Гувернерка НБС: Инфлација тренутно 1,1 одсто

Инфлација у Србији је ниска, тренутно износи 1,1 одсто међугодишње, и након већег успоравања него што је очекивано током прва четири месеца 2018. године очекујемо да ће благо кренути узлазном путањом. Предвиђамо да ће у овој години бити ближе доњој граници, која износи 1,5 одсто. Приближавање инфлације централној вредности циља од три одсто очекујемо у другој половини 2019. године, изјавила је јуче Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС) на представљању мајског Извештаја о инфлацији додајући да су на веће успоравање инфлације утицале и ниже увозне цене од очекиваних, као и ниски трошкови у производњи хране.

Гувернерка је рекла да се позитивни економски трендови настављају, а да се они очекују и у остатку године. По њеним речима мере економске политике добро су одмерене и створиле су основу за одрживо убрзање раста бруто домаћег производа (БДП) од око 3,5 одсто у овој и у 2019. години. Иако у НБС сматрају да постоје основе да би раст ове године могао бити и бржи, у централној банци задржавају конвенционалну процену раста.

У првом тромесечју су настављена и позитивна фискална кретања уз суфицит буџета од 0,4 одсто БДП-а, док је текући спољнотрговински дефицит смањен 6,3 процента међугодишње, при чему су и увоз и извоз двоцифрени. Раст увоза је, између осталог, подстакнут скоком страних директних инвестиција услед чега су повећане потребе предузећа за увозом опреме и репроматеријала. Учешће проблематичних кредита у укупним пласманима банака значајно је смањено и на крају марта износило је 9,2 одсто, што је испод нивоа из преткризног периода.

Табаковићева је такође навела да су ублажавање монетарне политике НБС, односно смањење референтне каматне стопе по 0,25 процентних поена у марту и априлу, као и раст економске активности и опоравак тржишта рада, утицали на пад каматних стопа на динарске кредите и допринели расту кредитне активности на 7,5 одсто међугодишње у марту. Кредитирање привреде је од почетка године порасло 5,1 одсто међугодишње, док је раст кредита становништва благо успорио на 10,9 процената.

– И даље је висок нето прилив страних директних инвестиција, који је виши око два одсто међугодишње, а који је појачан и нето приливом по основу портфолио инвестиција. Процењујемо да ће нето прилив страних директних инвестиција за целу годину бити на нивоу од око 2,6 милијарди евра, рекла је Табаковићева.

Уколико се раст укупних инвестиција у основне фондове (основна средства, грађевинске објекте) настави сличном динамиком у остатку године, НБС процењује да би њихово учешће у БДП-у достигло око 22 процента. Главни ризици у погледу пројектованих величина потичу из међународног окружења и то различитих монетарних политика Европске централне банке и америчких Федералних резерви, кретања цена на тржиштима сировина, пре свега нафте, као и турбуленцијама на валутним тржиштима.