Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бициклом прешао 15.000 километара

Душан Милојков већ 16 година сам на двоточкашу обилази Европу, а своје авантуре с тих путешествија је преточио у 15 путописних књига
С путовања по Француској 2013. године (Фотографије лична архива)
С Новаком Ђоковићем на Ро­лан Га­росу

За се­бе у ша­ли ка­же да се вен­чао с би­ци­клом ко­ји му је у де­тињ­ству, по­сле звеч­ке, био пр­ва играч­ка. О ста­бил­но­сти тог „бра­ка” све­до­чи то што је Ду­шан Ми­лој­ков од 2002. на свом дво­точ­ка­шу пре­ва­лио ви­ше од 15.000 ки­ло­ме­та­ра. Сво­ја пу­то­ва­ња ши­ром Евро­пе пре­то­чио је у 15 пу­то­пи­сних књи­га – а још две су му у ру­ко­пи­су. О сво­јим аван­ту­ри­стич­ким пу­те­ше­стви­ји­ма, овај пе­де­сет­пе­то­го­ди­шњак и бив­ши сто­но­те­ни­сер је го­во­рио не­дав­но на књи­жев­ној ве­че­ри у Ку­ћи Ђу­ре Јак­ши­ћа у Бе­о­гра­ду. Том при­ли­ком, про­фе­сор ге­о­гра­фи­је Бра­ни­слав Је­лић га је пред­ста­вио као „пи­сца, би­ци­кли­сту и бун­тов­ни­ка с раз­ло­гом”.

Већ по на­сло­ви­ма ових пу­бли­ка­ци­ја се мо­же ви­де­ти до­кле је све у ми­ну­лих 16 го­ди­на сти­гао овај свет­ски пут­ник, оста­вља­ју­ћи сил­не ки­ло­ме­тре за пе­та­ма – бо­ље ре­че­но, пе­да­ла­ма. Де­сти­на­ци­је до ко­јих је од­ла­зио су у ра­спо­ну од „обли­жњег” бу­гар­ског Плов­ди­ва или ма­ђар­ских гра­до­ва Сен­тан­дре­је и Де­бре­ци­на, све до Тр­ста, Мин­хе­на, Па­ри­за, Бид­го­шћа у Пољ­ској и да­ле­ког, се­вер­ног Сток­хол­ма.

Он сво­је књи­ге сам пи­ше, уре­ђу­је и об­ја­вљу­је, а ве­ћи­ну њих по­кла­ња или про­да­је у ху­ма­ни­тар­не свр­хе. Мно­ге су на­ста­ја­ле у ре­ал­ном вре­ме­ну, то јест у то­ку пу­то­ва­ња. Кад год му пад­не на ум не­што што би тре­ба­ло за­пи­са­ти, Ду­шан од­ла­же би­цикл крај пу­та – ма­кар био и усред ту­не­ла – и бе­ле­жи, да ми­сао не по­бег­не.

Ро­ђен 1963. у Пло­чи­ци у оп­шти­ни Ко­вин, Ми­лој­ков је од­ра­стао у си­ро­ма­шној ба­нат­ској по­ро­ди­ци. За­вр­шио је сред­њу елек­тро­тех­нич­ку и сто­но­те­ни­сер­ску тре­нер­ску шко­лу. Као сто­но­те­ни­сер је на­сту­пао за раз­ли­чи­те клу­бо­ве, а та­ко­ђе је бес­плат­но под­у­ча­вао овом спор­ту основ­це у Пан­че­ву. Страст пре­ма би­ци­клу га­ји од де­тињ­ства, а на аван­ту­ри­зам га је под­ста­као „Ка­ра­ван”, чу­ве­ни ТВ се­ри­јал пу­то­пи­сних ре­пор­та­жа Ми­ла­на Ко­ва­че­ви­ћа, ко­ји се гле­дао у ку­ћи Ми­лој­ко­ва док је Ду­шан био де­чак.

„Гле­да­ју­ћи ’Ка­ра­ван’, ма­штао сам да и ја та­ко оби­ла­зим пла­ни­не, ре­ке не са­мо у сво­јој не­го и дру­гим зе­мља­ма јер се­бе сма­трам ко­смо­по­ли­том”, ка­же Ми­лој­ков.

На пр­во пу­то­ва­ње оти­снуо се 2002. го­ди­не. По­чет­на тач­ка је био ма­на­стир Вој­ло­ви­ца, а за­вр­шна – Хи­лан­дар. Дис­тан­ца: 1.191 ки­ло­ме­тар. На том пу­ту је имао и за­ни­мљи­во дру­штво.

„Кад сам сти­гао до Сме­де­ре­ва, те­ле­ви­зи­ја је сни­ми­ла при­лог о мом по­ду­хва­ту, а је­дан чо­век ми је при­шао и по­кло­нио два го­лу­ба пи­смо­но­ше у ка­ве­зу. За­мо­лио ме је да их пре­дам мо­на­си­ма у Хи­лан­да­ру ка­ко би они на­пи­са­ли по­ру­ку ко­ја је, по њи­хо­вом ми­шље­њу, нај­по­треб­ни­ја срп­ском на­ро­ду и пу­сти­ли их. Мо­нах Ва­си­ли­је с Хи­лан­да­ра, ко­ји је у ме­ђу­вре­ме­ну пре­ми­нуо, на­пи­сао је: ’Ср­би, не окре­ћи­те ле­ђа ле­ђи­ма јер је то срп­ски па­као, већ ли­ца пре­ма ли­цу да би­смо би­ли у пре­двор­ју ра­ја.’ То је би­ла по­ру­ка ко­ја је по­сла­та по пти­ца­ма”, при­ча Ми­лој­ков.

За пут на Хи­лан­дар је до­био пла­ке­ту оп­шти­не Ко­вин за не­сва­ки­да­шњи спорт­ски под­виг – слич­но при­зна­ње до­био је ка­сни­је и од гра­да Пан­че­ва – а но­вац од про­да­је сво­је пр­ве књи­ге о овом хо­до­ча­шћу је до­ни­рао за из­град­њу Хра­ма Све­тог Са­ве.

Осим оби­ла­ска бо­го­мо­ља, Ми­лој­ков је че­сто од­ла­зио и на ме­ђу­на­род­не спорт­ске тур­ни­ре ка­ко би пру­жио по­др­шку на­шим так­ми­ча­ри­ма. Та­ко је 2003. у скло­пу кам­па­ње про­тив нар­ко­ма­ни­је за 19 да­на пре­ва­лио ви­ше од 2.600 ки­ло­ме­та­ра не би ли бо­дрио ко­шар­ка­шку ре­пре­зен­та­ци­ју на пр­вен­ству Евро­пе у Швед­ској, где га је до­че­као и по­здра­вио Пре­драг Сто­ја­ко­вић. Пу­то­вао је Ду­шан сво­јим дво­точ­ка­шем и на Олим­пиј­ске игре у Ати­ни 2004, на фуд­бал­ски мун­ди­јал у Не­мач­кој 2006, Свет­ско пр­вен­ство у атле­ти­ци у Пољ­ској 2008. и пла­не­тар­но над­ме­та­ње од­бој­ка­ша у Тр­сту 2010. али и на па­ри­ски те­ни­ски тур­нир Ро­лан Га­рос 2013. ка­ко би пру­жио по­др­шку Но­ва­ку Ђо­ко­ви­ћу.

„Ђо­ко­вић ме је до­че­као у Па­ри­зу и за­ни­мљи­во је да је про­чи­тао све мо­је књи­ге, а ту ко­ју сам на­ме­нио ње­му, на­зва­ну ’Но­ле­ту у су­срет’, про­чи­тао је још у ру­ко­пи­су. Но­вац од те књи­ге је дат за опе­ра­ци­ју јед­ног бо­ле­сног де­ча­ка”, ка­же Ми­лој­ков.

Нај­дра­жи му је, ипак, ње­гов ју­жни Ба­нат – под­не­бље на ко­јем је по­ни­као и чу­ве­ни сли­кар Урош Пре­дић, ко­јег Ми­лој­ков на­зи­ва сво­јим узо­ром и зве­здом во­ди­љом. Баш као што Пре­дић до суд­њег да­на, у по­зној ста­ро­сти, ни­је од­у­ста­јао од сли­кар­ства – иако је, због осла­бе­лог ви­да, мо­рао да по­те­зе ки­чи­цом по­вла­чи под лу­пом – та­ко и Ду­шан пла­ни­ра да окре­ће пе­да­ле до кра­ја жи­во­та. У то­ме га ни­је по­ко­ле­ба­ла ни са­о­бра­ћај­на не­зго­да због ко­је је пре не­ко­ли­ко го­ди­на мо­рао да опе­ри­ше кич­му. Са­да пла­ни­ра кру­ну свих сво­јих под­ви­га – пу­то­ва­ње око Евро­пе ду­гач­ко 15.000 ки­ло­ме­та­ра за ко­је тра­жи спон­зо­ре.

„Иде­ја ми је да дуж европ­ске оба­ле у мо­ре по­ба­цам по­ру­ке у бо­ци с ле­пим ре­чи­ма и сво­јим кон­такт по­да­ци­ма. Кад их пли­ма вра­ти на оба­лу, оче­ку­јем да ми се ја­ве они ко­ји су их на­шли. Тим љу­ди ће би­ти ју­на­ци мо­је на­ред­не књи­ге”, ка­же Ду­шан Ми­лој­ков.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Djukic
Sve cestitke Dule,pravi si primer deci za upornost i zdrav duh.Moja cerka Dora uvek se rado seca vase voznje kroz Pariz i cesto pita za tebe tvog sina Nikija sa kojim si bio te godine u Parizu...Pozdravljam te i vidimo se u avgustu.
dragan djurasinov
tako je ''Abaz'' čovek je za primer!!!
Bosko
Presao je Dusan sigurno vise od 15.000 km za sve te godine.....Pa ja sam za jednu sezonu (od aprila do septembra) presao 2.000 km vozeci samo po Beogradu, a nisam nikakav biciklista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.