Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Станови за безбедњаке погураће грађевински сектор

Ова привредна грана прошле године остварила је добит од 8,9 милијарди динара, што је огроман скок у односу на 2016. када је била у минусу 12 милијарди динара
Планирано је да за безбедњаке буде саграђено 20.000 станова (Фото Д. Јевремовић)

Станови за безбедњаке погураће раст грађевинског сектора. Прошле недеље влада је усвојила Предлог закона, такозваног лекс специјалиса, за изградњу јефтиних станова за припаднике снага безбедности. Тако, већ крајем августа може да почне градња по 170 станова у Врању, Краљеву и Нишу, најавила је Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Ови градови већ имају спремне локације. За Београд се чека конституисање нове градске власти, али се у насељу Земунске капије гради један огледни стан, за све оне заинтересоване како би у пракси видели изглед и комфор.

У Београду и Новом Саду требало би да буде сазидано по 400 станова за припаднике војске и МУП-а.

Планирано је да у оквиру пројекта јефтине станоградње за безбедњаке буде саграђено 20.000 станова, а будући да се о овом моделу градње размишља и за остале категорије становништва, није далеко од истине министаркина процена да у наредних неколико година Србију очекује бум у грађевинарству.

Процене су да ће у последњем кварталу ове године, а нарочито 2019. и 2020, станоградња за припаднике служби безбедности допринети расту БДП-а за 1,5 до 2,5 процената.

Мада грађевинарство, после неколико година стагнације, већ показује знаке опоравка. Михајловићева је на састанку са представницима ММФ-а пре неколико дана рекла да је управо грађевинска активност „погурала” раст БДП-а у првом кварталу 2018, који је износио 4,5 одсто. А грађевинарство, првенствено сектор станоградње, том расту је допринело са 25 одсто.

– Пре четири године имали смо 500 градилишта, данас их је близу 30.000, јер су данас услови потпуно другачији – додала је Михајловићева.

Бруто додата вредност у овом сектору у првом кварталу била је 7,4 одсто већа него у истом периоду 2017. Ресорно министарство очекује да ће до краја године бруто додата вредност грађевинарства бити 5,4 одсто за целу годину, што је приближно 0,1 одсто мање од бруто додате вредности индустрије, односно 0,1 одсто више од пројектованог доприноса пољопривреде, шумарства и рударства.

Грађевински сектор, после вишегодишњих негативних резултата у 2017. години, пословао је позитивно. Према подацима Агенције за привредне регистре, ова привредна грана прошле године остварила је добит од 8,9 милијарди динара, што је огроман скок у односу на 2016. када је била у минусу 12 милијарди динара.

 Бољи подаци у грађевинарству резултат су електронских грађевинских дозвола, мањи број процедура, и укидање парафискалних намета у области грађевинарства. Укинуто је на пример плаћање употребне дозволе, за шта је требало издвојити 0,2 одсто од вредности објекта, чиме су смањени трошкови.

Горан Родић, потпредседник Грађевинско-индустријске коморе, каже да електронске грађевинске дозволе јесу допринеле расту грађевинске активности јер инвеститори не држе заробљен капитал чекајући одобрења за градњу. Али, сматра да тај процес још може да се унапреди у смислу поједностављивања процедура при издавању разних сагласности и бржег доношења урбанистичких планова. А то је све посао локалних самоуправа које треба кадровски оснажити.

Он сматра да домаће грађевинске фирме могу да изнесу државни пројект јефтине станоградње за припаднике војске и да управо треба ангажовати локалне фирме и добављаче у сваком граду у коме се буду градили станови за војску и полицију. То ће им бити референца за даље послове.

До дозволе за седам дана

Седам радних дана просек је за издавање грађевинских дозвола, а у неким општинама и дуже. Грађевинске дозволе, али и сва остала решења из овог фаха, у Србији се од почетка прошле године добијају електронским путем.

Статистика прати и где се највише издају дозволе. Она из месеца у месец показује да су грађевинари највреднији, а инвеститори најиздашнији у Београдској, а затим у Јужнобачкој и Јужнобанатској области. У Београду је прошле године издато дозвола за око милион квадрата. Од почетка прошле године у Србији је електронски поднето 131.593 захтева за неко грађевинско одобрење, а до сада је решено 124.603 захтева.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan.R.Tošić
"Rast građevinskog sektora " ne postiže se subvencionisanom izgradnjom "jeftinih stanova" već stabilnom ekonomijom sa trendom rasta BDP od 6 % , sa povećanjem minimalne cene rada sa 140 dinara po satu na 220 dinara. Činjenica je da stan na periferiji Ljubljane,(znači 7 kilometara od mosta sa zmajevima) košta po kvadratu 2500 evra,a u centru ide do 5000 evra. Pa kako onda može neko i da pomisli a kamoli da izjavi da će se rast građevinskog sektora desiti ako se grade stanovi u Beogradu po 500 evra po kvadratu,to je moguće u Mladenovcu,Obrenovcu,Lazarevcu,Sopotu,Ritopeku,Boru,Majdanpeku,Bujanovcu,Preševu,ali tamo nema ko da to kupi ni po toj ceni.Ima li ekonomsko finansijskih stručnjaka u vladi ? Da li su prazne kancelarije Ministra ekonomije i Ministra finansija?
Aleksandar
Ostali da postanu bezbednjaci... Pa biće i za vas... Jednog dana... Hahahah...
stojan mišić
Od tog buma nema ništa. Energoprojekt kao glavni i najveci gigant građevinarstva se raspačava i neće te imati ni inžinjere. Radnika građevinara gotovo i da nema. Po neko koje ovde ostao nije više zaintresovan da radi na većim gradilistima. Težak posao a mizerno plaćen. Sumorna slika industrije u Srbiji.
Nikola Nesic
U startu je ideja pogubna. Kada bi bilo koji mladi bračni par koji nije iz ove kategorije, a planira da uzme stambeni kredit i narednih 20 godina se odredi prema otplati nepokretnosti, čuje za ovu ideju, zapitaće se da li da se upušta u ovu kupovinu. Možda će preko nekoga ili neke veze uspeti da dođe do ovakvog stana i prištedi. I tako u krug. Ovakva naivna obećanja države će zaustaviti prodaju, i one koji rade i grade u ekonomskim uslovima će upropastiti. Jedino gde se može prištedeti, je naknada za gradsko građevinsko zemljište, a ko kaže da se onda neki privrednici bliski vlasti neće dosetiti da pod obećanjem ili uslovima da će graditi za ove potrebe to zloupotrebe. Uopšte ideja da država nekome čini ustupke je uvod u mahinacije i do sada smo se toga nagledali. Praviti privilegovane, u nabavci deviza, cigara, nafte, uvozu bilo čega i sada građevinskog zemljišta. I na kraju za koga, za strukture koje ne privređuju, već se bave poslom koji može biti partijski kompromitovan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.