Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Гастрансом” стиже три пута више гаса

На јавни необавезујући позив бившег предузећа „Јужни ток Србија” јавило се девет домаћих и страних компанија које би да преко наше земље транспортују гас
Чвориште гасовода у Банатском двору (Фото З. Анастасијевић)

На јавни позив српско-руске фирме „Гастранс”, (бившег предузеће „Јужни ток Србија”), за резервацију капацитета новог гасно-транспортног система који наша земља развија од бугарске до мађарске границе, јавило се девет компанија. Иако је реч о необавезујућој понуди на тендер су се јавиле и домаће и стране фирме, а до краја јуна треба да буде завршена анализа тржишта и трошкова, али и да се прибави мишљења Бугарске и Мађарске, како би пројекат званично заживео.

Александар Антић, министар енергетике, очекује да ће комшије дати позитивно мишљење о овом пројекту, као и да је ово добар сигнал за владу, јер инвеститорима шаље поруку оправданости инвестиција.

Могуће је да у трећем кварталу дође до новог позива за обавезујуће закупе капацитета, каже Антић.

Србија годишње троши око две и по милијарде кубика гаса, а на основу приспелих понуда, у земљу би новим гасоводом стизало још 15 милијарди кубика што захтева капацитет од 42 милиона кубика гаса. Ако се то пореди са постојећим улазом, који имамо из правца Мађарске, то је око три пута више, јер капацитет који је могућ правцем из Мађарске је око 13 милиона кубика гаса дневно, објашњава Аца Вучковић из Агенције за енергетику.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да се у перспективи очекује и знатно већи капацитет, јер потрошња гаса расте. „Гаспром” је само од почетка ове године европским потрошачима повећао испоруке 6,3 одсто, а велика тражња остаје и током лета.

– Овај пробни балон „Гастранса” на који се пријавило девет компанија показује да је потреба за гасом велика не само земљама западног Балкана већ и у централној и источној Европи. На овај начин се омогућава и земљама и компанијама у окружењу да на време закупе капацитете за транспорт гаса за своје потребе, од чега Србија може да има велике користи. Не само што ће имати довољно гаса за себе, већ ће наплаћивати и транзитну таксу и закуп свима онима који се овим правцем буду снабдевали. То је управо оно што Србија сада плаћа Мађарској за транспорт гаса од њихове до наше границе и што је увек плаћала три пута скупље него све остале земље само зато што је мали потрошач гаса – каже Вулетић.

Он додаје да у Србији индустријска производња значајно почиње да расте због чега ће бити потребне веће количине гаса. Изградња гасовода који би ишао од бугарске границе до Мађарске, који би се везао евентуално и за „Турски ток” за Србију је неопходна. Нови гасовод рачуна и на дотоке гаса из других извора јер Србија са Бугарском ради и на гасном повезивању од Ниша до Софије.

Он каже да овде није реч само о руском гасу, већ и о гасу из Туркменистана и Ирана.

– За очекивати је да Европска унија минира и овај пројекат, како би смањила зависност од руског гаса, инсистирајући на примени трећег енергетског пакета који је срушио гасовод „Јужни ток Србија”, а који прописује да руси не могу бити и власници цеви и гаса – каже Вулетић.

„Гастранс” је, иначе, у фебруару ове године Агенцији за енергетику поднео захтев за изузеће од примене приступа треће стране на гасоводу који ће ићи кроз Србију и повезивати бугарски и мађарски национални транспортни систем. Овај захтев „Гастранса” поднет је на основу Закона о енергетици, којим је у домаће законодавство пренет трећи пакет прописа Европске уније о заједничким правилима унутрашњег тржишта енергије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.