мо­же се по­хва­ли­ти та­ко бо­га­том исто­ри­јом као што то мо­же Срем­ска Ми­тро­ви­ца, ко­ја је би­ла јед­на од че­ти­ри пре­сто­ни­це Рим­ског цар­ства. Исто­ри­чар из че­твр­тог ве­ка Ами­јан Мар­це­лин на­звао је Сир­ми­јум слав­ном и мно­го­људ­ном мај­ком гра­до­ва, у ко­јем је ро­ђе­но не­ко­ли­ко рим­ских им­пе­ра­то­ра. Та­мо се на­ла­зи­ла и ков­ни­ца нов­ца и рас­ко­шна цар­ска па­ла­та, а ма­ло је не­до­ста­ја­ло да Сир­ми­јум бу­де пре­сто­ни­ца Ис­точ­ног рим­ског цар­ства.

Ше­сна­ест ве­ко­ва по­сле нај­бли­ста­ви­јег пе­ри­о­да ми­тро­вич­ког Сир­ми­ју­ма, у чи­јој су се цар­ској па­ла­ти ра­ђа­ли и кру­ни­са­ли рим­ски ца­ре­ви, овај ло­ка­ли­тет је спле­том окол­но­сти по­стао ве­ли­ко ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште, па га да­нас на­зи­ва­ју „му­зе­јом под отво­ре­ним не­бом”. Та­тја­на Је­сре­тић, исто­ри­чар­ка умет­но­сти у За­во­ду за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, ка­же да је нео­че­ки­ва­но от­кри­ће ар­хи­тек­тон­ских оста­та­ка ан­тич­ке гра­ђе­ви­не ве­ли­ких ди­мен­зи­ја, у не­ка­да­шњој па­нон­ској пре­сто­ни­ци Сир­ми­ју­му, при­ву­кло ве­ли­ку па­жњу струч­не јав­но­сти те 1957. го­ди­не.

– Ка­сни­ја ис­тра­жи­ва­ња су по­твр­ди­ла да је реч о оста­ци­ма не­ка­да ве­ле­леп­не цар­ске па­ла­те у ко­јој су се ра­ђа­ли, бо­ра­ви­ли, кру­ни­са­ли и вен­ча­ва­ли рим­ски ца­ре­ви. Ова го­ди­на је ујед­но озна­чи­ла и по­че­так си­сте­мат­ских ар­хе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња Сир­ми­ју­ма, ко­ја с из­ве­сним пре­ки­ди­ма тра­ју све до да­на­шњих да­на. По­чев од 1969. го­ди­не, пре тач­но 40 го­ди­на, ис­тра­жи­ва­њи­ма се при­кљу­чу­је и тим стра­них ар­хе­о­ло­га из САД и Фран­цу­ске, чи­ме она до­би­ја­ју и ме­ђу­на­род­ни ка­рак­тер – ка­же за „По­ли­ти­ку” Та­тја­на Је­сре­тић.

У по­чет­ку су се ис­тра­жи­ва­ња оба­вља­ла у ор­га­ни­за­ци­ји По­кра­јин­ског за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у Но­вом Са­ду, а од 1962. го­ди­не ту је уло­гу пре­у­зео Ар­хе­о­ло­шки ин­сти­тут из Бе­о­гра­да, у са­рад­њи с Му­зе­јом Сре­ма и За­во­дом за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре у Срем­ској Ми­тро­ви­ци.

О бо­гат­ству и ле­по­ти па­ла­те ни­су све­до­чи­ли са­мо ње­ни са­вре­ме­ни­ци не­го су се и по­то­њи пут­ни­ци и пу­то­пи­сци, ко­ји су про­ла­зи­ли овим кра­је­ви­ма ду­го вре­ме­на по­сле про­па­сти древ­ног гра­да, ди­ви­ли, ка­ко је за­пи­сао Мар­ко Ан­то­ни­је Пи­га­фе­та, „мар­кант­ним ру­ше­ви­на­ма пре­кра­сне гра­ђе­ви­не”. Исто­ри­ја бе­ле­жи да су у па­ла­ти бо­ра­ви­ли чу­ве­ни им­пе­ра­то­ри по­пут Ди­о­кле­ци­ја­на, Га­ле­ри­ја, Ли­ци­ни­ја, Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког и ње­го­вих си­но­ва Кон­стан­са, Кон­стан­ти­на Дру­гог и Кон­стан­ци­ја Дру­гог, за­тим Ју­ли­ја Апо­ста­та, Ва­лен­ти­ни­ја­на, Ва­ленса, Гра­ци­ја­на и Те­о­до­си­ја. Моћ­ни и углед­ни Сир­ми­јум је био град у ко­ме су ро­ђе­на ше­сто­ри­ца рим­ских им­пе­ра­то­ра: Де­ци­је Тра­јан, Ауре­ли­јан, Проб, Мак­си­ми­јан Хер­ку­ли­је, Кон­стан­ци­је Дру­ги и Гра­ци­јан. Нај­по­зна­ти­ја и за ту­ри­сте је нај­ин­те­ре­сант­ни­ја цар­ска па­ла­та.

– Сир­ми­јум­ска цар­ска па­ла­та је би­ла пра­во­у­га­о­не осно­ве и у ње­ном сре­ди­шту се на­ла­зи­ло про­стра­но цен­трал­но дво­ри­ште. От­кри­ве­ни су ма­сив­ни ан­тич­ки зи­до­ви, де­ло­ви система за цен­трал­но гре­ја­ње, мо­за­ич­ки по­до­ви по­вр­ши­не око 350 ме­та­ра ква­драт­них с ге­о­ме­триј­ским ор­на­мен­ти­ма, фраг­мен­ти фре­са­ка с флоралним мо­ти­ви­ма, пло­чи­це ра­зно­бој­ног мермера, оста­ци ка­на­ли­за­ци­о­не и во­до­вод­не мре­же, као и дру­ги пред­ме­ти ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре. От­кри­ће гран­ди­о­зног цир­ку­са – хи­по­дро­ма, ко­ји се са се­вер­не и се­ве­ро­и­сточ­не стра­не на­сла­њао на па­ла­ту и из чи­је се све­ча­не ло­же цар ука­зи­вао на­ро­ду, не­дво­сми­сле­но је по­твр­ди­ло раз­ме­ре и из­у­зе­тан зна­чај це­лог ком­плек­са. На­кнад­не мно­го­број­не адап­та­ци­је и до­град­ње, ви­дљи­ве у осно­ви па­ла­те, ука­зу­ју на њен дуг и бу­ран жи­вот у по­след­њим ве­ко­ви­ма ан­тич­ког Сир­ми­ју­ма – ис­ти­че Је­сре­ти­ће­ва.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.