Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Евровизија 2018.

Лас Вегас за сиромашне

У страним медијима Сања Илић је представљен као вођа „Балканике” која постоји 20 година, а његова песма „Нова деца” као одраз традиционалне српске музике у модерном тоналитету
Група „Балканика” (Фото Промо)

Из Лисабона, протеклих месеци нису стизале алармантне вести. До последњег дана, припреме за 63. песму Евровизије протичу без већ сензација. Било је покушаја да се неке најављене композиције прогласе плагијатима, али то није добило већи публицитет. Потврђено је учешће 43 земље, у два полуфинала и финалу, 8. 10. и 13. маја. Три узастопне приредбе биће преношене из Алтис-арене која може да прими 20.000 посетилаца.

На музичко такмичење се вратила Русија са Јулијом Самојловом којој прошле године није био одобрен улазак у Украјину. Све претходно је заборављено, руска певачица је стрпљиво сачекала Лисабон где ће се појавити са новом песмом „Нећу да уђем”. Објављено је, у последњем тренутку, пријавила се и Македонија. У осталим земљама благовремено су одабрани певачи, махом на приредбама каква је код нас била „Беовизија”. Италију традиционално представљају победници фестивала у Сан Рему, има победника са такмичења као што су „Први глас” или „Ја имам таленат”. Сви су националном избору желели да дају демократску форму управо зато што се увек сумња у исправност и ваљаност процедуре.

Хвала Жан-Пол Готје

Велики фан Евровизије модни креатор Жан-Пол Готје креирао је одећу у којој ће се појавити француски дует „Дама, господин” са песмом „Хвала”, заснованој на истинитој причи. Французи су око ове песме конструисали праву мелодраму. Посвећена је девојчици из Нигерије изгубљеној у мигрантској кризи. Јављено је, дете је пронађено.

Наши представници, група „Балканика” је свечано испраћена, са жељом да „Нова деца” не остану на зачељу. Сања Илић је музичар са великим искуством, претпоставља се да зна шта га чека, 10. маја, у полуфиналу. У страним медијима представљен је као вођа ансамбла који постоји 20 година, а његова песма као одраз традиционалне српске музике у модерном тоналитету. У сваком случају, остварио је намеру да се појави пред многобројном европском публиком која, упркос многобројним примедбама, верно прати Евросонг. Марија Шерифовић је победила 2007. са „Молитвом”, а Тијани Богићевић је у Кијеву недостајао један поен да уђе у финале.

 Ко су фаворити

Прошлогодишњи победник Салвадор Собрал, који је Португалији донео обавезу да организује овогодишњу приредбу, има повремено здравствене кризе, али за његову слабију физичку кондицију знало се и раније... Ни Кончита Вурст, аустријски, контроверзни лауреат (2014) није баш у најбољој форми будући да је објављено да је серопозитиван... Ове информације говоре о томе како се евровизијски сензационализам измешта са музике и певања на таблоидне теме.

Иначе, успех на Песми Евровизије је релативан, Салвадор Собрал је победио, али је на Гуглу највише била тражена Алма, француска певачица из Лиона са правим именом Алексадра Мак и 2017. је била високо пласирана. Сада се међу фаворитима најбоље котирају Француска, Израел, Естонија, Чешка. Нико још није сигуран да ли би било добро да кад-тад победи Аустралија, која је мало даље од Европе, али која се, ето, својом добром вољом укључила у конкурс зато што је тамо овај спектакл ТВ посластица. И што би све добило сасвим нову димензију.

Сервилност према енглеском језику

Упркос знатижељи коју изазива и најбезначајнији податак, Песму Евровизије прате и примедбе које нису наивне. Статистичком методом је израчунато да само десет одсто учесника пева на матерњем језику. Сервилност према енглеском већ свима иде на живце. Прошле године је председник светског франкофонског удружења јавно похвалио француске представнике што нису подлегли том искушењу. Уосталом, победио је Собрал певајући на португалском.

Сматра се да организатори Песме Евровизије имају све веће прохтеве којима исцрпљују домаћине и спонзоре. А шта се пласира? Шљокице, лажни сјај, опсена, гламурозан рок и нешвилски фолклор, певачи танких гласовних могућности, па је, међу најстрожим критичарима, евровизијски спектакл добио подсмешљив епитет Лас Вегаса за сиромашне. Све сија и блешти, а иза тога – ништа!?

Има и замерки на рачун незајажљививости којa прети да разори почетну идеју. Пажљиви аналитичари у Евросонгу виде шему према којој се развијао амерички супербоул. Да ли је такав гигантизам оправдан или ће изазвати самоуништење? Већ су стандардне опаске о добросуседском гласању, намештању жирија и геополитичким наклоностима које су за последицу имале појаву непримерених, политички обојених композиција, уперених против појединих политичких личности, са директним провокацијама. Има и оних који мисле да се на тај начин велича и НАТО концепт.

Пењање на Олимп

Макар не испунила њихова очекивања, и стари и млади певачи се отимају о учешће. То им дође као пењање на Олимп. Настала у време хладног рата, 1956. године Песма Евровизије је имала скромније прохтеве, да музички приближи народе и допринесе развоју музичке културе на телевизији. Имала је своје кризне периоде, али се одржала.

Нико јој не може оспорити дуговечност у сваком погледу, о чему сведочи и недавно објављена вест да је, у 94. години, умрла прва победница Песме Евровизије, Швајцаркиња Лиз Асија. Доживела је дубоку старост. Певала је композицију „Рефрен” 1956. у Баден-Бадену. Још два пута се појавила на овом такмичењу, 1957. и 1958. године. По професији је била и играчица и глумица. Швајцарска је још једном победила, 1988. године са  песмом „Не одлази без мене”, са канадском звездом Селин Дион, која је тада била почетница. Успех свих успеха припада шведској групи „Абба” према чијој музици Би-Би-Си ове јесени припрема велики музички пројекат. Говори се и поновном спајању и турнеји легендарног састава. „Ватерло” их је прославио 1972. године.

Под геслом „Сви на брод”, предстојећи евровизијски караван ће бити ватрено крштење на Португалију, а овај музички изазов схваћен је као одлична прилика за подстицање туризма. Па шта кошта нека кошта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.