Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови дрвени кровови на кућама „Старог села”

Реч је о зда­њи­ма с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. ве­ка (Фото С. Јовичић)

Си­ро­гој­но – Мај­сто­ри за др­ве­не кро­во­ве ко­ри­сте ове ле­пе про­лећ­не да­не за об­но­ву кров­них по­крив­ки на објек­ти­ма Му­зе­ја „Ста­ро се­ло” у Си­ро­гој­ну. Про­ду­жу­ју век овим пра­ста­рим зда­њи­ма чи­је кро­во­ве је зуб вре­ме­на нај­пре на­гри­зао. Улеп­ша­ва­ју сли­ку глав­ног му­зеј­ског до­ма­ћин­ства, сим­бо­ла на­шег на­род­ног гра­ди­тељ­ства, ко­је то­ком го­ди­не по­се­те де­се­ти­не хи­ља­да љу­ди из Ср­би­је и ино­стран­ства, па и Ја­пан­ци, Ки­не­зи, Ру­си, Нем­ци, Ен­гле­зи... 

По­ду­хват у „Ста­ром се­лу”, уста­но­ви кул­ту­ре од из­у­зет­ног зна­ча­ја, фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре Ср­би­је. Ди­рек­тор­ка овог му­зе­ја Све­тла­на Ћал­до­вић Ши­ја­ко­вић о по­сло­ви­ма за наш лист ка­же: 

– Про­је­кат са­на­ци­о­них ра­до­ва на кро­во­ви­ма се­дам обје­ка­та у окви­ру стал­не му­зеј­ске по­став­ке био је нео­п­хо­дан, реч је о зда­њи­ма с кра­ја 19. и по­чет­ка 20. ве­ка. По­че­ло се у про­шлој го­ди­ни, ра­до­ви су при кра­ју. Об­но­вље­ни су кро­во­ви на два ам­ба­ра у му­зеј­ском до­ма­ћин­ству и две чо­бан­ске ко­ли­бе, упра­во се цео кров на ва­ја­ту ме­ња и ста­вља но­ва шин­дра, ту су и по­сло­ви на кро­во­ви­ма глав­не ку­ће и објек­та обра­зов­не ра­ди­о­ни­це. Све се оба­вља под над­зо­ром Ре­пу­блич­ког за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре. Оче­ку­је­мо да на ле­то по­сао бу­де за­вр­шен. Та­да ће др­ве­на зда­ња у до­ма­ћин­ству би­ти ду­го­веч­ни­ја, а све оста­је аутен­тич­но. 

По­прав­ком кро­во­ва, об­ја­шња­ва­ју ку­сто­си му­зе­ја, век се про­ду­жу­је не са­мо ку­ћа­ма и ва­ја­ти­ма по­кри­ве­ним др­ве­ном шин­дром, већ и екс­по­на­ти­ма, ста­ром по­кућ­ству, брв­ни­ма зда­ња у стал­ној по­став­ци. Све то би­ло је угро­же­но про­ки­шња­ва­њем до­тра­ја­лих кров­них по­крив­ки. 

У стал­ној му­зеј­ској по­став­ци „Ста­рог се­ла” има око 50 ма­њих и ве­ћих обје­ка­та, с др­ве­ним, ка­ме­ним, па и сла­ме­ним кро­во­ви­ма. Ту су две зла­ти­бор­ске окућ­ни­це, дво­ри­шта са стам­бе­ним и при­вред­ним згра­да­ма ка­ква су у дру­гој по­ло­ви­ни 19. и по­чет­ком 20. ве­ка има­ле за­дру­жне се­о­ске по­ро­ди­це. У окућ­ни­ца­ма су, као глав­не, по јед­на зла­ти­бор­ска дво­дел­на ку­ћа са ви­со­ким че­тво­ро­слив­ним кро­вом. Уз ку­ће и ва­ја­ти, у ко­ји­ма су спа­ва­ли и чу­ва­ли лич­не ства­ри мла­ђи брач­ни па­ро­ви за­дру­жне по­ро­ди­це. До­ма­ћин­ства још има­ју мле­ка­ру, ам­бар, кош (са­лаш), ка­ча­ру са ка­за­ном за пе­че­ње ра­ки­је, хлеб­ну пећ, ма­ши­ну за су­ше­ње шљи­ва...

Пи­са­ли смо ра­ни­је да су све гра­ђе­ви­не по­ста­вље­не ов­де осам­де­се­тих го­ди­на, уз ве­ли­ки ен­ту­зи­ја­зам До­бри­ле Сми­ља­нић и Бо­се Ро­сић, та­да во­де­ћих у раз­во­ју Си­ро­гој­на, пле­ти­ља и овог му­зе­ја. Бо­са се са­да при­се­ћа да је ишла по уда­ље­ним се­ли­ма зла­ти­бор­ског, но­во­ва­ро­шког, ариљ­ског и при­бој­ског кра­ја и би­ра­ла за му­зеј нај­леп­ше др­ве­не објек­те, очу­ва­не и ре­пре­зен­та­тив­не. Во­ди­ла бри­гу и о от­ку­пу тих ку­ћа, о њи­хо­вом по­ста­вља­њу у „Ста­ро се­ло”, уре­ђе­њу. По­ми­ње, ре­ци­мо, да у ва­ја­ту на ко­ме се упра­во ме­ња кров не­ма ни­јед­ног ек­се­ра ни­ти че­га од ме­та­ла, те да му је ста­ри кров био уку­цан др­ве­ним кли­но­ви­ма.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Степановић Радовин
Сушење шљива на селу се обављало у мишани, а не у машини. У опрему су улазиле тзв. лесе на које се распореде шљиве па убаце у комору те мишане, итд, да не ширим.
Милош Лазић
Капа доле, али највећи ентузијазам је исказао Пера Оторанов, тадашњи фоторепортер "Политике", који је због својих заслуга и сахрањен у порти цркве у Сирогојну. Грехота је не споменути га.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.