Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Историја хорске музике у Србији

Панчевачко српско црквено певачко друштво, заслужно за увођење нотне музике, нотног хорског певања, али и за стварање и развој српског позоришта, слави 180 година постојања
Хор најстаријег певачког друштва на Балкану (Фото: О. Јанковић)

Панчево – Панчево је у великом расположењу, одмерено, али са великим поносом слави 180 година рада свог Панчевачког српског црквеног певачког друштва, чијим појањем 29. марта 1838. године се исписују почеци хорске музика у Срба, а хор постаје први у овој земљи и најстарије певачко друштво на Балкану. Поводом импозантне годишњице, у Народном музеју уприличена је изложба докумената, фотографија, застава, барјак – аутора мр Милана Јакшића – сведочанстава и успомена на готово два века напора и рада хора и друштва – зачетника и расадника музичке културе, заслужног и за стварање  и развој  српског позоришта и сценске уметности.

Друштво је рођено на Божић, када се са галерије Светоуспенског храма у Панчеву први пут заорило вишегласно појање, по којем је одувек било узор другим српским црквеним хоровима и ван граница земље. На самом почетку 19. века, поред Српске православне цркве, тек је неколико институција које чине зачетнике српског грађанског друштва.

Уз Велику школу, основану 1808. и Матицу српску из 1826. године, ПСЦД је трећа културна институција зачета под окриљем наше цркве и ове земље, заслужна за увођење нотне музике и нотног певање код нас, те постаје трајно чувар српског идентитета, али и спона наше културе са средњовропским покретима тог времене.

„Било је то време за које песник и Панчевац Милан Ћурчин у предговору – Споменице на век од оснивања друштва пише, „… тада је за Панчево настало наславније доба друштвеног живота, доба какво је доживео мало који крај српства и југословенства. Друштво су кроз тешка времена водили виђени и истакнути грађани и уметници, који су својим утицајем и марљивошћу створили ову вредну институцију и наравно Панчевци који су са захвалношћу примали њихове дарове”, додаје мр Јакшић.

Друштво и овдашња Црквена општина помагали су науку и ументност, посебно стипендисте, који су осветлали образ српском народу, међу њима и таквима као што су били Мита Топаловић, композитор и хоровођа, под којим се оно највише прочуло и прославило и велики Михајло Пупин, те књижевници Јоаким Вујић, Змај, Ђура Јакшић… Први хоровођа и учитељ „армоничног пјенија из нота” био је још један Панчевац, Павле Радивојевић, а историја бележи и сарадњу са многим великанима српске музике – Корнелијем Станковићем, Даворином Јенком, Јованом Бандуром, академиком др Димитријем Стефановићем.

„Речено је да смо имали и имамо на кога да се угледамо. Увек смо имали подршку Црквене општине, а било је и говора да треба да се мење име, нисмо то дали. Остављам вам свима у аманет, немојте да мењате друштво... Неверовантне су успомене, али пре свега било је онога без чега се не може, а то су певачи, и вама се клањам. Имате привилегију да будете чланови оваквог друштва, клањам се хоровођи Вери Царини која га је подигла до више од завидне висине. Клањам се и Панчевцима, јер било је проблема, падова, али и огромних успеха. Не дајте се, идемо даље…”, казао је отварајћи изложбу академик Стефановић.

Први век Друштва описан је у „Споменици”, својеврсној антологији хорског певаштва у нас, а на 150-годишњицу рада друштво је овенчано Орденом Светог Саве II реда. Упркос прогонима и забранама, оно 180 лета живи уз верујуће музичаре, певаче, свештенике… Доласком на чело хора мр Вере Царине, вокална група нараста у велики ансамбл, који посвећено негује хорски звук и вокалну технику. Не прође недеља да хор не пева Литургију у панчевачкој Светоспенској цркви, а некада им се придружи и подмладак Друштва. Музиком су живописали црквене службе у српским светињама у земљи и иностранством и одржавају низ годишњих културних манифестација, а најзапаженија извођења трајно чува седам издања носача звука.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Катарина
Мислим да би требало споменути и Николу Ђурковића који је за диригента хора дошао одмах након Павла Радивојевића, и који се показао не само као изврстан и плодан диригент и композитор, већ и као велики и успешни позоришни уметник. Захваљујући њему, друговање са Србима с преке стране Дунава било је веома учестало, што је доприносило бољем разумевању и подршци једног народа из две државе. Све честитке ПСЦПД-у.
Miodrag
Sve cestitke i najlepse zelje Pscpd-u i maestri mr.Veri Carini. Puno novih uspesnih nastupa i nagrada na takmicenjima na domacem i internacionalnom planu,zeli vam vas postovalac i saradnk, moja malenkost Miodrag Govedarica
Siki
E ovo je stvar za cestitanje!Bravo Pancevci!!!Na mnogaja ljeta!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.