Станови за безбедњаке погураће грађевински сектор

Станови за безбедњаке погураће раст грађевинског сектора. Прошле недеље влада је усвојила Предлог закона, такозваног лекс специјалиса, за изградњу јефтиних станова за припаднике снага безбедности. Тако, већ крајем августа може да почне градња по 170 станова у Врању, Краљеву и Нишу, најавила је Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Ови градови већ имају спремне локације. За Београд се чека конституисање нове градске власти, али се у насељу Земунске капије гради један огледни стан, за све оне заинтересоване како би у пракси видели изглед и комфор.

У Београду и Новом Саду требало би да буде сазидано по 400 станова за припаднике војске и МУП-а.

Планирано је да у оквиру пројекта јефтине станоградње за безбедњаке буде саграђено 20.000 станова, а будући да се о овом моделу градње размишља и за остале категорије становништва, није далеко од истине министаркина процена да у наредних неколико година Србију очекује бум у грађевинарству.

Процене су да ће у последњем кварталу ове године, а нарочито 2019. и 2020, станоградња за припаднике служби безбедности допринети расту БДП-а за 1,5 до 2,5 процената.

Мада грађевинарство, после неколико година стагнације, већ показује знаке опоравка. Михајловићева је на састанку са представницима ММФ-а пре неколико дана рекла да је управо грађевинска активност „погурала” раст БДП-а у првом кварталу 2018, који је износио 4,5 одсто. А грађевинарство, првенствено сектор станоградње, том расту је допринело са 25 одсто.

– Пре четири године имали смо 500 градилишта, данас их је близу 30.000, јер су данас услови потпуно другачији – додала је Михајловићева.

Бруто додата вредност у овом сектору у првом кварталу била је 7,4 одсто већа него у истом периоду 2017. Ресорно министарство очекује да ће до краја године бруто додата вредност грађевинарства бити 5,4 одсто за целу годину, што је приближно 0,1 одсто мање од бруто додате вредности индустрије, односно 0,1 одсто више од пројектованог доприноса пољопривреде, шумарства и рударства.

Грађевински сектор, после вишегодишњих негативних резултата у 2017. години, пословао је позитивно. Према подацима Агенције за привредне регистре, ова привредна грана прошле године остварила је добит од 8,9 милијарди динара, што је огроман скок у односу на 2016. када је била у минусу 12 милијарди динара.

 Бољи подаци у грађевинарству резултат су електронских грађевинских дозвола, мањи број процедура, и укидање парафискалних намета у области грађевинарства. Укинуто је на пример плаћање употребне дозволе, за шта је требало издвојити 0,2 одсто од вредности објекта, чиме су смањени трошкови.

Горан Родић, потпредседник Грађевинско-индустријске коморе, каже да електронске грађевинске дозволе јесу допринеле расту грађевинске активности јер инвеститори не држе заробљен капитал чекајући одобрења за градњу. Али, сматра да тај процес још може да се унапреди у смислу поједностављивања процедура при издавању разних сагласности и бржег доношења урбанистичких планова. А то је све посао локалних самоуправа које треба кадровски оснажити.

Он сматра да домаће грађевинске фирме могу да изнесу државни пројект јефтине станоградње за припаднике војске и да управо треба ангажовати локалне фирме и добављаче у сваком граду у коме се буду градили станови за војску и полицију. То ће им бити референца за даље послове.

До дозволе за седам дана

Седам радних дана просек је за издавање грађевинских дозвола, а у неким општинама и дуже. Грађевинске дозволе, али и сва остала решења из овог фаха, у Србији се од почетка прошле године добијају електронским путем.

Статистика прати и где се највише издају дозволе. Она из месеца у месец показује да су грађевинари највреднији, а инвеститори најиздашнији у Београдској, а затим у Јужнобачкој и Јужнобанатској области. У Београду је прошле године издато дозвола за око милион квадрата. Од почетка прошле године у Србији је електронски поднето 131.593 захтева за неко грађевинско одобрење, а до сада је решено 124.603 захтева.