Будућност Балкана је у ЕУ, не постоји план „Б”

Према извештајима агенција

Европска перспектива земаља западног Балкана не доводи се у питање, али док се ЕУ не реформише, у процес примања нових чланица треба ићи опрезно, порука је бриселских званичника и лидера држава Европске уније са јучерашњег самита у Софији, првог после 15 година који је за истим столом окупио западнобалканску шесторку и чланице ЕУ. Као резултат самита чији је домаћин Бугарска, лидери Европске уније и земаља чланица ЕУ, у консултацији са партнерима са западног Балкана, усвојили су јуче Декларацију у 17 тачака, у којој су поновили недвосмислену подршку европској перспективи региона и навели задатке и принципе које би стране требало да испуњавају током процеса евроинтеграција. Усвојен је и Анекс декларације који се односи на јачање веза и сарадње између ЕУ и земаља западног Балкана.

У оцени домета софијског скупа агенција АП истиче да су лидери ЕУ охрабрили балканске партнере да наставе путем еврореформи, али нису били вољни да кажу када ће било која од ових земаља моћи да се прикључи њиховом блоку. Председник Европског савета Доналд Туск каже да не види другу будућност за западни Балкан, осим оне у ЕУ. „Не постоји ’план Б’. Западни Балкан је саставни део Европе и припада нашој заједници”, поручио је Туск и оценио да је јасно направљен озбиљан и значајан корак на европском путу целог региона.

Самиту ЕУ – западни Балкан у згради Националног културног центра у Софији јуче није присуствовао премијер Шпаније Маријано Рахој, који је раније поручио да не жели да учествује на скупу на којем се Косово третира равноправно са осталим земљама. Рахоја на званичном делу скупа представља амбасадор Шпаније при Европској унији Пабло Гарсија.

После уводних говора председника Европског савета Доналда Туска и председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, први званичник који се обратио је српски председник Вучић, који је поручио да Србија наставља да спроводи реформе у процесу евроинтеграција, преноси РТС. Познаваоци прилика кажу да је изузетна част што је председник Србије говорио први. После Вучића присутнима су се обратили и Ангела Меркел и Емануел Макрон, који је у говору више пута цитирао Вучића.

Косовска делегација дошла је на Самит „у две колоне”. Најпре је у Палату, уз полицијску пратњу, дошао председник привремених косовских институција Хашим Тачи. Након тога, без полицијске пратње, у одвојеном возилу, ван колоне делегације, стигли су председник приштинске владе Рамуш Харадинај и министар спољних послова Беџет Пацоли. Долазак лидера у Националну палату културе привукао је велику пажњу многобројних представника медија, а домаћин самита Бојко Борисов у Палату је ушао заједно са немачком канцеларком Ангелом Меркел, која је дотле дошла заједно са британском премијерком Терезом Меј и француским председником Емануелом Макроном.

Ангела Меркел је пре почетка самита истакла да је у интересу Европе да западни Балкан буде безбедан и економски се добро развија и захвалила Борисову на, како је рекла, „дивној организацији” овог догађаја. Немачка канцеларка после састанка je истакла да ће о брзини приступања западног Балкана одлучити испуњавање услова. „Нисам поборник никаквих датума. Приступни процес мора бити заснован на испуњавању услова и обавеза, и није реч о временском хоризонту, већ о томе шта је постигнуто, на пример у владавини права, борби против корупције, решавању билатералних спорова. Словенија и Хрватска и дан данас се споре око границе. Не желимо да се то више дешава у ЕУ”, поручила је немачка канцеларка у Софији.

Меркелова је на конференцији за штампу после Самита ЕУ – западни Балкан казала да је на скупу било речи о сарадњи и европској подршци важним инфраструктурним пројектима, а да није донета никаква одлука о проширењу. „Одлука о проширењу биће донета на савету ЕУ у јуну. Јасно је да све земље западног Балкана имају јасну перспективу приступања”, поручила је она.

Председник Француске Емануел Макрон истакао је уочи скупа да је за ојачани стратешки дијалог са западним Балканом и европску перспективу, али без хипокризије. Он је по доласку на Самит ЕУ – западни Балкан јасно рекао да није за проширење пре продубљења и спровођења реформи у ЕУ које би омогућиле боље функционисање Уније. Макрон је на конференцији за штампу после самита нагласио да жели западни Балкан „усидрен” у ЕУ јер би било веома лоше за Унију ако би се тај регион окренуо Русији или Турској и посебно похвалио Србију и Црну Гору за постигнути напредак у приближавању Унији.

Нагласио је да процес приступања не може да се води без услова. „Због тога сам се изјаснио да треба дати јасну перспективу региону и наградити оне који напредују и трансформишу земљу. Не може да се негира напредак остварен последњих месеци у појединим земљама, као што су Србија и Црна Гора, али и Македонија и Албанија, које желе да преговарају са ЕУ”, рекао је Макрон. ЕУ, како је подсетио, данас има 28, а већ сутра ће имати 27 чланица, и у актуелној ситуацији не може да доноси стратешке и снажне одлуке. „Ако желимо снажнију и бољу ЕУ, морамо да модернизујемо Унију и еврозону”, поручио је Макрон.

Чешки премијер Андреј Бабиш рекао је да је цела Вишеградска група разочарана што Брисел не одређује рок када ће земље западног Балкана постати чланице, што је и у интересу ЕУ, јер би улазак тих земаља у шенгенски простор олакшао одбрану европских граница. „Критикујемо то што не постоји никакав датум. Тај регион има своје проблеме. Потребно је да државе реше своје сукобе, да дефинитивно кажу које границе важе, да се боре против организованог криминала, корупције, спроведу реформе... Али Унија би морала да им да неки датум”, казао је Бабиш у Софији, јављају чешки медији, а преноси Бета.

И председник Европског парламента Антонио Тајани јуче је поручио да у потпуности подржава предлог Европске комисије да Србија и Црна Гора постану чланице до краја 2025. године. Он је на конференцији за штампу поводом Самита ЕУ – западни Балкан у Софији рекао да су „Србија и Црна Гора у ’пол позицији’”. Тајани је рекао да је на Самиту предложио пакет за подстицање привредног раста на западном Балкану, додајући да он садржи 10 милијарди евра за нове инвестиције у регион, као што су инфраструктура и дигитална мрежа.

Антић потписао Заједничку изјаву о изградњи пројекта гасног интерконектора Бугарска–Србија

На Самиту ЕУ – Западни Балкан у Софији је потписано више споразума. Тако су највиши представници земаља западног Балкана потписали изјаву подршке дигиталној агенди за западни Балкан. Србија је још потписала Меморандум о разумевању између Србије и Европске инвестиционе банке, а потписали су га министар рударства и енергетике Александар Антић и директор за западни Бакан ЕИБ Матео Ривелини. Затим је Антић са бугарском колегиницом Деменшком Петковом потписао Заједничку изјаву о изградњи пројекта гасног интерконектора Бугарска–Србија. Потписивању споразума присуствовали су и званичници ЕУ, бугарски премијер Бојко Борисов и председник Србије Александар Вучић.