уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.05.2018. у 11:48 Аница Телесковић

Зашто се Булгаков чита у Министарству финансија

Политика стимулисања потрошње у Србији у прошлости није давала резултате и привреду је гурала у још веће проблеме
Седиште Министарства финансија (Фото Д. Јевремовић)

„Нека решења су гора од проблема. Можемо ми свима да дамо све што пожеле као у ’Мајстору и Маргарити’ Михајла Булгакова. Само што ће се те жеље претворити у нешто друго. Такве илузије не треба подгревати.”

Овим речима је недавно министар финансија Душан Вујовић објаснио зашто повећање плата и пензија, које је веће од реалног раста привреде у Србији, даје лоше резултате.

Суштински, нема ничег лошег у томе да се људима повећају плате и пензије. И несумњиво је да онај ко то ради има добре намере. Али, зашто у нашој земљи политика стимулисања потрошње не даје резултате и претвара се у своју супротност?

Министар финансија у оставци је недавно у Удружењу корпоративних директора Србије (УКДС) рекао да су и Млађан Динкић и Божидар Ђелић имали добре намере, али су радили ствари које статика нашег економског система није могла да подржи. То је исто као када се на неку зграду са лошим темељима надогради неколико спратова и онда се цела конструкција сруши, рекао је.

– Они су све добро смислили, али су превидели да ће због тога да порасте увоз. Да ће да порасту спољне неравнотеже. Раст потрошње је за последицу имао раст цена размењивих добара, ми смо смањивали производњу и гурнули индустрију у још горе проблеме. Креатори економске политике у то време не само да нису схватили кризу, већ су стимулисањем потрошње привреду гурнули још дубље у њу – објашњавао је Вујовић.

Шта је то у статици српског економског проблема што не може да подржи овакву политику стимулисања потрошње, а што је рецепт који развијене економије успешно примењују?

Прво, у малим отвореним економијама као што је Србија, фискална потрошња, по дефиницији, много мање утиче на раст бруто домаћег производа (БДП), него у развијеним земљама, каже Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета.

– Практично, једина врста државне потрошње која има утицај на БДП су инвестиције. То кажу истраживања, а и пракса у Србији је показала исто. Повећавање плата, које је било веће од привредног раста, у прошлости није утицало на економски раст, али је зато подстицало раст фискалног и платнобилансног дефицита, убрзавало инфлацију и посредно утицало на слабљење динара и повећање камата на кредите. Што је такође веома лоше – каже Брчеревић и додаје да Србија већ има осетно веће плате у јавном него у приватном сектору, у ком зараде расту спорије од раста БДП-а.

– Даље повећавање ове разлике економски је штетно, јер одбија људе да раде у приватном сектору и буду предузетници, а награђује запошљавање у јавном сектору. Притом из владе су стално говорили да желе да стимулишу запошљавање у приватном сектору, као и да је лоше то што млади желе посао да нађу у државној служби – објашњава наш саговорник зашто је таква мера дестимулативна за привреду.

Аутори билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) имају другачије мишљење. Стојан Стаменковић, координатор МАТ-а, сматра да уколико не дође до стимулисања потрошње, неће бити ни подршке расту БДП-а од 3,5 до четири одсто, колико се очекује за ову годину.

– Ако немате раст тражње, онда немате раст унутрашње потрошње и производње прерађивачке индустрије – оценио је јуче Стаменковић на представљању МАТ-а.

Он је подсетио да је од почетка године суфицит у буџету достигао 18,5 милијарди динара. Уколико не би дошло до додатних подстицаја, садашње тенденције указују на то да би реалан раст промета у трговини на мало у 2018. години могао бити непуних два одсто.

Ипак, буџетом за ову годину већ је издвојено 60 милијарди динара за повишице и то представља чак 1,5 одсто бруто домаћег производа (БДП). Од почетка године приметан је раст увоза, који је, према оцени економиста, подржан растом потрошње. Истовремено расте и дефицит платног биланса. Добра ствар је да је потпуно покривен приходима од страних директних инвестиција.

Иако Душан Вујовић свом наследнику у аманет оставља пуну касу, суштински, повећање плата од 10 одсто, које председник Александар Вучић најављује, трајно ће повећати расходе у буџету за 44 милијарде динара, што је више од један одсто БДП-а. Истовремено, то ће и дефицит у буџету повећати за нешто мање од један одсто, јер ће део мањка покрити већи порески приходи по основу већег привредног раста од очекиваног. Најављено је и повећање пензија до краја године. Процентима се није лицитирало.

Коментари5
8b67a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђан
Стара прича како су плате у јавном сектору веће него у приватном, не држи воду. Статистички, просечна зарада у јавном сектору је већа него у приватном. Међутим, ако погледате плате радника у администрацији јавног сектора са средњом стручном спремом, те плате су на нивоу минималне плате у Србији. Дакле, ни приватник не може исплатити мање. У јавном сектору раде професори универзитета, судије, лекари специјалисти, који гурају просек. Треба упоредити плате са истом стручном спремом у приватном и јавом сектору, овако се пореде бабе и жабе.
Милош Ристић
У основи је све једноставно и лако видљиво, само нико не сме или неће да каже. Потребно је капитализам заменити новим системом, како год се он звао и организовати планску привреду. Уз добру контролу то би брзо дало одличне резултате. Све остало је Холивуд!
Ljubisa
'Sva uvazavanja' za g. Stamenkovića, koji, pri tome, nije ekonomista već matematičar. Čemu ' rasprava' o notornim cinjenicama i iskustvu vezano za tzv. stimulisanje potrošnje (' kriva iskustva'). Drugo je potreba za ' populizmom' Predsednika, dobio čovek 'mandat', ali časni stručni ljudi ( ima li ih u Srbiji danas?) ne žele sebe da dezavuisu.
nikola andric
Za bivse komuniste vise su prikladne njegove ''socialno-ekonomske'' studije kao ''sudbonosna jaja'' i ''psece scrce''.
gospodin
Vučić kao hoće da poveća plate a Vujović mu kao ne da.. i onda se Vučić izbori za veće plate od pola posto teškim trudom.. on bi hteo još da poveća al mu ne daju..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља