Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Седам деценија Завода за заштиту природе

У години јубилеја установе која је 30. априла 1948. основана с циљем да обавља делатност заштите и унапређења природне баштине Србије очекивања су велика, попут лане најављеног проглашења још једног националног парка „Кучај – Бељаница”
Река Сопотница (Фото Драган Боснић)

За­вод за за­шти­ту и на­уч­но про­у­ча­ва­ње при­род­них рет­ко­сти НР Ср­би­је био је на­зив уста­но­ве осно­ва­не 30. апри­ла 1948. го­ди­не с ци­љем да оба­вља де­лат­ност за­шти­те и уна­пре­ђе­ња при­род­не ба­шти­не на­ше зе­мље. У го­ди­ни ве­ли­ког ју­би­ле­ја ра­сту и оче­ки­ва­ња ка­ко по пи­та­њу ри­го­ро­зни­јег чу­ва­ња оног што је ста­вље­но под за­шти­ту, та­ко и про­ши­ре­ње ли­ста за­шти­ће­них при­род­них до­ба­ра.

– Пр­во ре­ше­ње о за­шти­ти за­вод је до­нео 1949. го­ди­не и од­но­си се на за­шти­ту во­до­па­да Ве­ли­ка и Ма­ла Ри­паљ­ка на Озре­ну – ка­же На­та­ша Па­нић, ру­ко­во­ди­лац гру­пе за обра­зов­но-из­да­вач­ку де­лат­ност у овој на­уч­ној уста­но­ву. 

За се­дам де­це­ни­ја по­сто­ја­ња за­во­да, чи­јим осни­ва­њем за­по­чи­ње ин­сти­ту­ци­о­нал­ни рад у за­шти­ти при­ро­де Ср­би­је, за­шти­ће­но је 7,48 од­сто те­ри­то­ри­је. 

Пре­ма ва­же­ћем про­стор­ном пла­ну до 2020. пред­ви­ђе­но је да се под за­шти­том др­жа­ве на­ђе 10 про­це­на­та, што је око 306.000 хек­та­ра. 

Нај­ве­ћи део, у од­но­су на укуп­ну за­шти­ће­ну по­вр­ши­ну, за­у­зи­ма­ју пар­ко­ви при­ро­де 296.285,74 хек­та­ра, и то: „Ста­ра пла­ни­на”, „Го­ли­ја”, Зла­ти­бор”, „Ра­дан”... На­ци­о­нал­ни пар­ко­ви од ко­јих је нај­ве­ћи по по­вр­ши­ни НП „Ђер­дап”, а нај­ста­ри­ја „Фру­шка го­ра”, про­сти­ру се на 123.663,44 хек­та­ра. 

Го­ди­не 2017. је, по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња Да­на за­шти­те при­ро­де Ср­би­је, обе­ло­да­ње­но да ће ове го­ди­не би­ти про­гла­шен На­ци­о­нал­ни парк „Ку­чај – Бе­ља­ни­ца” са се­ди­штем у Де­спо­тов­цу. Та­ко да НП „Шар-пла­ни­на”, ко­ји је про­гла­шен 1986. го­ди­не, ви­ше не­ће би­ти нај­мла­ђи.

Ина­че, про­стор Ку­чај – Бе­ља­ни­ца је одав­но пре­по­знат као при­род­но на­сле­ђе Ср­би­је, та­ко да тре­нут­но на овом про­сто­ру има ви­ше за­шти­ће­них по­је­ди­нач­них ло­ка­ли­те­та као што су шум­ски ре­зер­ват Ви­на­то­ва­ча, Ла­за­рев ка­њон, во­до­пад Пр­ска­ло и мно­ги дру­ги.

Пре­де­ли из­у­зет­них од­ли­ка за­у­зи­ма­ју 18,22 од­сто те­ри­то­ри­је, спе­ци­јал­ни ре­зер­ва­ти при­ро­де 8,47 од­сто, док сва­ка од пре­о­ста­лих ка­те­го­ри­ја за­у­зи­ма ис­под је­дан од укуп­но за­шти­ће­не по­вр­ши­не.

На осно­ву пред­ло­га за­во­да, као при­род­не рет­ко­сти, стро­го за­шти­ће­но је 1.735 биљ­них и жи­во­тињ­ских вр­ста, а још 853 вр­сте би­ља­ка и жи­во­ти­ња је под за­шти­том др­жа­ве. Ре­а­ли­зу­ју се ак­ци­је на те­ре­ну у ци­љу очу­ва­ња вр­ста као што су ус­по­ста­вља­ње хра­ни­ли­шта за бе­ло­гла­ве су­по­ве и ме­две­де, мо­ни­то­ринг ди­во­ко­зе, за­тим со­ва на Ста­рој пла­ни­ни и ме­две­да на Го­ли­ји, очу­ва­ње ста­ни­шта рет­ких биљ­них вр­ста као што су ди­вљи бо­жу­ри, ку­кур­јак, коц­ка­ви­ца, ве­не­ри­на влас.

За­вод је до са­да за­шти­тио око 80 обје­ка­та ге­о­на­сле­ђа, углав­ном спе­ле­о­ло­шког ка­рак­те­ра. Пре три го­ди­не пр­ви пут је на­пра­вио ис­ко­ра­ке и ван гра­ни­ца на­ше зе­мље, по­кре­нув­ши ис­тра­жи­ва­ња под­руч­ја ма­на­сти­ра Хи­лан­дар на Све­тој Го­ри.

Са­ста­вља­ње Цр­ве­них ли­ста и Цр­ве­них књи­га је­дан од пред­у­сло­ва ре­а­ли­за­ци­је ак­тив­них ме­ра за­шти­те би­о­ди­вер­зи­те­та, та­ко да је ан­га­жо­ва­ње на овом по­љу и да­ље у вр­ху при­о­ри­те­та ра­да за­во­да.

Ва­жна је и ме­ђу­на­род­на са­рад­ња с ор­га­ни­за­ци­ја­ма за за­шти­ту при­ро­де. За Еме­ралд мре­жу, па­не­вроп­ску мре­жу за­шти­ће­них при­род­них до­ба­ра, за­вод је из­дво­јио 61 под­руч­је или 11,54 од­сто те­ри­то­ри­је Ср­би­је. За про­грам Уне­ска „Чо­век и би­ос­фе­ра”, на осно­ву пред­ло­га за­во­да, про­гла­шен је 2001. го­ди­не пр­ви ре­зер­ват би­ос­фе­ре у Ср­би­ји „Го­ли­ја – Сту­де­ни­ца”.

Уста­но­вља­ва­ња је и на­ци­о­нал­на еко­ло­шка мре­жа и при­пре­ма за НА­ТУ­РА 2000, мре­жу европ­ских за­шти­ће­них под­руч­ја као део на­ци­о­нал­них на­сто­ја­ња ве­за­них за пре­го­ва­рач­ко по­гла­вље 27 за при­сту­па­ње Европ­ској уни­ји.

– Ове го­ди­не и Свет­ска асо­ци­ја­ци­ја за за­шти­ту при­ро­де обе­ле­жа­ва 70 го­ди­на свог ра­да и по­сто­ја­ња, по­кре­ну­ли смо за­јед­нич­ку ини­ци­ја­ти­ву с Ре­ги­о­нал­ном кан­це­ла­ри­јом за ис­точ­ну Евро­пу и цен­трал­ну Ази­ју у Бе­о­гра­ду 70 + 70 го­ди­на за­шти­те при­ро­де у Ср­би­ји и све­ту – на­во­ди на­ша са­го­вор­ни­ца, до­да­ју­ћи да ће цен­трал­на про­сла­ва по­во­дом 70. го­ди­на ра­да у за­шти­ти при­ро­де би­ти одр­жа­на де­ве­тог ма­ја 2018. го­ди­не, у све­ча­ној са­ли Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти у Бе­о­гра­ду. 

68 резервата

За­вод де­лат­ност за­шти­те и уна­пре­ђе­ња при­род­не ба­шти­не ре­а­ли­зу­је кроз ак­тив­но­сти као што су за­шти­та – 459 под­руч­ја: пет на­ци­о­нал­них пар­ко­ва, 18 пар­ко­ва при­ро­де, 

20 пре­де­ла из­у­зет­них од­ли­ка, 68 ре­зер­ва­та при­ро­де, 307 спо­ме­ни­ка при­ро­де, че­ти­ри за­шти­ће­на ста­ни­шта и 37 при­род­них про­сто­ра око спо­ме­ни­ка кул­ту­ре и ме­ста од исто­риј­ског зна­ча­ја, ко­ја су за­шти­ће­на по ста­рим за­ко­ни­ма и пред­ста­вља­ју пред­мет ре­ви­зи­је.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Spomenka Drljaca
Nigde ne spominju prelete neindentifikovanih aviona, koji redovno (po dobroj vidljivosti) zaprasuju nam atmosferu raznim otrovima kao aluminijum oksidom ... (chemtrails!) Zato nam drvece se susi, ptica gotovo da nema... ljudi dobijaju razne bolesti, narocito respirativnih organa, truju zemljiste... ! Sta radite gospodo za nas i buduce generacije.? Niste u prilici da ista slavite !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.