„Београд на води” по финском рецепту

Од нашег специјалног извештача
Хелсинки – Највиша стамбена зграда, један од највећих тржних центара и променада од шест километара уз обалу смештени двадесетак километара од аеродрома и близу центра престонице: ту се угнездила финска верзија „Београда на води” звана Каласатама, нови град који расте у недрима Хелсинкија.

Специфичности у односу на пројекат који ће преобразити део београдског савског приобаља има много, укључујући и будућу метро станицу на трећем спрату тржног центра „Реди” или јавни парк уздигнут на 30 метара висине чији ће травњак делом прекривати ауто-пут који сече некадашњу рибљу луку што Каласатама у преводу значи. Сличности у размерама и циљевима ова два пројекта, ипак, постоји довољно да их има смисла поредити.

И Каласатама је настала у бившој индустријској зони и саобраћајном чворишту. Лука је премештена у Вуосари 2008. после 145 година постојања и то је био највећи лучки подухват у финској историји: коштао је 750 милиона евра, а трошак су делили држава и лука Хелсинки. Пет година пре гашења луке у Каласатами одлучено је да се прави нови стамбено-пословни кварт на том месту. Градња је почела 2009. и данас тамо живи 3.000 људи.

– Градња је започета од средишњег дела Каласатаме где смо подигли станове и од студентског града на северу у коме је саграђен један универзитет, а други се још зида и у том делу биће велики приобални парк. Први житељи Каласатаме уселили су се 2012, a отворени су дом здравља, вртић, школа – каже Хану Асикаинен, директор пројекта у одсеку за урбани развој Хелсинкија са којим смо из центра финске престонице метроом за тили час стигли на градилиште Каласатаме.

Већ овде се мора помало позавидети Финцима на њиховој брзини.

Јер, само намера за исељење главне железничке станице из Савског амфитеатра у Прокоп, како би се ослободио простор за „Београд на води”, датира од седамдесетих година прошлог века. Подизање стамбено-пословног комплекса на десној обали Саве, и идеје старе седам деценија, стартовало је тек 2015, прва усељења, неколико пута одлагана, планирају се ове године. Главна железничка станица затвара се 1. јула.

Oд старе луке у Хелсинкију остао је њен облик, а дух поморства оживеће и десетине плутајућих кућа без чврстих темеља. Сачувани су и подсетници на овај део историје града: неколико стубића за привез претворено је у жуте мини-столице док је стари џиновски пловак за везивање бродова из Балтичког мора сада насукан на копну као скулптура у централном парку Каласатаме. Поједине улице носе имена бродова који су пристајали у луку и истакнута су на табли на фасадама с фотографијама тих пловила и њиховим карактеристикама.

Како се одржава урбанистичко и историјско наслеђе показује и оближњи Сувилахти, четврт која је такође преображена из индустријске тако што је старим погонима дат нов садржај. Живописни скејт парк надвисују димњаци од црвене опеке који припадају електрани на угаљ и њу би требало да замене станови и заједнички простори за житеље кварта. Део око некадашње гасне станице већ је испуњен атељеима и кафићима, чиме подсећа на београдску Савамалу. У том културном дистрикту је и изложбени салон тржног центра „Реди” и кула која ће се око њега градити, баш као што су макета и апартман „Београда на води” представљени у здању Београдске задруге.

У „Београду на води” биће сачувана здања попут хотела „Бристол” и Београдске задруге, док ће зграда Железничке станице бити претворена у музеј средњовековне Србије.

Важна ставка у урбанистичком планирању је и то колико ће простор бити густо насељен. Однос броја људи и површине на којој ће боравити у савском приобаљу незгоднији је од оног у Каласатами. Овде ће на 116 хектара земљишта бити саграђено два милиона квадрата за 17.770 људи и 13.169 радних места.

У Хелсинкију ће се на 175 хектара распростирати 1,6 милиона квадрата за 25.000 становника и 10.000 радних места. Додуше, главни град Финске нема више од 650.000 становника, а Скандинавија је ређе насељена од Балкана. То се људима на „крају света” и свиђа, па је било негодовања када је планиран западни крак метроа за хелсиншку област јер су житељи оближњег града Еспа желели да задрже мању густину насељености, а знали су да ће метро то променити. За стандарде Финаца, Каласатама ће чак бити густо насељена, напомиње Братислав Тошковић, архитекта који 30 година живи и ради у Хелсинкију.

– Биће препознатљива по игри високих и ниских зграда, али њени адути су близина шуме и стаза острва Мустикаме и то што је довољно удаљена од центра града да нема страха да ће наружити било коју хелсиншку знаменитост – објашњава Тошковић.

Сви до сада подигнути објекти у Каласатами, без обзира на намену, не прелазе десет спратова. Биће ту и осам кула од 20 до 37 спратова, од којих је прва од 134 метра, Мајака (светионик), већ уочљива у панорами равног Хелсинкија као стерилно стаклено здање. Али, она је, као што ће бити и остале куле, довољно удаљена од старог језгра Хелсинкија да неће висином засенити неколико цркава које доминирају хоризонтом престонице. Тако су Финци избегли приговоре који се стављају „Београду на води” да ће превисоким зградама заклонити културно-историјске споменике и променити силуету града.

„Београду на води” се замерало и да ће, ако не добије бољу саобраћајну инфраструктуру, закрчити центар престонице. У Каласатаму је метро станица стигла 2007, пре него што су јој први темељи положени, а пресецају је и два ауто-пута. Аутобус већ саобраћа кроз насеље, а за коју годину стиже и трамвај.

Само ове године трошкови за инфраструктуру су 50 милиона евра. Очекује се да ће трошкови града, који је преузео већину њих док мањи део плаћају приватни инвеститори, достићи 700 милиона евра до краја изградње за петнаестак година, напомиње Асикаинен. Укупна вредност Каласатаме је пет милијарди евра.

Још нико није извео прецизну рачуницу колико ће град односно држава уложити у инфраструктуру која је неопходна да би Савски амфитеатар могао да продише. Земљиште од 116 хектара инвеститору је дато бесплатно, то јест оно је било наш улог за пројекат од националног значаја са арапским партнером. У Каласатами је град власник свих 175 хектара и зарађује од продаје и изнајмљивања парцела грађевинским предузетницима. Земљиште изнајмљују и на 80 година, а на пример за зграду од 5.000 квадрата инвеститор граду плаћа 5.000.000 евра, каже Асикаинен.

Просечна цена квадрата стана у Каласатами је 7.500 евра, а бруто зарада у Финској је око 3.300 евра. Стан у „Београду на води” продат je за 7.100 евра по квадрату, а просечан Србин и даље сања плату од 500 евра.

– Цене за 45 одсто некретнина одређује тржиште. Стан у Каласатaми на вишим спратовима и погледом на море стаје и 16.000 евра по квадрату. Он може да буде и 5.000 евра јер је 30 одсто станова са регулисаном ценом за власнике и носиоце станарских права, док је 25 одсто за закупце који примају владине субвенције – каже Асикаинен.

У један од станова, пре пет година, сместио се и адвокат у пензији Паво Палохеимо. Он сваког дана прелази пешачко-бициклистички мост да би прошетао псе по острву Мустикама. Ту је и кафић са погледом на Балтичко море и други мост који води до зоолошког врта Коркеaсари (годишње га посети пола милиона људи) у коме ужива.

– Каласатама је одлично место за живот породице са малом децом јер овде су школа и обдаништe и родитељи не морају да брину о селидби како деца буду расла. Близу је центра Хелсинкија, одлично је повезана, метроом се стиже за шест минута. Очекујемо више продавница и ресторана и ово место ће заиста оживети – истиче Палохеимо.

Живот у Каласатами већ пулсира, каже тридесетпетогодишња Ајно Пуланен која сваког дана из оближњег Сурнаинена преко бивше луке шета пса до оазе Мустикаме.

– Пројекат је леп, чисто је упркос грађевинским радовима, сада има више људи него док је била лука – каже Пуланен.

Са њом се не би сложио нико ко је барем једном прошетао Савском променадом. У Каласатами удаљеној око 2.200 километара од Београда уочи првог маја није врвело од људи. Руку на срце, било је грађевинских радника, покоји бициклиста, људи који трче, родитељи са бебама у колицима и деца која се играју у парку са тартан подлогом у коју ципела упада као у најмекши вунени тепих.

Архитектура паметног града

Архитектура Каласатаме је модерна и сведена, готово да не постоје две идентичне зграде. За поједина здања или чак целе блокове расписивани су архитектонски конкурси. Доминирају опека и стакло. Објекти у којима живе  студенти су скромнији са мањим прозорима и терасама. Посебно се истичу приватне куће на два нивоа са минијатурним зеленим оазама. Убрајају се међу најскупље некретнине иако немају поглед на море. Готово да сваки блок има мини-двориште са чистим у низу поређаним кантама за папир, стакло, органске материјале... Ђубретарски камиони не залазе у Каласатаму јер имају аутоматизован систем одношења смећа и тако смањују загађење, што је само један аспект паметног града у који тежи да се претвори Каласатама. Житељи могу да изнајме електричне аутомобиле и јавне бицикле, а стазе за ове двоточкаше су на све стране Хелсинкија.