Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Роботи не траже радничка права

Цитат Карла Маркса да су машине најмоћније оружје за сузбијање штрајкова нашао се у најновијем Извештају о глобалном развоју Светске банке.
(ФотоАП)

Експерти Светске банке овог пролећа одували су прашину са „Капитала”, најпознатијег дела Карла Маркса, чије је прво издање светлост дана угледало још давне 1867. године.

Изгледа невероватно, али економисти ове финансијске организације свој најновији Извештај о глобалном развоју, који је објављен пре десетак дана, почињу управо старим

Марксовим цитатом:

„Машине су не само супериорна конкуренција човеку већ поред њих радник у производном погону делује као вишак. Машине су најмоћније оружје за сузбијање штрајкова.”

А одговор на питање зашто су се реченице које је Карл Маркс написао пре нешто више од 150 година аналитичарима Светске банке данас учиниле актуелним крије се у чињеници да број робота у глобалној индустрији рапидно расте. У овом извештају наводи се да је на крају 2015. године широм света радило 1,6 милиона робота, а да ће до краја 2019. године тај број достићи 2,6 милиона.

„Нека занимања ће нестати због аутоматизације, а да неки други послови неће бити креирани”, упозорила је Светска банка.

Реч робот први пут је 1920. године употребио чешки писац Карел Чапек у својој драми Р. У. Р. („Росумови универзални роботи”).

Реч потиче од чешке речи „роботи” и принудни рад.

Није случајно што аналитичари Светске банке у свом извештају спомињу и Карела Чапека и његово научнофантастично дело. Радња ове драме смештена је у блиску будућност у којој је компанија „Росум универзал робот” произвела андроидне слуге, који убрзо дижу побуну и уништавају читаво човечанство.

Далеко од тога да су прогнозе Светске банке тако апокалиптичне, али подаци недвосмислено показују да робот већ увелико истискује човека из производног погона. Статистички, један робот на 1.000 радника у Сједињеним Америчким Државама (САД) смањује запосленост за 0,18 до 0,35 одсто, а зараде за 0,25 до 0,5 одсто.

Највише робота по раднику присутно је у Јужној Кореји, Сингапуру, Немачкој и Јапану. Кина је тренутно на 23. месту када је о учешћу робота у производњи реч, а циљ јој је да до 2020. уђе у топ 20 земаља света. Више од трећине робота ангажовано је у аутомобилској, електронској и машинској индустрији.

Мотив компанија да ангажује робота уместо човека је јасан. Иако у први мах то изискује велико улагање, машина може да ради и по 18 сати дневно, не иде у тоалет, нема паузу за топли оброк, никада не иде на боловање и годишњи одмор. Вештачкој интелигенцији никада неће пасти на памет да оснује синдикат, обустави производњу и почне да штрајкује. Довољан јој је само редован ремонт.

То су већ схватили у компанији „Фонскон технолоџи”, азијском произвођачу „Еплових” производа, јер је у овој корпорацији број запослених смањен за трећину откако су роботи ушли у њихов производни погон. Тако је, на пример, на крају 2012. године у овој тајванској групацији радило 1,3 милиона радника, да би на крају 2016. године на списку запослених било 873.467 радника. То значи да је због аутоматизације производње у периоду од само четири године више од 400.000 радника добило отказ. Годишње, роботи су гасили по 100.000 радних места у овој тајванској фирми.

Компанија „Ант фајненшел”, која је филијала „Алибабе”, кинеског гиганта електронске трговине, већ користи вештачку интелигенцију за процену уговора о кредиту, уместо да ангажује на хиљаде службеника и правника из кредитног одељења.

У руској Сбербанци чак 35 одсто кредита одобрава се електронски, а план је да у наредних пет година тај удео достигне чак 70 одсто. Роботи адвокати у овој руској банци укинули су чак 3.000 радних места. На списку запослених у „Амазону” тренутно је 120.000 робота. Ова компанија је прошле године у своју радну снагу укључила 55.000 робота и очекује се да ће се због тога стопа раста њихове запослености драматично повећавати.

„Роботи и технологија ће широм света наставити да замењују раднике”, наводи се у извештају Светске банке и констатује да је због аутоматизације производње број индустријских радника у Великој Британији, која је колевка индустријске револуције, од 1990. до 2016. године пао за трећину.

Процена Светске банке је да ће од 100.000 до два милиона радних места у Боливији у наредном периоду бити аутоматизовано. Ризик је још већи у развијеним економијама.

Ако је Србија трећу индустријску револуцију прескочила, може ли то онда да буде наша компаративна предност. Јер, ми смо радна места у индустрији угасили много пре светске најезде робота у производне погоне.

Према процени Ивана Николића, уредника билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), тренутни ниво производње је за 44,2 одсто нижи од од просечне производње из 1990. године. Николић је израчунао да ћемо на излазак из транзиционог јаза морати да чекамо 2026. годину. Тек тада ћемо достићи ниво производње с почетка последње деценије прошлог века.

Значи ли то да Србима у овом историјском тренутку неће бити неопходан нови Нед Луд и „лудистички покрет”, попут оног из Британије с почетка 19. века, у коме су радници разбијали машине покушавајући да тако сачувају своја радна места и зауставе прогрес? Звучи иронично, али развој наше индустрије заустављен је још на почетку 1990. године. Подаци показују да је деведесетих удео индустријске производње у друштвеном производу износио 44,5 одсто. Уз уважавање свих промена методологије, као и чињенице да та два износа и нису баш упоредива, данас удео индустрије у бруто домаћем производу, односно свему што привреда и грађани створе за годину дана, износи око 20 одсто. Пре скоро три деценије, 1990. године, у српској индустрији радило је више од милион радника. Данас је у овој грани привреде ухлебљење нашло око 400.000 запослених.

Може ли Србија, онда, директно да ускочи у четврту индустријску револуцију, ако смо трећу већ прескочили, питали смо економисту Миодрага Зеца.

„Нема прескакања историје! Ми увек покушавамо да прескочимо провалију, али најчешће упадамо у њу. Тако смо из комунизма хтели да прескочимо директно у капитализам. Па смо упали у провалију и стигли у капитализам манчестерског типа о коме је писао Карл Маркс. У коме радници раде 18 сати дневно, а прековремени рад се не плаћа нити имају синдикат који их може заштитити”, каже Зец.

Душко Васиљевић, експерт Светске банке, каже да Извештај о глобалном развоју показује да ће земље попут Србије морати да се прилагоде овим променама на тржишту рада.

„И то тако што као нашу компаративну предност више нећемо истицати јефтину радну снагу. Јер, роботика истискује манипулативну снагу и јефтини рад који се може заменити аутоматом. Наша предност мораће да буде образована и обучена радна снага, као и добро пословно окружење”, сматра Васиљевић.

Без обзира на то што су роботи кренули у агресивну офанзиву на тржиште рада, чињеница је да они то раде много спорије него што се мислило на почетку двадесетог века. Чувени економиста Џон Мајнард Кејнс прогнозирао је да ће роботика за 100 година толико ући у све поре живота, да ће бити довољно да човек ради само три сата дневно. То што се ова прогноза није обистинила најбољи је доказ да чак и најбољи светски економисти понекад праве грешке у предвиђањима.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

а права истина је:
Не ради се о томе” да чак и најбољи светски економисти понекад праве грешке у предвиђањима” него урпаво о томе да цео тај ”прогрес” није у интересу радника и њиме се не достиже сан о трочасовном радном времену, или бар 7-часовном, јер сав профит тог прогреса и рада робота само пуни џепове капиталиста власника, док за то време радници чак и на западу раде често и преко десет сати а велики број школованих људи доживотно остааје без посла. Роботи заправо нису никоме потребни, осим капиталистима власницима који њима зарађују профит и не морају да се баве обавезама према људима-радницима и њиховим правима.
Дејан Косић
Робот је мала маца за вештачку интелигенцију (АI) , у комбинованом смислу ( киборг) човек нема никакву шансу..Ни Швајценегер и Жан Клод Ван Дам заједно нам немогу помоћи..
Stefan Petkovic
Rise of the Machines.
Dragan Pik-lon
Nisu opasni roboti nego zelenasi u sprezi sa korumpiranom drzavom.U pravom socijalnom drustvu roboti su dobrodosli.Holandjanin u Groningenu je sa studentima napravio najmanji robot na svetu.Bioloski(sastavljen od molekula)koji ide kao buldozer kroz krvni sistem ljudi i rije(cisti)horesterol.Tako da se on ostranjuje bez tableta.Brzo,prirodno i efikasno.Za to je dobio Nobelovu Nagradu prosle godine.Priznacete ljudi ne mogu menjati ovakve i slicne robote!!!
liberat
Već samo površni pregled ovog članka ne daje odgovor, npr. robotima ne trebaju radnička prava. No pitanje je šta ćemo sa 8 milijardi živih ljudi na ovoj planeti? Pretvoriti ih u robove, onda ćemo imati revoluciju po Marksu, ili ulazimo u komunizam, onda je Marks pogodio ili tačno predvidio dolazak komunizma...I mnogo drugih stvari. Mogu uvesti sve robote i zameniti robote ljudima, no pitanje je da li će biti i ljudi na ovom planetu? To se uopšte ne razmatra, nego se samo gleda isključivo sa percepcije američkih oligarha i njihovih multinacionalnih korporacija. U svakom slučaju, zamena robotima ljudima može voditi ili u komunizam, ili u novu revoluciju, jer budimo sigurni niko ne želi živeti na "kapaljku" koju bi im davali američki oligarsi. Tu roboti neće im pomoći da održe svoju vlast. Jedino roboti mogu preuzeti vlast i istrebiti sve američke oligarhe i to je druga strana priče, koja se ne razmatra.....
marko
@Зоран Маторац, Па у плану је да троше само елите и они који им служе, остали су вишак. Одатле и њихово стално булажњење о вишку човечанства. Труде се да објасне да нас има превише и да само беспотребно трошимо ресурсе и загађујемо ваздух. И то све прича мали краљевић на неком скупу од пре месец -два, док за то време штанцује децу.
Зоран Маторац
Све је то тачно, али роботи, за разлику од људи, нису потрошачи. Никад нису ни гладни ни жедни, не путују, не иду на летовање, не требају им ни куће ни аутомобили, ни фрижидери и телевизори, компјутери и мобилни телефони. Потрошачи, купци, доносе профит капиталистима. Замислите ситуацију да све послове раде роботи. Ко ће да купује оно што они произведу ако нема више радника који зарађују и то троше?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.