Путарина за теретњаке и на магистралним путевима

Пројекат „Теретна електронска наплата путарине” (ТЕНП) предвиђа да дуж путева и деоница по којима камиони сада језде бесплатно почне постављање портала. То су носачи изнад коловоза на које се постављају сензори за детекцију и класификацију возила. Сваки портал је радио-опремом повезан са централним софтвером који ће обрачунавати кроз колико је портала камион прошао и на основу тога израчунавати износ путарине.

Наплата ће се обављати аутоматски, без заустављања возила. Током проласка камиона, портал радио-везом успоставља комуникацију са посебним уређајем у возилу и аутоматски се скида „кредит” који је превозник унапред уплатио, или му се прослеђује рачун на основу постпејд уговора. Возила која прођу без опреме за наплату биће фотографисана, а власницима следује казна.

– Систем ТЕНП заснива се на систему електронске наплате путарине који се већ користи на ауто-путевима у Србији. Разлика је само у томе што код ТЕНП-а нема наплатних рампи. То је велика предност овог решења јер постављање портала не захтева озбиљније инфраструктурне радове и могућа је реализација у етапама – објашњава Цаковић.

У пракси то би значило да на путу Појате–Котроман дуж 228 километара буде постављено 27 портала. Ибарска магистрала од Орловаче до Прељине (125 километара) била би покривена са 19 портала. За путни правац Кикинда–Београд планирано је 10 портала размештених дуж 124 километра, а од Београда до Ватина (91 километар) – девет. Пут од Баточине до Крагујевца покрила би само два, а од Панчева до Раље, преко Ковина, четири портала.

Што се тиче економског аспекта, односно прихода од наплате путарине за теретњаке, може да послужи пример обилазнице око Београда. Пут од петље код Добановаца до петље у Бубањ потоку, дужине 41,4 километара, био би подељен на седам деоница. Путарина за шлепере теже од 12 тона само на тих седам деоница донела би приход од 4,24 милиона евра, док би та сума у случају проширења путарине и на возила тежа од три и по тоне порасла на 5,18 милиона евра годишње.

Према прорачунима Сектора за наплату путарине ЈП „Путеви Србије”, који је и развио „Теретну електронску наплату путарине”, реализација овог пројекта коштала би мање од 40 милиона евра. Он би обухватио 291 деоницу широм Србије, дужине 3.264 километра. Постављање једног портала кошта око сто хиљада евра, а очекивани проход од ТЕНП-а креће се око 66,48 милиона евра на годишњем нивоу. Све то коштало би камионџије 0,126 евра по пређеном километру, што је у категорији возила тешких 12 и више тона 30 одсто јефтиније од путарине на ауто-путу.

Двоструко јефтинији од региона

Километар вожње по ауто-путу у Србији возачи путничких возила плаћају 0,03 евра. У Турској та услуга кошта 0,039, у Грчкој 0,045, а у Италији 0,05 евра. Путарина у Хрватској је двоструко скупља – 0,06, док у БиХ по километру треба издвојити 0,061 евро.

И путарина за камионе у Србији је јефтинија него у Словенији, Словачкој, Хрватској, Француској и Италији. У односу на Мађарску и Немачку наша путарина двоструко је нижа за камионе са две, четири и више осовина. За камионе са три осовине путарина је јефтинија чак три пута.