Званично почели преговори о „чуваркући”

Мисија Међународног монетарног фонда допутовала је у Београд и са представницима Србије званично су почели преговоре о новом аранжману, без финансијске подршке, названог „чуваркућа”. На дневном реду су текућа макроекономска кретања, мере за одржавање финансијске стабилности и наставак структурних реформи. Једна од тема вероватно ће бити и додатно повећање плата и пензија које је у неколико наврата најавио председник Србије Александар Вучић. Медији су пренели да ове године очекује још једно повећање плата у јавном сектору од 10 одсто.

И премијерка Ана Брнабић недавно је потврдила да ће до краја године плате и пензије бити повећане, уз услов да се настави садашњи раст привреде, који у првом тромесечју износи 4,5 одсто, премашивши планираних 3,9 одсто.

Одраније је познат став Душана Вујовића, министра финансија, који сматра да те повишице могу само да прате реалан раст БДП-а, као и да је за ову годину већ планирамо 60 милијарди динара за повећање плата и пензија.

Делегацију Србије на састанку у Народној банци Србије предводила је гувернерка Јоргованка Табаковић, која представља Србију у ММФ-у. На пленарном састанку није био Душан Вујовић, министар финансија, али јесу представници тог министарства и министарства привреде, преноси Танјуг.

„Политици” је речено у влади да је министар финансија пре подне имао низ других састанака, а касније током дана је отпутовао у Јордан на годишњи скуп Европске банке за обнову и развој.

Мисија ММФ-а, коју предводи Џејмс Руф, боравиће у Београду до 18. маја ради разматрања модалитета будуће сарадње са Србијом.

 НБС је саопштила да ће у разговорима представника власти у Србији и ММФ-а бити сагледана актуелна макроекономска кретања и пројекције.

Нови програм био би усмерен ка одржавању фискалне и макроекономске стабилности и спровођењу реформи у циљу постизања бржег и одрживијег раста предвођеног приватним сектором, али и на борбу против сиве економије, повећање јавних и приватних инвестиција, јачање фискалних институција и обезбеђење подршке финансијског сектора привредном расту.

Преговори о новом аранжману одвијају се у околностима раста бруто домаћег производа Србије од 4,5 одсто у првом кварталу, а према процени Европске комисије да Србију ове године очекује највећа привредна експанзија у деценији, али и јасне потребе довршења економских реформи, пре свега у јавном сектору.

Претходни трогодишњи аранжман са ММФ-ом завршен је у фебруару ове године, а Србија није користила одобрену позајмицу из предострожности у вредности око 1,2 милијарде евра.

Нови аранжман био би нефинансијски и подржан Инструментом за координацију политике (ПЦИ), који је ММФ недавно увео у циљу обезбеђивања оквира за пружање савета у вези са политиком и праћењем у земљама којима није потребна финансијска подршка Фонда.

Дакле, нови аранжман између Србије и ММФ требало би да се примењује од средине ове године и неће подразумевати никакву финансијску подршку или кредитну линију из предострожности јер Србија има суфицит у буџету, а и јавни дуг је под контролом.

Одбор директора ММФ-а је у извештају о последњој, осмој ревизији аранжмана крајем прошле године истакао да је Србија остварила значајан напредак у спровођењу структурних реформи, ојачала потенцијал привредног раста, што је утицало на смањење фискалног ризика и отварање радних места.

Такође је похвалио остварене резултате реформи у финансијској сфери, наводећи да је НБС задржала инфлацију под чврстом контролом и ојачала банкарски сектор, који је сада у знатно бољој позицији да подржи економску активност.

Из ММФ-а су, међутим, указали да је још доста тога остало да се уради када су у питању преостала предузећа у већинском државном власништву како би се унапредио начин њиховог управљања, инвестирања и ојачали административни капацитети. У том контексту сугерисали су наставак пореских реформи и отклањање неизвесности у систему судства, чиме би се додатно подстакла пословна активност.